Najveće glumačke legende nisu imale diplomu Akademije

Showbiz 04. avg. 202019:00 > 18:22
Podeli:
Foto:Screenshot/Youtube

Iako većina glumaca završi Fakultet dramskih umetnosti da bi kasnije bili angažovani u televizijskim projektima, neke od najvećih legendi srpskog glumišta nisu ga završili. Njihov talenat je bio dovoljan i neprikosnoven da osvoji publiku za sva vremena.

Pavle Vuisić važio je za jednog od najboljih jugoslovneskih glumaca, iako nije imao formalno glumačko obrazovanje. Studirao je pravo i sve do ranih 50-ih ogledao se u novinarstvu, a baš u tom periodu nekoliko puta je bezuspešno pokušavao da se upiše na Akademiju za pozorišnu umetnost.

Nepunu sezonu glumio je u Pančevačkom pozorištu, istovremeno je statirao na filmu Čudotvorni mač (1950) Voje Nanovića.

PROČITAJTE JOŠ

Ubrzo zatim dobio je i glavnu ulogu u „Tri koraka u prazno“, za koju je nagrađen Zlatnom plaketom Arena na festivalu u Puli. Kritičari su tada komentarisali da se čini da on uopšte ne glumi, već da je uvek isti, ali da je svaku emociju ili mimiku bilo nemoguće ponoviti. Tokom svoje glumačke karijere odigrao je više od sto uloga, a publika ga najviše pamti po ulozi Paje u kultnoj seriji „Kamiondžije“.

Miodrag Petrović Čkalja ostao je upamćen kao najveći komičar bivše Jugoslavije. Rođen je na Svetski dan šale, 1. aprila u Kruševcu, gde je završio gimnaziju, a potom i počeo da se bavi glumom u dramskoj sekciji.

Godine 1946. postaje član Dramskog studija Radio Beograda, gde i počinje njegova popularnost učestvovanjem u emisiji „Veselo veče“. Od 1951. do 1977. godine bio je član Humorističkog pozorišta u Beogradu. Ubrzo je počeo da radi i u pozorištu, i sve to bez Akademije, koja mu očigledno nije bila neophodna uz sav talenat.

PROČITAJTE JOŠ

Neke od najzapaženijih uloga ostvario je u serijama „Ljubav na seoski način“, „Vruć vetar“, „Kamiondžije“ i mnoge druge. Takođe, dobitnik je mnogih nagrada.

Legendarna Radmila Savićević završila je Žensku zanatsku školu jer majka nije imala mogućnosti da joj pruži školovanje u gimnaziji, ali je ona uvek isticala da joj je majčina ljubav bila dovoljna.

Svoju karijeru je započela 1946. godine, a prvi film je snimila 1961, kada je zaigrala u filmu „Višnja“ kao starešina. Međutim, simpatije publike stekla je u „Kamiondžijama“ kao Violeta, a zatim i kao baka Vuka u seriji „Pozorište u kući“ i Riska u „Srećnim ljudima“. Iako je neretko igrala žene iz naroda, mnogi su govorili da je bila prava dama sa puno stila i bogatim rečnikom.

Neda Arnerić takođe je odigrala niz zapaženih uloga na filmu, seriji i pozorištu. U svet glume ušla je vrlo rano, a malo je poznata činjenica da nije završila Fakultet dramskih umetnosti. Ona je doduše sa 16 godina upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesora Milenka Maričića. Međutim, nije je završila jer je zakon branio da studenti prve i druge godine snimaju filmove i predstave, a Nedi su stizale brojne ponude koje nije mogla da odbije.

Njeni roditelji su ipak insistirali da bude fakultetski obrazovana, jer su se plašili da neće imati od čega da živi kada popularnost prođe. Zato je glumica 1980. godine je diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Neda Arnerić Foto: Zoran lončarević

Neda Arnerić u svojoj dugoj karijeri imala je više od 110 filmskih i televizijskih uloga i 40 pozorišnih predstava.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.