0
Iako smo tek tokom proteklih nekoliko godina krenuli da razmišljamo o našim glumcima u Holivudu, te smo sa oduševljenjem prihvatili vest da će se Nikola Đuričko naći u jednoj od najpopularnijih serija na Netfliksu, istina je ta da postoji već osmoro naših zemljaka koji su utabali holivudske staze, i to jednom od najprestižnijih filmskih nagrada na svetu - Oskarom.
Oskar je zvanično ime za godišnju filmsku nagradu koju dodeljuje američka Akademija filmskih umetnosti i nauka. Reč je o najcenjenijoj i najdugovečnijoj nagradi u oblasti sedme umetnosti koja se dodeljuje od davne 1929. godine. Tokom decenija, u različitim kategorijama koje su s vremenom dodavane, dodeljeno je preko 3 hiljade Oskara, a među dobitnicima našlo se i osmoro ljudi koji su poreklom iz Srbije.
PROČITAJTE JOŠ
Domaći mediji već su ranije pominjali neke od ovih ljudi i prisećali se njihovi velikih dostignuća. Međutim, ukoliko niste dovoljno upućeni u rad i delo naših filmskih velikana, u nastavku ovog teksta, pogledajte listu umetnika koji svakako zaslužuju malo čitalačke pažnje.
Đorđe Milašinović – Oskar za najbolje vizuelne efekte za film “Knjiga o džungli”, 2017.
Đorđe Milašinović se nalazio u ekipi koja je nagrađena Oskarom za vizuelne efekete u ostvarenju “The Jungle Book”, 2017. godine. Reč je bila o njegovom prvom projektu, a od tada ovaj talentovani mladić je radio na nekim od najskupljih i najpoznatijih filmova kao što su “Osvetnici – Rat beskraja”, “Pirati sa Kariba – Salazarova osveta”, “Planeta majmuna – Rat”.
Dušan Vukotić – Oskar za najbolji kratki animirani film “Surogat”, 1962.
Dušan Vukotić je bio filmski reditelj, scenarista, animator i profesor na Filmskoj akademiji u Zagrebu, član Crnogorske akademije nauka i umetnosti. Pored animiranih, Dušan Vukotić je realizovao niz dokumentarnih, informativnih, televizijskih, reklamnih i tri dugometražna igrana filma. Oskara je dobio 1962. za najbolji kratki animirani film “Surogat”, a uspeh je bio toliko veći time što je postao prvi dobitnik nagrade koji je rođen van SAD.
Preminuo je od infarkta 1998. u Zagrebu.
Milica Zelda Tinska – Oskar za najbolje vizuelne efekte, 2016.
Glumica Milica Zelda Tinska, ćerka naše poznate glumice Jelene Tinske, već dvadeset godina živi u Londonu i aktivno sarađuje sa nekim od najvećih imena svetskog šoubiznisa, među kojima su i Danijel Krejg, Leonardo Dikaprio, Ričard Maden, Tild Svinton, Majli Sajrus, producent Danijel Bojl itd.
Ona se između ostalog, od 2016. godine može pohvaliti i nagradom Oskar, koju je sa svojim timom dobila za rad na filmu “Ex Machina”, reditelja Aleksa Garlanda.
“Bilo je to potpuno neočekivano. Oskara smo dobili za film “Ex Machina”, koji je Aleks Garland napisao i režirao. To je ujedno bilo i njegovo prvo rediteljsko ostvarenje. Film je bio niskobudžetni, i niko od nas nije očekivao da ćemo za rad na njemu dobiti Oskara za najbolje vizuelne efekte. Bili smo u konkurenciji s filmovima kao što su npr. “Mad Max”, “Star Wars” itd. Ceo proces rada je trajao oko godinu i po dana i bilo mi je pravo zadovoljstvo biti deo toga”, izjavila je Zelda za Nova.rs.
Stojan Stiv Tešić – Oskar za najbolji originalni scenario za film “Breaking Away”, 1979.
Užičanin Stojan Stiv Tešić u Ameriku se sa roditeljima preselio kada mu je bilo 14 godina. Smestili su se u istočnom Čikagu u Indijani, i Tešić je kasnije diplomirao na Univerzitetu Indijana, na odseku za slavistiku i rusku književnost. Pišući i za pozornicu i za ekran, doživeo je mnoge velike uspehe. Oskara za scenario filma “Breaking Away” dobio je 1979. a film je, preveden kao “Četiri prijatelja”, jugoslovensku premijeru imao je upravo u Užicu, po Stivovoj želji.
Bio je rođeni brat Nađe Tešić, srpske spisateljice. Umro je od srčanog udara, u svojoj 53. godini, u Sidneju, Nova Škotska, država Kanada.
Zoran Perišić – Oskar za specijalno dostignuće za film “Supermen”, 1979.
Godina 1979. ostaće upamćena i po još jednom Srbinu koji je dobio Oskara. Zoran Perišić je rođeni Zemunac, odrastao u Prokuplju. Oskara je dobio za specijalno dostignuće, kako se tada zvala nagrada za specijalne efekte, za hit “Supermen” Ričarda Donera. Dobio je nadimak – “Čovek koji je naučio Supermena da leti”, a sam izum letenja na velikom platnu po njemu je nazvan “Zoptic”.
Sarađivao je i na kultnom filmu Stenlija Kjubrika “2001. Odiseja u svemiru”. Često dolazi u Beograd, gde se bavi pedagoškim radom.
Mirko Kovačević – Oskar za tehnička dostignuća, 2007.
Inovator na polju filmske kamere, inženjer optike i elektronike Mirko Kovačević, osvojio je “tehničkog” Oskara 2007. godine za FI+3 sistem, koji reguliše tri funkcije svakog objektiva na filmskim kamerama. Nagradu je na 79. dodeli podelio sa kolegom Hauardom Prestonom.
Dr Dejan Ilić – Oskar za tehnička dostignuća, 2008.
Svega godinu nakon Mirka Kovečavića istog Oskara dobio je još jedan Srbin. Profesor dr Dejan Ilić iz Selevaca kod Smedereva je naučnik iz oblasti fizičke hemije, mikroračunarstva, elektronike, nagrađivani menadžer i profesor Univerziteta u Gracu. Ilić je od 2006. na čelu firme “Ari”, lidera u proizvodnji filmske i televizijske opreme. Kompanija “Ari” je pod rukovodstvom profesora Ilića do sada dobila 13 svetskih priznanja za svoje proizvode. Poslednji i najznačajniji je Oskar za tehničko dostignuće 2008. godine. Reč je o proizvodu Arimaks koji daje svetlo uz čiju pomoć mogu da se vide detalji koji običnim okom nisu vidljivi. Proizvod se primenjuje u filmskoj industriji, ali i u medicini, automobilskoj industriji, te kod sigurnosnih sistema.
Karl Malden – Oskar za najbolju sporednu mušku ulogu za film “Tramvaj zvani želja”, 1952.
Karlu Maldenu pravo ime je bilo Mladen Sekulović. Otac mu je bio Srbin, a majka Čehinja. Snimio je više od 60 filmova, a za “Tramvaj zvani želja” je 1952. dobio Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu postajući tako prvi Srbin kome je dodeljena ova nagrada. U Beogradu je glumio u filmu “Suton”, a bio je nominovan za Oskara i 1954. za ulogu ostvarenu u antologijskom filmu “Na dokovima Njujorka”. Umro je 2009. u 97. godini života u statusu jedne od poslednjih živih velikana filma.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
