Mladen Sekulović bilo je pravo ime i prezime poznatog holivudskog glumca Karla Maldena koji je jedini Srbin koji je dobio Oskara za glumu.
Danas dok šetate Uzun Mirkovom ulicom pored Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, možda ćete se zapitati ko je čovek kome je podignut spomenik, na kom se vidi da on stoji u odelu, sa šeširom na glavi i drži se za tramvajse šipke.
Upravo to je Karl Malden, odnosno Mladen Sekulović, koji je najprestižniju nagradu dobio za svoju ulogu u filmu „Tramvaj zvani želja“.
Spomenik slavnom glumcu srpsko-češkog porekla Karlu Maldenu (Karl Malden - Mladen Sekulović) otkriven je danas ispred Jugoslovenske kinoteke @YU_Kinoteka.
— Radio Beograd 202 🎧 (@Beograd202) November 20, 2018
🎙️&📸 Jelena Knežević
🔊 #ObratiPažnju pic.twitter.com/11aTEGpcCN
Američki glumac srpskog porekla rođen je u Čikagu 22. marta 1912. godine. Odrastao je u obližnjem gradu Geriju, u Indijani, a zanimljivo je da je upravo iz tog grada i slavni Majkl Džekson.
Snimio je 65 filmova, a neki od najpoznatijih su „Tramvaj zvani želja“, „Na dokovima Njujorka“ i „Paton“…
Maldenov otac, Petar Sekulović, napustio je rodno Podosoje kod Bileće i u potrazi za poslom došao u Čikago. Tu je rođen Malden, kao najstariji od trojice braće. Njegova majka bila je Mini Sekulović, Čehinja, zaposlena u tekstilnoj industriji.
Karl je od malih nogu govorio srpski. Rado je pričao o svojoj prošlosti i poreklu. Spominjao je kako mu je otac radio težak posao u čeličani u Geriju, kao i on kasnije.
I pored teškog rada, njegov otac je osnovao najstarije pevačko društvo u Americi, „Sokol Grupa – Branko Radičević“. Tako se Malden još u ranoj mladosti upoznao sa srpskom kulturom i običajima.
PROČITAJTE JOŠ:
Malden, tada još uvek Mladen Sekulović, napustio je Geri i rad u čeličani 1934. godine, kako bi pohađao Gudmenovu školu u okviru Gudmen teatra u Čikagu. Po savetu najbližih kolega u pozorištu tada menja ime u Karl Malden.
Samo tri godine kasnije Karl je otputovao u Njujork i zaigrao na daskama Brodvej teatra. Bio je kratko angažovan na radiju, a zatim je dobio nezapaženu ulogu u svom prvom filmu „Znali su šta su hteli“. Potom se pridružio Grup teatru, gde je upoznao reditelja Eliju Kazana, u čijim filmovima je stekao popularnost.
No, počinje rat i on se javlja kao dobrovoljac. Gluma ga ni tokom rata nije zaobilazila i čak igra u predstavi i filmu američke vojske „Winged Victory“.
Kada je završen Drugi svetski rat prvi put se susreće sa glumcem sa kojim će deliti pozorišnu i filmsku scenu – Marlonom Brandom u predstavi „Truckline Cafe“.
Karl Malden in a publicity portrait for The Gunfighter (1950) pic.twitter.com/toFidU2gtj
— Conrad J. Barrington (@cjubarrington) November 11, 2022
Uspon na velikom platnu počinje pedesetih godina, igrajući u filmovima holivudskih majstora, kao što su Džordž Kjukor, Henri King, Luis Majlstoun…
U filmu „Tramvaj zvani želja“ glumio je Miča, najboljeg prijatelja Stenlija Kovalskog, kog je tumačio čuveni Marlon Brando, a koji upada u romansu sa Blanš Diboa, koju je odglumila Vivijen Li.
Ovo ostvarenje donelo mu je Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu.
Kada je pre sedam decenija ovenčan Oskarom za najbolju sporednu rolu u „Tramvaju“ održao je jedan od najkraćih govora u istoriji ceremonije Američke akademije za film.
„Mogu vam reći kako se osećam… Sjajno“, rekao je Malden.
Nova saradnja sa Kazanom i Brandom tri godine kasnije donela mu je još jednu nominaciju za Oskara. U pitanju je film „Na dokovima Njujorka“, u kome tumači katoličkog sveštenika Berija, koji utiče na Terija Maloja (Brando) da svedoči protiv mafije. Ova krimi-melodrama nije donela Oskara Maldenu, ali jeste Brandu i Kazanu. Antologijsko ostvarenje dobilo je još šest Oskara, među kojima i onaj najznačajniji – za najbolji film.
Pored Oskara postigao je i mnoge druge uspehe. Karl Malden bio je laureat nagrade za životno delo američkog Udruženja filmskih glumaca 2004. godine, a za života dobio je i svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu.
Igrao je i kod nas, pojavivši se u jednom ostvarenju tadašnje jugoslovenske kinematografije – „Suton“ Gorana Paskaljevića. Zbog te uloge je prvi i jedini put bio u Beogradu. Iako je film sniman u Istri, Malden je najpre došao u Beograd, gde je proveo dva dana, da bi potom posetio očevo rodno mesto Bileću, gde je prethodno bio samo jednom, u ranoj mladosti.
Karl Malden je 1993. godine rešio da se povuče. Svoje penzionerske dane „prekršio“ je samo jednom, kada je 2000. godine zaigrao u jednoj epizodi serije „Zapadno krilo“.
Oprobao se i kao reditelj u dva ostvarenja: „Time Limit“ i „The Hanging Tree“. Bio je pet godina predsednik Filmske akademije u Los Anđelesu, a osnovao je i umetničku biblioteku u Beverli Hilsu, najveću u Americi.
just because 🙂
— Classic Movie Hub (@ClassicMovieHub) November 12, 2022
Vivien Leigh, Marlon Brando, Kim Hunter, Karl Malden #Streetcar pic.twitter.com/Hl5x2MyYoN
Više od sedam decenija bio je u braku sa Monom Grinberg, a u toj dugovečnoj zajednici dobio je dve kćerke, Milu i Karlu, koja mu je 1997. godine pomogla da napiše autobiografiju „When Do I Start“.
Uvek se ponosio svojim poreklom i srpskim imenom, te se u mnogim filmovima u kojima je igraju pojavljuju likovi koji se prezivaju upravo Sekulović.
Preminuo je 1. jula 2009. u Los Anđelesu u 97 godini.
Odlikovan je i Ordenom Svetog Save, a Maldenova porodica je glumčevu zaostavštinu darovala Jugoslovenskoj kinoteci.
BONUS VIDEO: Karl Malden – jedini srpski glumac dobitnik Oskara
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare