Nova vrsta zmije dobila ime po Slešu: "Izuzetno sam počastvovan i dirnut"

Naučnici su novootkrivenoj vrsti zmije dali naučni naziv Lielaphis slashi, čime su odali priznanje Slešu, pravog imena Sol Hadson, zbog njegove dugogodišnje ljubavi prema gmizavcima i prirodi.

"Kao dugogodišnji ljubitelj herpetologije, izuzetno sam počastvovan i dirnut time što je vrsta Lielaphis slashi sa Nove Gvineje dobila ime po meni. Zaista je uzbudljivo. Nikada nisam mogao da zamislim da će ovaj trenutak doći", rekao je muzičar za Field Museum.

Nova vrsta pripada grupi takozvanih zemljanih zmija, a pronađena je u šumskom području Nove Gvineje. Primerak koji je bio ključan za istraživanje dug je oko 71 centimetar i karakteristične je crvenkastosmeđe boje.

Priča koja je počela još u detinjstvu

Iza odluke da se zmija nazove upravo po Slešu stoji Sara Ruan iz muzeja Field, naučnica koja se bavi proučavanjem gmizavaca. Njena veza sa muzičarem, međutim, nije nastala tek kada je vrsta otkrivena.

Ona je još kao dete bila veliki ljubitelj zmija, dok je istovremeno slušala Guns N’ Roses. Jedan susret sa fotografijom Sleša u časopisu o gmizavcima ostavio je poseban utisak na nju:

"Guns N’ Roses je jedan od mojih omiljenih bendova još od prvog razreda osnovne škole, a do petog razreda sam već rekla učitelju da želim da budem herpetolog — naučnik koji proučava gmizavce, kada odrastem. Zato sam, kada sam imala dvanaest godina i poštom dobila svoj primerak časopisa Reptiles Magazine, a na naslovnoj strani bila fotografija Sleša kako drži svog kućnog mrežastog pitona, pomislila: ‘Ovaj tip je baš kul.’"

Kasnije, kada je i sama postala naučnica koja učestvuje u opisivanju novih vrsta, Sara je povezala svoje ranije interesovanje sa Slešovom pričom. Posebno joj je bilo značajno to što je muzičar u ranijim intervjuima govorio o svojoj naklonosti prema muzejima, zoološkim vrtovima i prirodi.

"Ponovo sam pročitala njegov intervju, a on je pričao o tome koliko voli muzeje, zoološke vrtove i prirodnjačku istoriju, kao i o tome kako je kao dete izlazio napolje i tražio zmije — sve su to bile stvari sa kojima sam se veoma poistovećivala i zbog kojih sam pomislila da bi on bio sjajna osoba po kojoj bi trebalo nazvati novu vrstu", kazala je naučnica.

Zmija koja se pojavljuje kada padne mrak

Istraživanje ove vrste povezano je sa terenskim radom sprovedenim još 2006. godine. Kris Ostin, profesor i kustos za herpetologiju u Prirodnjačkom muzeju Univerziteta države Luizijana, tada je tokom istraživanja na Novoj Gvineji naišao na zmiju koju nije mogao da poveže sa poznatim vrstama.

Takvi susreti nisu jednostavni, jer su ove životinje aktivne uglavnom noću. Zbog toga istraživači moraju da pretražuju šumska staništa nakon zalaska sunca, kada zmije izlaze u potragu za plenom.

"Ove zemljane zmije sa Nove Gvineje su noćne životinje, pa je najbolji način da ih pronađete — noću. Obično ih možete pronaći neposredno nakon zalaska sunca, u podnožju velikih stabala, gde traže nešto za jelo. Kada noću radite na Novoj Gvineji, morate biti veoma oprezni, jer tamo postoji nekoliko veoma otrovnih vrsta koje izgledaju veoma slično neotrovnim zemljanim zmijama", rekao je Ostin.

Nakon nekoliko godina, Sara Ruan i Kris Ostin ponovo su se našli na istom istraživačkom tragu. Posle njenog završetka doktorskih studija 2016. godine, počeli su intenzivnije da proučavaju zmije Nove Gvineje, čija je biologija i dalje relativno slabo dokumentovana.

Na prvi pogled, nije bilo dovoljno razloga da se pretpostavi da je pred istraživačima potpuno nova vrsta. Međutim, laboratorijske analize donele su ključan dokaz.

Istraživači su kombinovali genetičke podatke sa detaljnim proučavanjem fizičkih osobina životinje. Broj i raspored krljušti, zajedno sa genetičkim razlikama, pokazali su da se zmija ne uklapa ni u jednu od ranije poznatih vrsta.

Naučnici su analizirali i ekološke uslove koje ova zmija bira, što je dodatno pomoglo da se potvrdi da se razlikuje od svojih srodnika.

Iako je vrsta sada zvanično prepoznata, istraživači još nemaju potpunu sliku o njenom načinu života. Posmatranje u prirodnom okruženju posebno je izazovno jer zmije mogu veoma brzo da nestanu u vegetaciji.

Građa njenih usta mogla bi da pruži tragove o ishrani. Srodne vrste imaju izraženije zube u zadnjem delu vilice, što im može pomoći da zadrže sitne guštere i jaja drugih gmizavaca. Za razliku od udava, međutim, ova zmija ne savladava plen stezanjem.

Važno je i to što Lielaphis slashi nije otrovnica koja predstavlja ozbiljnu opasnost za ljude.