"Počeo sam da se bavim astrologijom da bih našao objašnjenje zašto je tako otišla": Bio je zvezda devedesetih, pa nestao, a sada je otkrio detalje svoje bolne ljubavne priče

Brzi se povukao sa estrade još pre dve decenije, a iako je pisao pesme za neke svoje kolege poslednjih godina - sam još uvek nije snimio ništa novo.

On je sada prvi put progovorio o nekim od najtežih trenutaka u životu.

"Imao sam dosta borbi, ali nikada nisam odustajao. Neki najteži trenuci su mi bili pre dve godine kada su mi u razmaku od četiri meseca otišli i otac i majka. Na to ne možeš da se spremiš. Doživeli su ozbiljne godine, otac 88, majka 83. Najteže je kada ti odu roditelji jer su oni jedini iskreni prijatelji. Oni su bili moja najveća podrška i kada mi je bilo najteže, kada sam bio kafanski muzičar, kada sam odlučio posle druge ploče, kada sam radio za platu muzičara, a ne pevača, da sedim godinu dana kod kuće bez prihoda, oni su bili uz mene", rekao je Brzi za "Kurir".

Podelio je i svoju bolnu ljubavnu priču koju je imao sa jednom ženom iz Danske.

"Moja Dankinja, koju sam upoznao 1982. u Dubrovniku. To je bila ljubav na prvi pogled. Kada sam se vratio iz vojske 1985. došla je kod mene iz Kopenhagena. Tada sam živeo s roditeljima i ubrzao sam proces da što pre izađem iz kafane, da napravim nešto. Sam sam ulagao u sebe i dogodila mi se četvrta ploča na kojoj je bila pesma 'Prevari me život'. Tada se pojavio Raka Đokić, on me je prihvatio i onda je sve krenulo. Došlo je do pesme 'Neće me pa neće'. Dok sam se ja borio, sve sam radio zbog te Dankinje, da bih olakšao da ona dođe ovde da živi, malo sam izgubio vreme. Ona je bila nestrpljivija i posle nekoliko godina se udala. A ja sam je strpljivo čekao", kazao je on i odgovorio na pitanje da li ga je ta žena možda prevarila:

"Nije. Bila je u Beogradu 1985, u prvom cugu tri meseca, ja sam tada još uvek bio kafanski muzičar. Onda sam uradio tu drugu ploču da bih zaradio što pre, pa treću i četvrtu. I kada se u međuvremenu izgubi... da je bilo kao sada interneta, bila bi to druga priča. Velika razdaljina je bila, i eto posle nekog vremena smo se dopisvali pismima, a u jednom trenutku smo se čuli i ona mi je rekla da je našla drugog. Nisu svi strpljivi kao ja".

Tugu je, kako kaže, pretočio u pesme, a mnoge od njih posvetio je upravo pomenutoj Dankinji.

"Sve te pesme koje sam posle toga napisao, od 1987. pa do 2001. kada je ona četvrti put došla u Beograd, indirektno su posvećene njoj. A pesma koja je baš posvećena njoj je 'Hvala bogu dobro sam'. Pesma počinje stihovima 'pričaju da živiš kao snežna kraljica', to podseća na Skandinaviju", priča pevač.

Otkrio je i da li je, nakon svega, obnovio kontakt sa njom.

"Jesam. O tome može da se napiše roman, može i film da se snimi. Zbog nje sam počeo da se bavim astrologijom, hteo sam da nađem objašnjenje svega toga i rešenje. To je bila fatalna privlačnost, a u stvari posle toga sam saznao od ljudi koji se bave time, a ja u to verujem, karma. Srodne duše, našli smo se. Nije se završilo kako je trebalo, ali bože moj. Eto, 1991. je došla sa sinom. Razvela se. Čuli smo se i došla je na odmor. Prošlo je šest godina, a mi kao da nismo prekidali. Opet sam je zaprosio, ona je pristala. Kada se vratila u Dansku opet se nešto promenilo. Ali, ponovo je došla 2001, tada i sa sinom i ćerkom jer se udala drugi put i opet se razvela, kako mi je rekla, njenom drugom mužu je smetalo što je stalno pričala o meni. Tada je ona mene zaprosila pred mojim roditeljima i sestrom i ja sam pristao", ispričao je on i dodao:

"Nije mi bio nikakav problem. Deca su deca, njena su i ja s tim nemam problem. Ali onda opet ona odlazi u Kopenhagen i opet je počelo hoću - neću, verovatno je razmišljala šta ću, dvoje dece, treba da dođe ovde da živi i onda sam ja otišao tamo i pokušao da je ubedim da će sve biti u redu, da je lakše jer sam napravio neko ime, da ćemo moći lepo da živimo, ali, eto".

Na kraju je priznao i da li mu je žao što nema dece.

"Jeste. To sam oduvek želeo, bio mi je san da imam pravu ženu pored sebe, da me razume i shvati kao i ja nju. Neki put uhvatim sebe da razmišljam ko zna šta bih još sve uradio da sam imao pravu ženu pored sebe. Onda su tu i deca. Šta da radimo, takva mi je sudbina. Sve sam izdržao, bilo je teško, ali mi je muzika uvek bila tu", zaključio je Brzi za pomenuti medij.