Zahvaljujući novoj kineskoj društvenoj mreži Tik-Tok i njenim viralnim, interaktivnim video snimcima, hitovi dvehiljaditih i desetih ponovo su "oživeli" i danas, na dnevnom nivou dobijaju više strimova i pregleda nego pojedine numere novih izvođača koje su svetlost dana ugledale pre samo par godina.
U vremenu hiperprodukcije novi singlovi i hitovi „niču na svakom ćošku“. Slična stvar je i sa novim imenima u muzičkoj industriji koji potpisuju ugovore sa velikim producentskim kućama gotovo svakog meseca.
PROČITAJTE JOŠ
Poredeći 2020. godinu sa recimo, 2010. godinom, muzička industrija ima toliko mnogo izvođača, a svaki od njih ima svoju grupu fanova, te je njihova slava i uticaj na neki način „podeljenja“ po grupama, što nije bio slučaj tokom proteklih decenija sa imenima poput Madone, Britni Spirs, Selin Dion, Maraje Keri itd.
Međutim, čak i u vreme hiperprodukcije, veliki planetarni hitovi ostaju veliki planetarni hitovi, a to je dokazala nova društvena mreža Tik-Tok, koja je svojim kratkim, zabavnim i interaktivnim video snimcima ponovo oživela pesme koje smo smatrali zaboravljenim.
Iako ona jeste doprinela i stvaranju novih hitova i umetnika, poput recimo Doje Ket i njenog singla „Say so“ – koji je postao viralan upravo zbog Tik-Toka, takođe je ponovo stavila u fokus nekadašnje izvođače i njihove pevljive melodije.
Ukoliko ste se ovih dana osećali nostalgično i pretraživali ste stare hitove na Jutjubu, sigurno ste primetili veliki porast pregleda na starim spotovima Britni Spirs, Majli Sajrus i Neli Fortado.
A ukoliko vas je zanimalo zašto, te ste odlučili da pogledate sekciju sa komentarima, sigurno su vam za oko zapale rečenice poput „Ko je ovde sa Tik-Toka?“ ili „Hvala Tik-Toku što me je vratio u detinjstvo“, ili „Muzika je nekada bila tako dobra, hvala Tik-Toku“.
Tajna je u specijalno kreiranoj Tik-Tokovoj plejlisti koja korisnicima ove društvene mreže omogućava da nađu „tematske“ pesme koje odgovaraju određenom vajbu, emociji, dešavaju, trenutku.
Kada jedan prosečan Tik-Toker odluči da snimi video, on brzinskim klikom može ući u neku od specijalno kreiranih plejlisti i izabrati kratak refren pesme koja mu se nudi kako bi bolje „ilustrovao“ svoj video.
Zbog ove društvene mreže na kojoj video snimci postaju viralni a korisnici „instant poznati“, dešava se ekspanzija novih „izazova“ i „trendova“ koji u sebi sadrže neke stare hitove poput „Gimme more“, „Maneater“, „Music“, „Party in the USA“, i slično.
Neke nove generacije tako imaju prilike da čuju pesme kojih više nema na radio stanicama, a kojih se svakako ne bi setili samoinicijativno kreirajući svoju muziku na Dizeru ili Spotifiju, jer, prosto rečeno, više nisu u trendu.
Tako je zahvaljujući Tik-Toku pesma „Gimme more“, koju je Britni Spirs objavila nedugo nakon svetskog skandala koji je doživela 2007. godine, u samo dve nedelje, tokom 2020. godine, dobila je više od 12 miliona pregleda na Jutjubu i više od 20 miliona slušanja na Spotifiju.
Slično se dogodilo sa pesmom „Maneater“ od Neli Fortado, ali i sa Madoninim čuvenim hitom „Music“ iz 2000. godine, koji je zbog Tik-Toka dobio više pregleda nego što je slučaj bio sa njenim nastupom na poluvremenu SuperBola 2012. godine, kada je takođe nastupala sa pesmom.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
