"Muzika nas je spojila. Nebojša i ja smo otišli kod njega u studio, i tu je krenulo naše drugarstvo koje traje već 22 godine. Mi smo pravi drugari jer smo zajedno prošli i sito i rešeto. Samo nas dvojica to znamo. Jedno vreme smo i živeli zajedno, nas trojica - Vlado, njegov brat Gile i ja. Bio nam je život pravi rokenrol", priseća se u razgovoru za Nova.rs nekadašnji Igor Lazić Niggor, član popularne grupe 90-ih, Monteniggers.
PROČITAJTE JOŠ
Muzičar Igor Lazić, poznatiji kao Niggor, učestvovao je na nedavno održanom turniru Adria Tour u organizaciji Novaka Đokovića u okviru umetničke reprezentacije. Niggor je sa nama podelio utiske s ovog događaja, a potom i otkrio hoće li se testirati na koronavirus, s obzirom na to da je nekoliko učesnika turnira pozitivno na COVID-19, pa i sam organizator, Novak Đoković, zbog čega je manifestacija i prekinuta.
Osim toga, dotakli smo se i prinudne poslovne pauze usled epidemije koronavirusa, zatvorene granice između Srbije i Crne Gore, ali i njegovog dugogodišnjeg prijateljlstva sa Vladom Georgijevim, s kojim je svojevremeno činio grupu Monteniggers.
Šta ima novo? Kako se boriš protiv koronavirusa?
– Preživljavam nekako, kao i svi. Borimo se sa ovim nevidljivom neprijateljem žestoko. Ono što je kod mene aktuelno je duet sa Tropiko bendom pod nazivom „Katantino“ i ovih dana se vrti i promoviše. Jako su dobre reakcije. To je novo vezano za muziku, a što se tiče posla, u muzici sve je stalo zvog korone i sutuacije. Opet je sve postalo rizično. Virus se odnekud pojavio, nije bilo očekivano. Pričalo se da će biti smanjenog inteziteta i otporan na sve uslove.
Zašto naziv baš „Karantino“?
– Sam tekst pesme priča o tome kako nam je svima sve dojadilo i da jedva čekamo da se vrati sve u normalu. Svedoci smo toga da smo bili tri meseca u kući i sve nam je prekipelo. Govorimo u pesmi o životu posle korone, odnosno šta će se desiti.
A šta ti je „dojadilo“ u karijeri i inače u životu?
– Danas je svaka budala popularnija od cenjenog umetnika. Izgubile su se kulturne vrednosti i smisao. Sve što je gluplje je popularnije. Boli to ljude koji se bave kulturom, muzikom. Vrednosti su se izgubile i sve je otišlo dođavola. Zna se ko je sve kriv za to, ali niko ne postoji da se skrene neka pažnja. Ministar kulture treba sa izglasa neki zakon. Sadašnje generacije su se izdebilisale u svakom pogledu, niko nema pardona. Mnogi mogu biti na TV-u, puštaju se pesme na radiju, na Jutjubu. Da li ima pomoći, to ne znam. Borim se protiv toga, ali u manjini sam.
PROČITAJTE JOŠ
Zbog čega nemaš crnogorsko državljanstvo s obzirom na to potičeš odande?
– Ne može da se ima dvojno državljanstvo, Crna Gora nije izglasala. Zbog prirode mog posla i življenja preko 20 godina u Srbiji, nisam mogao da budem državljanin druge države. Uzeo sam sprsko. Sve je to politika, a to me ne zanima. Najveće zvezde naše današnjice postale su super starovi političari. Palamude nešto svakog dana, i mi to moramo da slušamo. U stvari, ja ne slušam i ne gledma TV.
Učestvovao si na turniru kod Novaka Đokovića. Kako si se proveo?
– Dobro je sve što je humanitarnog karaktera. Pozvani smo od strane Noleta. Svake godine u junu idemo u Rusiju na Svetsko prvenstvo u fudbalu za poznate i takmičenje u muzici, ali ove nismo otišli zbog korone. Prošle godine smo takođe bili, osvojili 6. mesto, nismo bili baš dobri, ali poslednje dve godine uzimali smo zlatne medalje u muzici. Što se tiče turnira kod Noleta, sve je bilo bez greške, ali se na kraju sve iskomplikovalo.
Kako si reagovao kada si saznao da je Novak Đoković pozitivan na koronavirus?
– A kako ću reagovati. Mnogo mi je žao, ali baš mi je žao zbog svega.
Zbog čega ne želiš da se testiraš na Covid-19, a bio si u bliskom kontaktu sa zaraženim?
– Nisam radio test na koronu, ali jeste moja žena i negativna je. Ja živim s njom, a ako je ona negativna, onda sam i ja. Ne bih mogao biti pozitivan. Svake godine oboli i umre isti broj ljudi od upale, gripa, stanja čoveka, starosti, imnuniteta…
Kako komentarišeš napade na Novaka Đokovića?
– Jako mi je žao. Posipaju po njemu drvlje i kamenje. Takvi ljudi su zavidni. On je Srbin iz male zemlje, a najbolji je na svetu. To naravno da boli. Šta ćemo, tako je – kako je. Ti ljudi treba da se pomire s činjenicom da je on najbolji i tek će da ih boli.
Kada i kako ste se upoznali?
– Znamo se sa turnira iz Arene. Ima sigurno 10 godina. Tu smo se upoznali. Svi mi jedni druge znamo jer smo javne ličnosti. Čudna je stvar da smo se pogledali i srdačno pozdravili, kao da se znamo sto godina. Rekao mi je: „Gde si brate moj“. Izgrili se, izljubili kao rod rođeni. Nemamo taj neki drugarski odnos, ali jako se poštujemo i kad se sretnemo uvek je srdačno. On je jedan veliki čovek i normalna osoba. Znate kad je neko najbolji na svetu, a toliko je prizeman.
Zapevali ste na turniru pesmu „Tropski bar“, koju u originalu izvodiš sa Vladom Georgijevim. Kako se Nole snašao kao pevač?
– Dobar je pevač. Zna bolje reči pesme nego ja. Šalim se. Mi muzičari imamo problem sa zaboravljanjem reči, pogotovo kad nismo dugo nastupali kao sad.
Možes li za Vlada Georgieva da kažeš da ti je pravi prijatelj?
– Ja sam počeo malo pre njega da radim sa Montenigersima 1996. godine. Posle dve godine upoznao sam Vlada. Muzika nas je spojila. Nebojša i ja smo otišli kod njega u studio, i tu je krenulo naše drugarstvo koje traje već 22 godine. Mi smo pravi drugari jer smo zajedno prošli i sito i rešeto. Samo nas dvojica to znamo. Jedno vreme smo i živeli zajedno.
Kakav je on kao cimer? Je l’ prao sudove, usisavao, prostirao veš…?
– Ha-ha-ha. Živeli smo nas trojica – Vlado, njegov brat Gile i ja. Ja nađem novi stan, pa se odvojim, pa za bombardovanje otkažem i vratim se kod njih. Šou! Bio nam je život pravi rokenrol. To su srećna vremena. Bila su teška, ali je sve bilo pozitivnije, više duha imalo. Danas je kod ljudi sve prazno, sve iz interesa i koristi.
Kada si poslednji put imao neku tezgu i kako uspevaš finansijski da se održiš budući da mnogi muzičari još nisu počeli da rade?
– Nama je sada najteže. Dobijali su neki nešto malo od Sokoja, ali baš oni ugroženi umetnici. Nisam hteo da se svrstam u tu kategoriju. Moj poslednji nastup bio je 13. marta u Podgorici, i od tada do sada nikakvog posla nije bilo. Svaki jun je pun posla i događaja, ali sad zbog ove situacije supruga i ja vadimo ispod jastuka što je ostalo još malo. Moja žena je zbog zdravstvenih problema na bolovanju i ne radi. Zeznuta je situacija svima.
Koliko ti teško pada što ne možes da odeš u rodni Kotor, gde inače leti boraviš svake godine?
– Ne verujem da će se otvarati granice. Nisu otvarali ni kad je bilo stabilnije po pitanju korone. Sad smo opet ušli u pik nekog repa koji je opet zarazio dosta ljudi. Napada sada javne ličnosti. Ja mogu da odem, ali moram u karantin 14 dana. S obzirom na to da sam bio 28 dana, izludeo bih sad na vrućini, više štete nego koristi.
Nedostaje li ti more?
– Svake godine na leto čekam trenutak da odem kući. Posla nema ovde, bar onda da odem na more da se kupam, da psihički budem dobro. Fali mi majka, brat, familija, odlazak barkom…
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar