"Ljudi moraju da se presaberu, žena ne mora da rađa decu": Mirjana Karanović otvoreno o braku i majčinstvu

Glumica se tako jednom prilikom osvrnula na temu braka i roditeljstva, a kako se nije udavala i nema decu, Mirjana je objasnila šta zamera društvu u kome živimo.

"Meni se brak nije desio, samo neke velike ljubavi, iz njih nisu nastala deca. Nikad nisam ispitivala zašto je tako Ti ako se rodiš kao muškarac, nije tvoja uloga da u budućnosti budeš vođa, to nije strašno. Ljudi moraju da presaberu da, bilo šta da odluče, to je njihovo pravo. Nisi ništa manje vredno ljudsko biće. Žena ne mora da rađa decu. Mnoge ne mogu da imaju decu, a mnoge i ne žele decu, neke žele mnogo dece. Društvo bi tu trebalo da pomogne svima da ostvari svoje ciljeve. To jeste neka vrsta dogovora, dosta je što samog sebe preispituješ, ne treba i drugi ljudi da te stavljaju na tapet", rekla je tada glumica.

Potom se osvrnula na ljubavne odnose, te se prisetila kako je njena generacija sa svojim roditeljima govorila o ovoj temi.

"To da se ti pitaš šta to zapravo znači, taj seksualni odnos, šta se to budi u tebi, kakvi su to leptirići u stomaku, da li je to ljubav ili žudnja. O tome nisam ni razmišljala tada, to nekako spajaš. Želiš da budeš sa nekim i misliš da je to ljubav. I danas mnogi mladi brkaju te stvari jer hormoni mnogo brzo rade", ispričala je svojevremeno Mirjana u podkastu “Tampon zona” i dodala:

"Sećam se da, sve što sam od obrazovanja o tome, koje su moji roditelji meni mogli da daju, bilo je mamino: “Čuvaj se”. Imala sam sreću ili nesreću da moja najbolja drugarica zatrudni sa 16. godina. Bila sam prisutna kako je nju neki muškarac iskoristio. Kada se to njoj desilo, uhvatio me je strah, ali me to naravno nije odvratilo od mojih nastojanja da prestanem da budem devica. Što se nije dugo dešavalo iz raznoraznih razloga."

Na kraju, Mirjana se prisetila svoje mladosti i uloge koja joj je promenila život.

"Ideja drugih ljudi nije bila da sam trofej kao neke moje drugarice koje su jurili muškarci jer su bile lepe. Nisam bila lepa, imala sam bubuljice i groznu kosu, ali sam posmatrala svet iz druge perspektive. Kada mi se desila Petrija na drugoj godini Akademije, ostvario mi se san. Pomislila sam da ću igrati tetke i strine u provincijskim pozorištima, a onda su počeli da me zovu..."