Iza sjaja crvenog tepiha u Kanu: Havijer Bardem, Ričard Gir, Suzan Sarandon i preko 350 drugih uticajnih ličnosti osudili ćutanje o genocidu u Gazi

Pismo, koje je objavljeno na sajtu francuskih novina Libération u ponedeljak uveče, nosi naslov: „U Kanu, užas Gaze ne sme biti utišan”. Upućeno je „Za Fatimu”, u znak sećanja na 25-godišnju umetnicu i foto-reporterku iz Gaze, Fatimu Hasunu.

Mlada žena je ubijena u izraelskom vazdušnom napadu sredinom aprila, samo 24 sata nakon što je najavljeno da će dokumentarni film o njenom životu u Gazi imati svetsku premijeru u Kanu. Deset njenih rođaka, uključujući njenu trudnu sestru, takođe je poginulo u istom napadu.

„Ona je bila palestinska slobodna foto-reporterka. Ciljano je napadnuta od strane izraelske vojske 16. aprila 2025, dan nakon što je objavljeno da je film Sepide Farsi "Stavi svoju dušu na ruku i hodaj", u kojem je ona glavna zvezda, izabran za ACID selekciju Filmskog festivala u Kanu. Spremala se za venčanje”, navodi se u pismu.

„Od strašnih masakara 7. oktobra 2023, nijedan strani novinar nije dobio dozvolu da uđe u Pojas Gaze. Izraelska vojska cilja civile. Više od 200 novinara je namerno ubijeno. Pisci, reditelji i umetnici brutalno se ubijaju.”

Izraelsko bombardovanje i invazija na Gazu počeli su u oktobru 2023. kao odgovor na Hamasove napade 7. oktobra na jug Izraela, u kojima je poginulo 1.200 ljudi, a 251 osoba je uzeta za taoce.

Osamnaest meseci kasnije, prema podacima zdravstvene službe Gaze kojom upravlja Hamas, najmanje 52.600 ljudi je ubijeno u izraelskim vojnim akcijama, dok 2,4 miliona stanovnika trpi ozbiljan nedostatak hrane zbog dvomesečne blokade osnovnih sredstava od strane Izraela.

Pismo je objavljeno svega nekoliko sati nakon što je Hamas oslobodio izraelsko-američkog taoca Edana Aleksandera, što je predstavljeno kao gest dobre volje uoči posete predsednika SAD Donalda Trampa Bliskom istoku – koja, međutim, ne uključuje Izrael. Oko 58 talaca i dalje se vodi kao nestalo u Gazi, a veruje se da je njih oko 24 još uvek živo.

Među potpisnicima su i Pedro Almodovar, Havijer Bardem, Lejla Bekti, Kauser Ben Hanija, Dejvid Kronenberg, Kosta-Gavras, Žili Delpi, Alis Diop, Gzavje Dolan, Adel Eksarhopulos, Nikol Garsija, Džonatan Glejzer, Alen Giradi, Anemari Džasir, Jorgos Lantimos, Nadav Lapid, Majk Li, Boris Lojkin, Kleber Mendonsa, Vigo Mortensen, Laura Poitras, Ruben Ostlund, Mark Rafalo i Ira Saks.

Pismo takođe ističe slučaj palestinskog reditelja Hamdana Balala, korediteja Oskarom nagrađenog dokumentarca No Other Land (Nema druge zemlje), sa Juvalom Abrahamom, Bazelom Adrom i Rejčel Sor, koji je krajem marta napadnut od strane izraelskih naseljenika, a zatim otet od izraelske vojske, pre nego što je pušten pod međunarodnim pritiskom.

„Izostanak podrške Akademije (Oskar) Hamdanu Balalu izazvao je bes među njenim članovima i bila je primorana da se javno izvini zbog svoje neaktivnosti,” piše u pismu, osvrćući se na promenu stava ove institucije.

„Kao umetnici i kulturni radnici, ne možemo ostati nemi dok se genocid odvija u Gazi i ove neizrecive vesti duboko pogađaju naše zajednice. Koji je smisao naših profesija ako ne da učimo iz istorije, pravimo angažovane filmove, ako nismo prisutni da zaštitimo potlačene glasove? Zašto to ćutanje?”