Čuvena modna dizajnerka Mirjana Marić, koja je preminula danas u 84. godini ostavila je iza sebe svoja dela, ali i vanvremenske modne lekcije.
Mirjana je živela modu, a za nju su čuli i s njom sarađivali svetski giganti.
U nastavku pročitajte inspirišuće rečenice Mirjane Marić, koje nemaju rok trajanja.
– Moda je stanje duše onoga ko je kreira, ali i onoga ko je bira i nosi.
– Modnim kreatorom se, zapravo, ne postaje, nego se čovek rađa sa tom sklonošću ili bez nje. Ja sam, čini mi se, imala nešto talenta, nešto sklonosti i bila sam spremna da i desetak sati dnevno provedem uz svoje krpice. (TV Novosti, 1975)
PROČITAJTE JOŠ
– Imam energije, možda više energije nego talenta. Kad bolje razmislim, energija, a ne talenat, pomogla mi je da opstanem. (Svijet, 1986)
– Ono što primećujem je da su devojke i žene sada mnogo lepše nego ranije. Takođe, različite su, bez obzira na globalizaciju. Ljudi se oblače u bojama. Kada izađem u grad ja vidim mnogo boja i to mi se dopada jer je manifestacija našeg unutrašnjeg optimizma. Ranije se uglavnom nosila boja koja je te sezone bila moderna, retko neka druga.
– Danas se dosta nosi džins i to je u redu ako vam pristaje. Kvalitetna bela košulja, dobre džins pantalone i u tome možete i u pozorište.
– Pokušala sam da iz svakog materijala izvučem maksimum njegovih osobina i mogućnosti. Htela sam da pokažem da se večernje haljine ne moraju praviti samo od luksuznih tkanina kao što su čipka, lame, brokat i slično, već i od najobičnijih materijala, kojima način obrade daje svečani karakter“. (Politika, 1972)
– Ukus potrošača najviše zavisi od onih koji ih odevaju. (Politika, 1976)
Mirjana Marić rođena je u Kravlju, naselje Crveni krst u Nišu, 22. maja 1938. godine. Deset godina kasnije, 1948. godine, posle Drugog svetskog rata dolazi sa porodicom u Beograd. Diplomirala je 1960. godine na Akademiji za primenjenu umetnost, odsek tekstila, a zatim je i magistrirala tekstil i savremeni kostim na Umetničkoj školi u Mančesteru. Od 1962. do 1964. godine radila je u štampariji Tekstil kolor u Babušnici, a od 1964. kao profesor u Školi za industrijsko oblikovanje (danas Škola za dizajn u Beogradu).
Zahvaljujući njoj, Srbija, ali i cela Jugoslavija postala je poznata i po modi. Godina njenog uspona bila je 1970, kada je dobila status slobodnog umetnika.
Bonus video
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare