"Glumu sam upisao iz petog pokušaja": Naš glumac imao je trnovit put, a onda je ostvario američki san

Poznati glumac Siniša Ubović je gostovao u emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, u aprilu prošle godine gde je otvoreno govorio o svom detinjstvu i teškim devedesetima. Kako nam je otkrio odmah nakon završene gimnazije on je pokušao da upiše glumu, ali mu nije pošlo za rukom, te je uspeo tek iz petog puta, a do tada je završio vojsku. U jednom periodu je živeo u inostranstvum gde je radio dva posla.

Takođe nam je detaljno ispričao kako je došao do odluke da upiše glumu i kako je istrajao uprkos neuspesima.

„Ja sam mislio da ću studirati ekonomiju jer sam to slušao u okruženju, u četvrtoj godini srednje škole smo išli na jednu ekskurziju i pozovu nas da gostujemo u jednoj emsiij na 202 kanalu mislim da je Voja Nedeljković bio voditelj. Bila je tu jedna devojka koju ja nisam poznavao i pitao nas je voditelj šta ćemo da upišemo i ta devojka kaže da hoće da upiše glumu, ja nisam znao da postoji fakultet da budeš glumac, ne znam šta sam mislio u tom trenutku i onda sam je posle snimanja pitao kako to ide i u maju ja krenem da spremam to, a prijemni je bio u junu. Ja to stalno na svojim predavanjima pričam, upisao sam glumu iz petog puta“, počinje Siniša svoju priču.

„Izađem prvi put bude fenomenalno i ne prime me, izađe drugi put opet me ne prime i tako. Ne znam ni odakle mi je ta upornost dolazila. Te prve godine kada nisam upisao, bio je rat i nisam osetio da treba da idem u vojsku i ja upišem Višu poslovnu školu i dam dva ispita i posle drugog ispita shvatim da mene to ne zanima. Onda sam počeo da švercujem majice iz Segedina sam donosio, pa prodavao seme palme, kada god neku glupost izmislim šta ću da radim, onda me majka šalje u njenu firmu da to prodajem njenim koleginicama. Znao sam kakvo je to vreme bilo tada, znao sam da moji roditelji teško žive i nisam hteo da sedim, nego sam stalno nešto radio. Nekoliko meseci sam radio na građevini kada se zidao ovde YU biznis centar, istovarao šut, nosio i posle dva meseca kada sam skupio pare moji su mi dodali da mogu da kupim 501 farmerke – eto,tolika je plata bila“, otkriva nam Siniša da je u tom periodu teško živeo.

„Drugarica me zvala i kaže mi da u Novim Banovcima ima neko gradilište, pa smo išli da čistimo šut i malter u kupatilima sa sonom kiselinom, meni je to bilo super jer sam mogao da zaradim i da kupim sebi cigarete. Sledeće godine sam otišao u vojsku, bio sam u Đakovici na granici sa Albanijom, i kada je došlo vreme prijemnog, zamolio sam komadanta da me pusti ali ni tada nisam prošao i kada sam završio vojsku otišao sam u Slovačku tamo da živim i mislim sam da ću tamo da ostanem. Tamo imam familiju i radio sam kao konobar, radio sam i kao di-džej, to je bilo kratko. Bio je jedan lokal koji je imao jedan deo restoran, a drugi je bio kao pab, pa sam puštao ono što volim“, završava Siniša priču o svom napornom radu godinama.

„Glumu sam upisao iz petog puta, a glavnu ulogu sam dobio u 35. godini. 1996. godine sam završio studije i otišao sam u Zaječar, tamo sam imao angažman u njihovom pozorištu dve godine i onda me je upravnica Šabačkog pozorišta pozvala, pa sam prešao tamo i onda me je bombardovanje zateklo u Šapcu i zbog toga sam se vratio kući u Beograd. Probao sam nešto da uradim ovde i onda sam dobio ulogu u Narodnom pozorištu, tamo sam bio 13 godine, ali nisam radio za platu i stalno su se menjali upravnici i kako koji dođi kaže mi ‘ti si sledeći’, pa mi onda kaže nemaju sada, hajde, kasnije ću dobiti, i sve tako.“

Ubovića smo pitali od čega je živeo u tom periodu, a on nam je ispričao kako su tada funkcionisale zarade u pozorištu.

„Živelo se od raznih honorara, radio sam i sinhronizacije, razne predstave i šta god sam mogao, 2001. godine sam dobio prvo dete i onda je tu krenuo dodatni pritisak, ni supruga ni ja nismo imali stalne plate. U Zaječaru i Šapcu sam imao platu, a od 2000. kada sam ušao u priču slobodnog umetnika svaki mesec je bilo pitanje da li ću moći da izguram finansijski, da li ću moći da kupim detetu šta treba i vrlo često nije bilo, a puno sam radio. 2006. sam odlučio da pokrenem privatan biznis, otvorio sam piceriju, restoran, to je trajalo tri godine i samo sam u dugove išao.“

Celu ispovest Siniša Ubovića pogledajte klikom OVDE.

BONUS VIDEO: Ispovest: „Dugovao sam 30 hiljada evra“: Siniša Ubović švercovao majice, radio na građevini, propao mu biznis a onda su mu život promenile dve moćne osobe