Slavica Ćukteraš: Kako su me napadi panike paralisali

Anksioznost, koja je definisana kao stanje strepnje, zabrinutosti, straha, nemira, nervoze i nelagode u vezi sa nečime što može imati neizvestan ishod, sve više je zatupljena kod ljudi, a sa ovom bolešću borile su se i mnoge javne ličnosti. Neke od njih imale su lakši oblik, dok su neke bile prinuđene da potraže stručnu pomoć. Jedna od njih je pevačica Slavica Ćukteraš koja je godinama trpela teži oblik anksioznosti, a u razgovoru za Nova.rs otkriva sa čime se sve susretala, kako su izgledali njeni napadi i na koji način je uspela da ih pobedi i prevaziđe.

"Meni se to sve izdešavalo pre više od 10 godina. U to vreme sam mnogo radila, bila sam na vrhuncu popularnosti i jednostavno me je sve stiglo. Tada sam otvoreno pričala o tome, nisam skrivala, ali je tek relativno skoro cela ta priča dobila veću dimenziju, kada su mnogobrojne novine i portali pisali o tome", govori pevačica i dodaje od čega je i kada strahovala."U tom periodu, kada se sve to dešavalo, ja sam se plašila da izađem na scenu jer sam se bojala susreta sa ljudima. Probudim se i osećam se jednostavno paralizovano, ne mogu da ustanem iz kreveta.  Dešavalo mi se da izađem na ulicu i da ne mogu da hodam, da imam utisak da ću se onesvestiti. Vratim se u stan, pogledam se u ogledalo, a ispod očiju sve bilo crno. To je ozbiljan problem koji može da se reši ako se što pre obratite stručnom licu. Svako ko je kroz to prošao, zna o čemu pričam. Bilo je situacija kad nisam mogla da kontrolišem strah, sve se skupi. Takvo psihičko stanje je izuzetno ozbilljno, a kod nas je pre 10 godina bilo nezamislivo da kažeš da ideš kod psihoterapeuta. Ja to nisam htela da krijem i nikada ne bih, i ohrabrujem sve one koji mi se jave na Instagramu i pitaju za savet da potraže stručnu pomoć", rekla je finalistkinja prve sezone muzičkog takmičenja Zvezde Granda.Pevačica ističe da je bila prinuđena da se obrati lekaru uz pomoć kog je uspela da pronađe svoju terapiju."Potražila sam stručnu pomoć. Od samog starta sam isticala, kada su počeli da mi se javljaju ljudi da me pitaju za savet, da ja nisam lekar i da je najbolje da se obrate nekome ko je za to stručan. Ja sam ispričala svoje iskustvo, ali nije kod svakog isto i zato je bitno otići kod lekara koji će moci sve da proceni kako treba. Mentalna higijena je najbitnija. Koliko je bitno da se istuširate pred spavanje, recimo, ili ujutru, kad god ko to radi, tako je i potrebno da vodimo računa o svom mentalnom zdravlju", rekla je Slavica, a potom se pohvalila da danas ne trpi nikakve posledice.- Meni se to više ne dešava, jer sam uspešno naučila da prevaziđem. Čak i ako bi se desilo, znala bih kako da se sa tim izborim. Nemam posledica, ja sam to uspešno prevazišla, naučila kako da se izborim sa tim", završava Slavica.Malo slabiji oblik anksioznosti imala je i Slavičina mlađa koleginica Vanja Mijatović. Njoj su se napadi panike pojavile pre osam godina, kada je jedva preživela u saobraćajnoj nesreći. Ona je zadobila teže telesne povrede, a oporavak je trajao mesecima.

"Sve se desilo posle mog udesa. Dugo sam se oporavljala. Posle mesec i po dana ležanja morala sam da ustanem zbog rada mišića, a tokom stavljanja midera, srušila sam se i pala u nesvest. To se dogodilo dvaput u roku od 15 minuta. Od tada trpim napade panike, nekad su jači, a nekad slabiji u smislu da osetim samo drhvaticu. Taj period je za mene bio traumatičan i govotovo sam sigurna da sada trpim sve. Strah je bio moj najveći problem. Odnosno, to što mi se dešavalo ranije je mnogo jače od straha, nešto što ne može rečima da se objasni. To je nešto poput klasičnih simptoma napada panike, gušenja, vrtoglavice i uznemirenosti", rekla je Vanja i dodala kako je saznala da je u pitanju anksioznost."U početku nisam bila upoznata sa anksioznošću jer mi se nikada niko nije pozalio na tako nešto. Nisam imala svest o tome, da sam znala, možda bi sve bilo lakše, zato i imam potrebu da ispričam svoju pricu, da onaj ko, ne daj Boze, doživi isto, zna bar nešto o tome. Naravno, usledi i razmišljanje šta nije u redu i tako sve dublje i dublje razmisljate i postajete strazar nad svojim telom, što je odvratno jer vas sprečava da normalno živite. Radila sam brojne analize i prekontrolisala sve što se može prekontrolisati. Kada sam shvatila da sam potpuno zdrava, tako sam počela da razmišljam. Napadi su nestali sami od sebe. Uspela sam sama sa sobom da se izborim bez stručne pomoći. Čak i sada kada se sve ovo dešava sa koronavirusom i kada smo nervozni i bez posla, nijednom mi se nije desio napad", rekla je Mijatovićeva.Ana Kokić se nije javljala na naše pozive, ali je letos na svom Instagram profilu otkrila da je imala problem sa anksioznošću.

"Mislim da u današnje vreme većina ljudi vodi bitku sa ovom bolešću modernog doba. Ja sam uspela da se izborim, mada to nije bio teži oblik anksioznosti. Povremeno sam osećala uznemirenost, ali baš retko se dešavalo da imam napade panike. Moj savet svima koji imaju ovakav problem: Što manje interneta i nepotrebnih informacija, izbegavati ljudi koji vas čine nervoznim, provodite više vremena u prirodi, radite ono što vam prija, ne dozvolite da vam bude dosadno jer dokon mozak je đavolje igralište", pojasnila je pevačica.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.