Deljenje poena po "komšijskom" sistemu: Koji su to evrovizijski obrasci glasanja?

Uoči finala Evrovizije 2025. u Bazelu, AFP je analizirao glasove koje su učesnici razmenjivali još od 1957. godine — gotovo 2.300 mogućih parova zemalja glasača i primaoca — i otkrio prepoznatljive obrasce u dodeljivanju poena.

Zemlje koje pripadaju istim regionalnim blokovima (nordijskom, bivšem jugoslovenskom, sovjetskom i baltičkom) često međusobno dodeljuju visoke ocene. Tako su, recimo, Norveška, Finska, Danska i Island dodelile preko 20% švedskih poena od njenog prvog nastupa 1958. godine.

Iako političke tenzije i dalje postoje, posebno na Balkanu, kulturne i muzičke veze često nadvladaju političke razlike.

„Ove zemlje dele istu muzičku industriju“, istakao je Din Vuletić, autor knjige Postratna Evropa i Evrovizija.

Naravno, postoje i izuzeci. Na primer, Azerbejdžan i Jermenija, dve zemlje koje su ratovale zbog Nagorno-Karabaha, od 1957. do danas su razmenile samo jedan jedini poen – Jermenija ga je dodelila Azerbejdžanu 2009. godine.

Najbolji prijatelji na glasačkom listiću

Neke zemlje konstantno daju jedna drugoj znatno više poena nego što je uobičajeno. Tako Grčka i Kipar od 1981. razmenjuju u proseku 8 do 18 poena više od opšteg proseka. Isto važi za Moldaviju i Rumuniju, koje se od 2005. nagrađuju sa 9 do 12 poena više nego ostalim učesnicima.

Ovakvo ponašanje objašnjavaju zajednički jezik, geografija, ali i intenzivna profesionalna saradnja u muzici, plesu i produkciji.

„Zemlje su isprepletane saradnjom – u pisanju pesama, koreografiji, pa i ljudima iz industrije“, kaže Nikolas Šaron sa Univerziteta u Geteborgu.

Neuzvraćena ljubav

Ima i onih odnosa u kojima simpatije nisu obostrane. Francuska je, na primer, dodeljivala znatno više poena Izraelu i Portugalu nego što je zauzvrat dobijala. Otkako publika ima pravo glasa, prosečni poeni koje Francuska daje Portugalu porasli su sa 3 na 9, ali reciprocitet izostaje.

Dijaspora očigledno ima veliki uticaj. Nemačka je od 1997. Turskoj redovno davala po deset poena u proseku — zahvaljujući velikoj turskoj zajednici u toj zemlji.

„U Francuskoj živi mnogo Portugalaca koji glasaju za svoju zemlju, dok iz Portugala malo ko glasa za Francusku“, objašnjava Šaron.

Kada je reč o Izraelu, Floran Parmentje sa pariškog Sciences Po ističe da Francuska ima najveću jevrejsku zajednicu u Evropi, što utiče na glasanje.

Nestabilni faktori i politički uticaji

U pojedinim godinama, politički događaji direktno utiču na rezultate glasanja. Najsvežiji primer je pobeda Ukrajine 2022. godine, ubrzo nakon ruske invazije. Publika iz 28 od 39 zemalja dodelila je Ukrajini maksimalnih 12 poena, dok je žiri bio daleko suzdržaniji. Sa čak 439 poena publike, Ukrajina je postavila rekord u istoriji Evrovizije.

„Takve promene u političkom pejzažu – dolazak diktatora, jačanje nacionalizma – menjaju način na koji Evropa glasa“, zaključuje Farid Tubal sa Univerziteta Pariz Dofin.