Glumica Tamara Dragičević godinama je u skladnom braku s kolegom Petrom Benčinom, s kojim ima dvoje dece. Nakon kraće pauze pošto je 2019. rodila sina Lazara, Tamara podjednako osvaja filmska platna, ali i pozorišnu scenu, o čemu govori u intervjuu za "Novu". Ona priznaje da joj u usklađivanju privatnih i poslovnih obaveza umnogome pomažu "superbake".
Trenutno ste jedna od najpopularnijih i najangažovanijih mladih glumica na domaćoj sceni. Prija li vam slava, ili vam naprotiv, ponekad smeta?
– Slava nije opipljiva i ne znači ništa za mene. Pre bih rekla da je u ovom trenutku meni najlepše kada sretnem ljude koji žele svoju sreću i oduševljenje da podele sa nama.
Kako uspevate da uskladite poslovni i privatni život?
– Nekako (smeh). Ne znam ni sama kako sve stane u jedan dan poslednjih par meseci. Ali, bez super baka ništa ne bi bilo izvodljivo. Do neba im hvala.
PROČITAJTE JOŠ
Osim na filmskom platnu, može li publika da vas vidi i u pozorištu?
– Da, u mom pozorištu Atelje 212 igram već postojeće predstave „Ovaj će biti drugačiji”, „Slavna Florens”, „Noćna straža”, „Sin”, a trenutno spremam i novu predstavu „Pristanak”. Sjajan tekst, čija premijera je 3. novembra.
Nedavno je održana premijera u Beogradu filma Toma, ovacije su se orile u sali Sava Centra, jeste li mogli da zamislite da će ovaj film toliko osvojiti publiku?
– Kada sam pogledala prvi put film, znala sam da će ga publika obožavati. Ali, to što smo doživeli u Sava centru te večeri i ono što se dešava trenutno među ljudima, niko nije mogao da očekuje. Najrazličitiji tipovi ljudi, i koji su bili njegovi najveći fanovi, i oni koji ga nisu znali i slušali, i mladi, i stari reaguju sa istom emocijom i oduševljenjem.
Zahvaljujući ulozi Silvane Armenulić osvojili ste nagradu Carica Teodora. Šta za vas to znači?
– Svaka nagrada je nagrada i priznanje za naš trud i dobro urađen posao. Tako da uvek prija i raduje nas. Meni je ovo prva filmska nagrada i zato će uvek biti posebno važna.
Koliko je bilo teško igrati Silvanu? Milan Marić kaže da mu je za lik Tome najteže bilo da pronikne u njegovu dušu. Šta je vama bilo najteže?
– Pa upravo to. Prepoznati njenu dušu i protkati kroz svoju, prisvojiti tu sreću, tugu, gracioznost… a da to bude autentično što više podseća, a da ne bude imitacija.
Koju istorijsku ličnost biste voleli sledeću da igrate?
– Ne bih bila probirljiva. Ako se to ponovo desi, verujem da će opet sa razlogom pripasti meni i da ću podjednako uživati u stvaranju i oživljavanju iste.
Da niste glumica, čime biste se bavili?
– Uf, teško pitanje, pošto sam baš želela da se bavim ovim poslom. Zato o tome nisam mnogo razmišljala, a upisala sam glumu posle treće godine gimnazije, pa je to još jedan razlog što sam mogla te misli da odložim. Ali kasnije, kada sam sebi postavljala to pitanje koja bi to profesija bila i upoznajući zreliju sebe, sve sam bliža tome da bi psihologija bila druga opcija.
Bonus video
Supruga Tome Zdravkovića za Nova.rs: Ceo moj život s njim je lepo sećanje
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar