1
Glumicu Danijelu Štajnfeld, koja je u petak u tužilaštvu otkrila da ju je u maju 2012. godine silovao Branislav Lečić, podržale su mnoge kolege. Među prvima su se u znak podrške oglasile Milena Radulović i Iva Ilinčić, koje su početkom godine za isti čin prijavile učitelja glume Miroslava Aleksića, a potom su i mnoge druge ličnosti iz sveta glume stale uz Štajnfeld. Bilo je međutim i sramotnih komentara nekoliko starijih Danijelinih kolega. Naime, Lane Gutović, Eva Ras i Jelena Tinska vrlo su otvoreno stali na stranu zlostavljača, dovodeći u sumnju svedočenje žrtve seksualnog nasilja. S druge strane bilo je i onih kolega kod kojih je izostala podrška, uz objašnjenje da čekaju šta će reći sud. Kolio je strašno i nedopustivo dovoditi u pitanje svedočenje žrtve silovanja, kao i same Danijele Štajnfeld u ovom slučaju, za Nova.rs priča sociolog Dario Hajrić.
PROČITAJTE JOŠ
„Valja obratiti pažnju na to kako su poruke podrške Danijeli Štajnfeld stizale sa svih strana kada je prošle godine istupila u javnost ne navodeći ime muškarca koji ju je napao, dok sada kada znamo o kome je reč vidimo da podršku dobija i on. Svako nasilje, pa tako i seksualno je izuzetno lako osuditi generalno. Kada se ono konkretizuje, počnu da se javljaju ljudi koji lična poznanstva stavljaju iznad principa da niko nema pravo da naruši tuđi telesni integritet. Što su profesionalni krugovi zatvoreniji, to je izraženije kalkulisanje takve vrste. Ako osuđujete nasilje samo kad počinioci nisu vaši prijatelji i korisni kontakti, onda to nije čin solidarnosti nego signaliziranje vrline u situacijama kad nemate šta da izgubite“, objašnjava sociolog Dario Hajrić i nastavlja, osvrćući se na potez glumice Mirjane Karanović, koja je juče odbila da igra u predstavi sa Branislavom Lečićem.
„Upravo zato su potezi poput odluke Mirjane Karanović da odbije da igra predstavu sa Branislavom Lečićem još značajniji. Takvim odlukama narušava se konformizam i pritisak grupe da se ne zamera uticajnom kolegi, ali se takođe i institucije – u ovom slučaju JDP – stavljaju u poziciju da se odrede. Ako na zahtev Karanović zamene Lečića, to šalje bitno drugačiju poruku nego ako reše da zamene nju a zadrže njega“, priča Hajrić koji dalje ističe koliko je važno da žrtva dobije podršku javnosti.
„Kao i uvek, treba podsetiti da ovakvi slučajevi moraju da dobiju pažnju i da žrtva mora da dobije adekvatnu podršku, zato što od toga zavisi da li će i druge žrtve biti spremne da istupe i optuže svoje napadače ili istog vinovnika. Ako oni koji se nalaze na pozicijama moći nisu zaštićeni, to utiče na osećaj da je pravda dostižna i u ostalim slučajevima, a ujedno uhodava policiju i sudstvo da odlučnije reaguju na seksualno nasilje“, kaže on i dodaje:
„Kao i uvek kada se ova tema pokrene u javnosti gledamo i neke krajnje negativne reakcije sračunate da unize žrtvu i omalovaže seksualno nasilje uopšte. Ako se scena ne uklapa u klišeiziranu predstavu o tome kako silovanje izgleda, gde žena jeca u pocepanoj odeći a muškarac je zapušteni manijak uhvaćen s pantalonama oko članaka, automatski se sumnja prebacuje na žrtvu. To se kreće od procenjivanja da li je dovoljno brzo prijavila napad, da li je dovoljno ucveljena, može li joj se pripisati nekakav interes da nekoga lažno optuži i tako dalje. „Idealna žrtva“ ne postoji zato što silovanje često ne izgleda kao scena iz filmova B produkcije, a počinioci vrlo često dobro poznaju žrtve i manipulišu njihovim sećanjem na događaj, sopstvenom moći, osećajem krivice. Deo toga može se čuti i u razgovoru koji je Danijela Štajnfeld objavila“, objasnio je Hajrić.
On dalje podvlači da je krajnje pogrešno ispitivati postupke žrtve, već da akcenat mora da bude na nasilniku.
„Pošto se ponovo pominje i pretpostavka nevinosti, podsetiću da ona važi za sud na kome je da utvrdi činjenice. Na javnosti je da veruje ženama, zato što ćemo jedino na taj način početi da suzbijamo seksualno nasilje kao pojavu. Individualna krivična dela dobijaju svoj epilog na sudu, ali prebacivanje stigme sa onih koje trpe to nasilje na same nasilnike je nešto što moramo da uradimo kao zajednica. Kada istu skrutinu (ispitivanje, prim. aut) koju prolaze hrabre žene kao što je Danijela Štajnfeld počnemo da priređujemo raznim Lečićima, moći ćemo reći da smo na dobrom putu“, zaključuje Hajrić za Nova.rs.
Danijela Štajnfeld je prvi put u svom filmu “Zaceli me” izjavila da je silovana, dok je javnost u ponedeljak saznala da za to optužuje Branislava Lečića. Nakon ovog događaja Danijela je rešila da se preseli u Ameriku.
Nakon što su u javnost dospele pomenute informacije, Branislav Lečić se oglašavao više puta, gde je između ostalog i rekao da je spreman da ide na poligraf.
“Ja, Branislav Lečić iz Beograda, najodlučnije poričem bilo kakve optužbe koje su na moj račun iznete. Nikada u svom životu nisam počinio niti jedno krivično delo, a kamoli delo silovanja ili bilo koje njemu srodno ili slično delo! Koristim ovu priliku da obavestim kako nadležno tužilastvo, tako i javnost da apsolutno nemam šta da krijem da nemam nameru da napuštam teritoriju Srbije i ovim putem molim nadležno tužilastvo i MUP Republike Srbije da mi se bez odlaganja uputi poziv radi saslušanja”, naveo je juče Lečić.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
