"Ako se pristojni ljudi povuku, jedina opcija je jednoumlje - diktatura": Mile Kekin o predsedničkim izborima u Hrvatskoj - "Premijer je izabrao taj perverzni datum"

„Izbori su 29.12, to je perverzan datum između Božića i Nove godine. To je odredio naš premijer (Andrej Plenković), valjda računa da će tad biti manja izlaznost, pa će i on kandidat izgledati manje tužno. Ona (Ivana) je u kampanji, a ja više kuvam nego obično“, našalio se Kekin za N1.

Njega je stranka ispred koje će predsednička kandidatkinja biti njegova supruga pozvala da napiše novu pesmu kampanje „Zamisli samo“.

Kaže da su ga zvali zbog medijske pažnje, jer nisu imali novca za reklame, „tražio sam izgovor da se izvučem, to nije zgodno“.

Dodaje da ljudi uvek misle da „imaš neki skriveni interes, ali to je veoma porazno za društvo“.

„Ako se svi pristojni ljudi povuku, jedina je opcija jednoumlje, diktatura“, poručuje Kekin u emisiji 360 stepeni Branislava Šovljanskog.

Na pitanje zašto ne može da se bavi politikom navodi da nikad nije mogao da se zamisli u ulozi nekoga ko će na sastancima da koordinira stvari.

„Jedva sebe koordiniram da ne izgubim stvari u hotelskoj sobi“, smeje se.

Priča da je odrastao u kapitalizmu, u Nemačkoj, gde je išao u jugoslovensku školu.

„Imali smo u Nemačkoj učetiljicu koja nam je objašnjavala kako je u Jugoslaviji lepo, onda sam ja pitao roditelje ‘što živimo ovde, ako je u Jugoslaviji tako lepo’, a oni su mi rekli ‘ovde se bolje zarađuje’ i dodali da o’ladim s pitanjima“, priča Kekin.

Ističe da ne veruje da „lična gramzivost, lakomost, koje su pogonsko gorivo kapitalizma, mogu biti za opšte dobre, ne može“.

Dodaje da je levičar, da zagovara ideju besplatnih škola i vrtića, ideju solidarnosti.

Upozorava da pomalo kaskamo za SAD i da će se i kod nas preliti ta sebičnost iz Amerike, podvlačeći da je važna solidarnost.

Ukazuje, povodom toga da u sve više zemalja na vlast dolaze desničari, da imamo kombinaciju digitalizacije, dezinformacija, laži, nedostatka obrazovanja (naročito u SAD), zdravstva u kombinaciji sa strahom, i „onaj ko time vešto manipuliše ima velike šanse da dobije izbore“.

„Ja se nadam da će se ta toksična mešavina izduvati, i da će se vratiti ljudi činjenicama“, kaže.

Na pitanje da li je o tome i njegova pesma „Ja nisam vaš“, u kojoj se kaže „Ja nisam vaš/nisam vaš od glave do pete/ja nisam vaš/moji su dobili ’45, on navodi da je „najšokatnije da kažeš da si antifašista“.

„Krenulo je nežno – ‘fašizam je zlo, ali bilo je zločina i u komunizmu, ali zapravo je bilo puno zločina, zapravo su oni najveći zločinci’, i korak po korak dođeš do toga da se ceo svet izvrne naglavačke“, ukazuje.

Ističe da je važno da u društvu ima konsenzusa oko ključnih stvari, „genocid je neopravdiv bez obzira ako je bilo zločina nakon toga“.

Povodom knjige pesama i autobigrafskih zapisa „Soundtrack za život“, koja je 23. novembra predstavljena u Beogradu, Kekin kaže da je sve vodilo ka toj knjizi, koju je pisao godinu i po dana, i da sada ima mnogo više poštovanja prema piscima, „kakvi god bili“.

O razilaženju sa bendom Hladno pivo, čiji je frontmen dugo bio, rekao je da su imali 16-17 godina kad su krenuli u tu avanturu i nisu ni razmišljali koliko će dugo trajati.

„Nakon 15-20 godina novinari te pitaju ‘koliko ćete trajati’, ja sam rekao ‘koliko god budem imao šta da kažem, a posle ćemo videti dalje“, navodi.

Dodaje da je već 2001. izdao prvi solo album pesama koje se više nisu mogle staviti u kalup pank-roka.

„Uvek sam bio taj koji je forsirao da se malo menjamo, zato što nekim pesmama nije više odgovaralo to pank-rokersko odelo.

Onda sam video kao da štetim bendu, jer ih guram u smeru koji ne bi hteli, i isto tako ni pesmama ne pomažem, i tad sam počeo o tome (razlazu) razmišljati“, seća se.

Potom je, prema njegovim rečima, izdao autobigrofski album „Kuća bez krova“, „koji je isto bilo nemoguće ispričati u tim usko žanrovskim okvirima“, jer je to, kako kaže, „bio više američki folk rok album, sad kad ga slušam“.

„I onda smo počeli opet da radimo zajedno, i nije nikuda išlo, i onda smo videli, ono što se kaže, nepremostive umetničke razlike, i onda sam rekao ‘ajde momci da ne ukaljamo ovo sve što smo imali, ‘oću svojim putem’ i tako sam napravio (album) Nježno đonom, koji je rokerskiji, ali ipak ima drugačiju energiju od Hladnog piva“, priča Kekin.

Na to kako su podelili autorska prava kaže da su se dogovorili da će Hladno pivo svirati „čvrsti pank, a ja ću mešati sve što mi se u tom trenutku čini zgodnim“.

„Mislim da ima dovoljno materijala da dva izvođača mogu živeti od toga, moje pesme su moje“, dodaje.

O budućim nastupima kaže da će sada stati na neko veme, „od kad je album izašao bilo je 60 koncerata, jako su puno pojavljivanja zahtevali, pa se dogodila i knjiga i film (Dražen)“.

„Na dva meseca otići ću negde s gitarom i osmisliti narednu turneju… da ipak napišem još neku pesmu“, navodi.

O filmu Dražen Danila Šerbedžije, u kojem je igrao trenera Mirka Novosela, priča kad su ga zvali da je prvo pomislio da se radi o šali, „neukusno ismejavanje moje visine, teško me je bilo zamisliti u bilo kakvom filmu o košarci, osim u ulozi o domaru, ja sam bio malo skeptičan, zamolio sam scenario i jako je dobro bio napisan, jako duhovit, dinamičan, moja uloga takođe, i onda sam se pojavio na prvoj čitalačkoj probi, i bili su zadovoljni“.

„Vidim da su dobre reakcije ljudi, nisam skidao Mirkov govor, jer sam hteo sačuvati sebe, jer ja nisam profesionalni glumac, mislim da je najvažnije da ne izgubim tu autentičnost zbog koje su me i pozvali“, ocenjuje i dodaje da sada kada je film počeo da se emituje misli da je napravljen dobar posao.

Na pitanje otkud on u ulozi glumca, kaže da je sve krenulo od malog fudbala.

„Ja i režiser Goran Kulenović smo igrali mali fudbal po tim terenima po gradu 1998.godine, kada je Hladno pivo tražilo nekoga da nam napravi spot za pesmu Roštilj, sunce piči, mi roštiljamo, on se ponudio i bili smo jako zadovoljni i napravili smo još sigurno desetak spotova sa njim, i on je pomislio da imam glumačke kvalitete, i kad je dobio prve novce za snimanje samostalne serije od HTV, on me je pozvao da glumim (u seriji Bitange i princeze) tog potpuno sporednog lika (erotomana Sašu) koji se pojavio samo u jednoj epizodi u videoteci da posudi film tih lascivnih naziva. Očito da je ta uloga seksualno nesigurnog muškarca bila ta sa kojom su mnogi gledaoci mogli da se identifikuju. Trudio sam se da taj lik nikad ne bude odvratan. Lako je otići u to da bude usiljeno simpatičan, i tako se moja uloga širila iz epizode u epizodu. I na kraju tek sam tad osetio koliko je film moćniji medij od muzike u smislu prepoznatljivosti u javnom prostoru“, zaključuje Kekin.

BONUS VIDEO: Mirza Selimović - Malo je poznato da je naš pevač završio Građevinski fakultet: Nisam baš bio vredan