"Kako se bude razvijalo tržište, tako ćemo privući interes velikih pregovarača. Ali sam siguran da će se, u borbi za svakog gledaoca, odnosno korisnika i pretplatnika, ići ka tome da se pronađu regionalne TV serije koje će zadovoljiti sadržaj regionalne publike. Skeptičan sam da će samo nacionalna tematika biti dovoljna za prelazak na te platforme i globalno tržište", govori filmski i serijski producent Miroslav Mogovorović, objašnjavajući za Nova.rs mogućnosti u kojima će se jedna domaća serija naći na striming gigantima poput Netfliksa ili HBO GO-a.
U aprilu ove godine pokrenuta je priča o tome da će Južni vetar, jedna od najpopularnijih domaćih serija, dospeti na Netfliks striming platformi. Pregovori su bili u toku, a Netfliks je želeo da otkupi ekskluzivno pravo za prikazivanje serije na njihovoj platformi.
Reditelj Miloš Avramović, tada je rekao da bi tako nešto iziskivalo dodatan novac i da ne bi želeo da bude u minusu, samo zato da bi se serija ili film našli na Netfliksu.
S obzirom na to da od bioskopskih sala već mesecima nema glasa, a da striming platforme, polako ali sigurno, kako kaže sagovornik Nova.rs Miroslav Mogorović, preuzimaju ulogu osnovnog kanala emitovanja, postavlja se pitanje – hoće li domaće serije imati tu čast da budu zastupljene i prezentovane na velikim globalnim platformama, kakav je slučaj sa serijama iz sve većeg broja evropskih zemalja?
„Korona je definition dovela do promete u filmskoj i televizijskoj produkciji. Bioskopi kao osnovni eksploatacioni kanali filma se polako gase, neki studiji razmišljaju o tome da nađu novi prvi kanal eksploatacije. Bioskop je to bio od kraja devetnaestog veka i uvek je bio veoma značajan, pa su onda posle dolazili video servisi, istorijski gledano, itd. Sada se smanjuje vremenski ekskluzivitet bioskopima da prikazuju filmove pre nego oni odu na platne servise, npr. Netfliks, HBO GO, Dizni + itd“, govori Mogorović za naš portal i dodaje:
„Pritisak je od strane striming servisa da skinu ekskluzivitet bioskopima i da omoguće naslovima da se prikazuju i kod njih. Pandemija je zatvorila bioskope i to je dovelo do rasta striming platformi. Taj rast se više ne može zanemariti. Određeni naslovi koji su bili namenjeni bioskopima su otišli na servise i izazvali revolt velikih sistema za prikazivanje filmova, odnosno, revolt velikih bioskopskih lanaca“, objašnjava i dodaje:
„Možemo videti da je i Dizni + to uradio nedavno (prim.aut. dugo najavljivani rimejk filma Mulan, koji će premijeru imati na striming servisu, umesto u bioskopu) On ima najveći rast od svih servisa, imali su preko sto miliona subskrajbera, a projektovano je bilo da dođu do šezdeset miliona do 2021. godine. Sve te platforme imaju ogroman rast, na nivou filma – ali su vezane i za serije.“
„Ako gledamo na to kao da serije često budu derivati filma, pogotovo kada je domaća produkcija u pitanju – jer veliki broj serija ima baziran i svoj film, vezuju se film i serija, ili kako god producenti to procene. TV serije imaju veću prolaznost na platformama, platforme će u perspektivi morati da podele veći deo tržišnog kolača, vodeći računa i o nerazvijenim tržištima, tu spada i Srbija, možda čak i Balkan.“
Dodatno objašnjavajući način na koji striming giganti funkcionišu, Mogorović se dodatakao i nekih regionalnih serija, koje su, kao izuzeci, završile na određenim platformama. Tu je spomenuo hrvatsku seriju „Uspeh“, koja je bila direktno finansirana od strane HBO kompanije.
„Fid, ili punjenje ponude striming servisa, ima određenu geo-lokalizaciju. To znači da nije isti fid koji se gleda na Netfliksu u SAD, i koji se gleda u Evropi. Oni mahom gledaju da fid bude globalni, ali postoji i nacionalni, nije svaki put isti. HBO recimo ima svoju Adriju, i tu smo bili svedoci da serija bude finansirane od njihove strane za regionalni fid (prim.aut. serija Uspeh). Mada, HBO nije tako bombastično nastavio sa finansiranjem novih projekta kod nas, kao što je bio slučaj tada sa serijom Uspeh pre par godina“, objašnjava i dodaje:
„Postoji značajan broj serija iz zemalja koji pune taj regionalni fin, nordijske zemlje su pravi dokaz da je sve to moguće. Te zemlje su uspele da se nametnu i za globalne fidove, ne samo za lokalne, recimo Danska koja ima ogroman broj uspešnih TV serija. Samo je pitanje kreativnosti i kapaciteta. Da zaokružim priču, serije moraju da nađu svoj prolaz i identifikaciju kod široke, globalne publike. Naše serije se gledaju kod nas, pitanje je da li je to dovoljan kapital za gigante koji obezbeđuju neki fid za veći broj teritorija. Da li naša teritorija ima kapacitet gledljivosti?“
„Servisi drže za sebe tajne kako tržište tačno reaguje na određene serije, za razliku od bioskopa gde to nije slučaj. Platforme uglavnom zadrže za sebe uspeh jedne serije. Mi tek treba da vidimo kako bi određene serije prošle kod nas. Možda je činjenica da nema nekih novih formata koje HBO finansira dokaz da uspeh serije „Uspeh“ nije išao u dobrom pravcu. Kako se bude razvijalo tržište, tako ćemo privući interes velikih pregovarača. Ali sam siguran da će se, u borbi za svakog gledaoca, odnosno korisnika i pretplatnika, ići ka tome da se pronađu regionalne TV serije koje će zadovoljiti sadržaj regionalne publike. Skeptičan sam da će samo nacionalna tematika biti dovoljna za prelazak na te platforme i globalno tržište“, zaključio je Mogorović.