Neki bi vreme u kome živimo opisali kao "opasno" i "ćutljivo", s obzirom na to se veliki broj građana vodi mantrom "u se i u svoje kljuse", izbegavajući da komentariše bilo šta što nam se u društvu dešava - od sve prisutnijeg vršnjačkog nasilja na koje mnogi ne obraćaju pažnju, pa do velikog broja slučajeva u kojima vlast i pojedinci krše mnogobrojna ljudska i građanska prava.
Politika je tek tabu tema, jer je poslednjih godina sve aktuelnija sada već dobro poznata rečenica „apolitičan sam, mene politika ne zanima“. Međutim, Šarl de Gol je jednom rekao kako je „politika suviše ozbiljna stvar da bi se ostavila samo političarima.“
PROČITAJTE JOŠ
Ukoliko se vodimo njegovom izjavom možemo izdvojiti desetinu domaćih javnih ličnosti koje su tokom protekle godine, svesno ili nesvesno, odlučile da prekinu svoju političku tišinu, zauzmu se za svoja građanska i ljudska prava, podrže manjine i pojedince u Srbiji i regionu, ali i da ukažu na mnogobrojne društvene probleme i devijacije koje nas tište već neko vreme.
Iako se na listi ne nalazi samo estrada, vredno je pomenuti da je za razliku od grča jednog dela pristojne elite ona i te kako doprinela empancipaciji stanovništva i ljudskim pravima u regionu. S tim u vezi, krenućemo upravo od Jelene Karleuše, Maje Berović, Zlate Petrović, Nataše Bekvalac, Marine Visković, Goce Tržan i Bore Drljače, koji su tokom proteklih godina jednoglasno podržali beogradski Prajd.
?️? Povorka ponosa je za sve nas ?️?
"Niko od nas ne zaslužuje da živi u okovima, zato je potrebno da svi širimo ljubav. Šetnjom ulicama svi zajedno možemo doprinijeti da volimo bez straha i bez stega. Osmog septembra šetamo za ljubav, bebo." @MayaBerovic#bhpovorkaponosa #imaizać pic.twitter.com/8S0wv6P86s— BH. povorka ponosa (@BHpovorkaponosa) July 22, 2019
Ona koja je probila led svakako je Karleuša – jedna od najpoznatijih i najpraćenijih javnih ličnosti u regionu. Još od „krvavog Prajda“ početkom decenije, Jelena Karleuša odlučila je da svoj glas iskoristi kako bi podržala LGBT populaciju u Srbiji. Ona je tako svojevremeno imala autorsku kolumnu u „Kuriru“, gostovala je u „Utisku nedelje“ kod Olje Bećković, ali je bila i kuma Prajda, te ja na svom koncertu na Ušću 2013. godine podigla gej zastave kako bi jasno i nedvosmisleno stavila do znanja svima da ona podržava istopolne zajednice.
Mali iskorak iz početnog dela – Karleuša je takođe jako glasna kada je u pitanju kritikovanje režima, te je više puta od 2016. godine do sada koristila svoj nekadašnji Tviter nalog i svoj Instagram profil kako bi „sasula u lice“ sve što ima aktuelnom predsedniku države i vladajućoj partiji SNS. Ona je takođe iskoristila svoje gostovanje u emisijama na televiziji „Pink“ i „Happy“ kako bi skrenula pažnju javnosti da su „nacionalne frekevencije pod kontrolom vlasti i da deluju u sklopu prorežimskih naređenja“, a na „Happiju“ je takođe imala i otvoreni sukob sa Aleksandrom Vučićem i Nadom Macurom.
Ostatak estrade koji je pomenut u prethodnim rečenicama uradio je slične stvari, koje su, iako važne, bile daleko manje vidljive. Osim u slučaju Nataše Bekvalac, koja je tokom ove i prethodne godine više puta otvoreno podržala LGBT zajednicu i prava žena, iskoristivši i svoj koncert u areni u februaru ove godine da pošalje poruke mira, tolerancije i ljubavi.
Zašto je ovo važno?
Ukoliko je bitno da postignemo potpuno prihvatanje različitosti i toleranciju, podrška mora da dođe iz raznih delova društva, a folk zvezde pomažu u postizanju ovog cilja. Samo jedan spot Maje Berović ima preko 80 miliona pregleda, a ona je uspela da okupi čak 20.000 ljudi na svom koncertu u Beogradu, što govori o snazi njenog brenda.
Borba za LGBT prava u Srbiji, ali i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, mora uključivati ličnosti koje mogu da dopru do velikog broja ljudi, a naročito do onih koji nisu toliko upoznati sa LGBT zajednicom. Da bi to bilo moguće, treba razbiti elitistički stav koji je sveprisutan, a koji često neosnovano kritikuje muziku koju ove zvezde proizvode. Podrška Maje Berović je bila odličan PR potez za prvu Povorku ponosa u BiH prošle godine, a o kvalitetu njene muzike mladi su već dali svoj sud.
Ukoliko govorimo konkretno o politici – može se reći da je estrada, osim Karleuše, dosta ćutljiva, a da su glavnu kritiku vlasti na sebe preuzeli naši kultni glumci koji decenijama unazad uživaju popularnost u regionu.
Bane Trifunović, Nikola Đuričko, Nikola Kojo, Ammar Mešić, Mirjana Karanović, Lane Gutović, Bojana Maljević, reditelj Vojkan Arsić, ali i ostatak glumačkog sveta posebno su se istakli tokom proteklih godinu dana, kada su pojedine javne ličnosti sa navedenog spiska učestvovale kao govornici na protestima „1 od 5 miliona“ zahtevajući ne samo promenu vlasti, već promenu kompletnog sistema vrednosti koji je sveprisutan u našem okruženju.
PROČITAJTE JOŠ
Ammar Mešić je ranije bio dosta aktivan na društvenim mrežama, na kojima je kritikovao upravo SNS i Aleksandra Vučića. Bojana Maljević to i dalje radi, kritikujući i opoziciju. Vojkan Arsić koristi svoje predstave kako bi skrenuo pažnju na ogroman nivo cenzure u domaćim medijima, a Mirjana Karanović je u svom rediteljskom debiju „Dobra žena“ odabrala temu suočavanja sa prošlošću i ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije tokom 90-ih godina. Lane Gutović je takođe jedan od ljudi koji u poslednje vreme otvoreno kritikuje trenutnu vlast i podržava građansku opoziciju.
Vredno je spomenuti da postoje i oni koji su svoju glumačku profesiju stavili u drugi plan i postali pravi političari, poput glumca Sergeja Trifunovića, koji je trenutno predsednik Pokreta slobodnih građana.
„Underground“ i pop scena takođe je puna onih koji su i te kako društveno angažovani i koriste svoju muziku i umetnost da ukažu na mnogobrojne probleme današnje Srbije – pre svega na ljudska prava.
Komšiluk OBJASNIO večeras! Nadam se i vaš! Bravo ljudi, mnogo je glasnije, sve više i više grmi! ??#BukomProtivDiktature ?
— Vlado Georgiev – Barba (@VladoGeorgiev) April 29, 2020
Kao najglasnije iz ove oblasti možemo navesti reperku Sajsi MC, koja godinama unazad podržava prava žena i LGBT prava, a od nedavno i pokret „Niko bez krova“, koji se zalaže za očuvanje minimalnog ljudskog dostojanstva građana Srbije – sigurnog krova nad glavom. Može se takođe reći da Sajsi pripada i građanskoj opoziciji, jer je više puta, veoma suptilno skretala pažnju javnosti na devijacije vlasti, a u intrvjuu koji je nedavno dala za Nova.rs, izjavila je da podržava pokret „Ne davimo Beograd“.
Pop zvezda Sara Jovanović u poslednje vreme krenula je da koristi svoje društvene mreže kako bi govorila o društvenoj odgovornosti i toleranciji, a prošle godine je bila kuma beogradskog Prajda, nastupajući zajedno sa Zoi i Bojanom Vunturišević, koje takođe koriste svoje spotove i muziku kako bi širile poruke mira, ljubavi i tolerancije.
Reper i književnik Marčelo takođe je jedan od istaknutih kritičara vlasti i borac za ljudska i građanska prava. Ovim grupama može se pridružiti i voditelj i satiričar Zoran Kesić, inače autor emisije „24 minuta“, koja se emituje na televiziji Nova S.
Zašto se o ovome ne govori više?
Pored toga što vlast ima tendenciju da utiša i uništi svaku slobodnu i kritičku misao koja „nikne na travnjaku ludila“ kroz tabloidne medije koje kontroliše – čak i ako se ta kritička misao ne odnosi direktno na njih – u Srbiji postoji i kulturni jaz i ponekad poguban elitistički stav koji je osetan.
Ovaj kulturni rascep najlaške je osetiti kroz muziku, gde je sve što je folk, pop, ili neka fuzija rep muzike, okarakterisano kao manje vredno i namenjeno za „neobrazovanu masu“.
Elitistički stav je možda i najviše očigledan na društvenim mrežama, poput Tvitera, gde se razne poznate ličnosti otvoreno protive “masovnoj kulturi” u vidu komercijalne muzike. Kada je Maja Berović pre dve godine uspela da rasproda sve karte za koncert u Beogradskoj areni, pojedinci su se otvoreno na društvenim mrežama ponosili činjenicom da ne znaju ko je tačno ona.
Privilegovana manjina, prezastupljena na društvenim mrežama poput Tvitera, svog neprijatelja pronašla je u „truloj“ kulturi i muzici, koja se sastoji od naizgled ispraznih stihova i hiperseksualizovanih ženskih tela.
Reditelj Srđan Dragojević nedavno je na Tviteru oslikao upravo ovakve tvrdnje, nazivajući folk muziku „zlom“.
Malopre u “Hleb i kifle” na Senjaku – tresti neki sokantan turbo folk?! Pita me prodavacica – Sta ste imali…- Molim vas, ugasite ovu muziku pa cu vam reci sta sam imao, zaista ne mogu uz ovo da razmisljam! Zena ode i ugasi muziku. Moramo se uvek i svuda boriti protiv zla!
— Srdjan Dragojevic (@srdjandrago) June 16, 2019
„Malopre u “Hleb i kifle” na Senjaku – trešti neki šokantan turbo folk?! Pita me prodavačica – Šta ste imali…- Molim vas, ugasite ovu muziku pa ću Vam reći šta sam imao, zaista ne mogu uz ovo da razmišljam“, napisao je ona na leto prošle godine.
S druge strane, velika većina uzore i idole vidi upravo u javnim ličnostima sa kojima može da se poistoveti, što kroz muziku, što kroz njihove fotografije na Instagramu, što kroz uloge u serijama, predstavama i filmovima.
I upravo zato gore navedene javne ličnosti predstavljaju svojevrsne heroje današnjeg vremena, jer svojim primerom dokazuju da kritička misao i sloboda govore i dalje žive, kao i da postoji neko „snažniji“ i „vidiljivi“ ko je na „našoj strani“, što dodatno otvara nove teme – kako je kritička misao i sloboda govora u Srbiji uopšte postala herojski čin? Ali, o tome u nekom drugom tekstu.
Kao konačan zaključak, citiram neimenovanog autora sa fotografije koja se ovih dana širila društvenim mrežama – ko u drugima ne vidi heroje, neće heroja pronaći ni u sebi.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare