Evo ko je Šekija Turkovića naučio svemu što zna: Više nije živ, a otkrio je i Šabana i Lepu Lukić

Šeki Turković je svoju karijeru započeo sedamdesetih godina prošlog veka, a prvi kompozitor sa kojim je sarađivao je bio pokojni Miki Mitrović, a ubrzo je započeo saradnju i sa legendarnim Branimirom Bucom Jovanovićem.

U emisiji "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, pevač se prisetio početka karijere i otkrio po čemu pamti čuvenog Bucu.

"Moj prvi kompozitor se zvao Miki Mitrović, njega sam prvo upoznao, on je iz Mrsaća, to je selo kod Kraljeva, u to vreme je bio poznat kompozitora i ja sam se upoznao sa njim, počeo sam da tezgarim i on mi je snimio prvu ploču. Nisam žurio, išao sam polako, tražio sam pesme po mom ukusu, znao sam šta će da prođe, a šta neće. Ako sami odabirate pesmu ne možete biti sigurni da će to biti hit."

Pesma "Spomenat" je ubrzo postala lična karta Šekija Turković.

"Ta pesma je moja lična karta, snimio sam je 1975. godine, Buca Jovanović je to radio, to je bila ploča moje početne karijere, moja lična karta. Ta ploča mi je otvorila vrata u svet, po pitanju tezgi i gostovanja."

Pevač je otkrio po čemu pamti pokojnog Bucu.

"O njemu bih imao da pričam godinu dana i da ne prestajem, on je divan čovek, muzičar, kompozitora, tekstopisac, harmonikaš, unikat. Imao sam sreću da sarađujem sa njim."

Turković je ispričao i koje savete mu je Jovanović dao.

"Mnogo saveta i svi pametni. Voleli smo da igramo šah, nismo se razdvajali, verovao sam mu kao stvaraocu, učio me je kako da se ponašam kroz karijeru. Osamdesetih počinju veliki koncerti i gostovanja."

Branimir Buca Jovanović je bio poznati harmonikaš i kompozitor, sarađivao je sa velikim zvezdama poput Šabana Šaulića, Lepe Lukić i drugih.

Buca je rođen 1931. godine u Beogradu, 40 godina se bavio muzikom, a harmoniku je zavoleo od malih nogu. Legendarni Buca preminuo je u decembru 1987. godine.

Celu ispovest Šekija Turković pogledajte klikom OVDE.

BONUS VIDEO: ISPOVEST „U Americi sam vozio kombi, pevao na tezgama kod naših ljudi, imao moždani udar, a onda sam rekao sebi – Šeki, vraćaj se u Beograd“: Emotivna priča „poslednjeg boema“ Šekija Turkovića