Glumica Mirka Vasiljević trenutno boravi u Beogradu, gde u četvrtoj trudnoći uživa sa troje dece i ostatkom porodice. U razgovoru za Nova.rs, glumica je otkrila zašto i u šestom mesecu trudnoće naporno radi, ali i zbog čega sebe smatra krivcem za odlaganje venčanja sa Vujadinom Savićem.
S obzirom na to da si u drugom stanju, radiš li ili se odmaraš?
– Radi se nova sezona serije „Junaci našeg doba“, a meni je velika čast da radim sa Sinišom Pavićem i Zoranom Jankovićem. Trenutno ponosno radim toj seriji i pozorišnim predstavama.
Da li ste Vujadin i ti planirali četvrto dete?
– Odrastajući u velikoj porodici, oduvek sam želela da je i ja osnujem. Stvarno sam imala sreću da naletim na Vujadina. On je razumeo moj stil života, ja sam njegov, i konstanto smo jedno drugom pružali podršku. Imamo slične vizije za život i svaki put kad smo želeli da dobijemo prinovu, ostvarilo nam se, što je blagoslov u današnje vreme. Prosto, zaboravila sam nekako te trudničke dane i mogu da kažem da sam ih se na neki način zaželela.
Kako su deca i bliski članovi porodice reagovali na lepe vesti?
– S obzirom na to da su nam deca velika, tek sada shvataju šta znači dobiti novog člana porodice. Deca su tek kasnije saznala da će dobiti brata ili sestru i stvarno su se obradovali. Bili su nekako šokirano oduševljeni. Vrlo su nežni i pažljivi prema meni, stalno su oko mog stomaka. Familija, s druge strane, nije bila šokirana jer su očekivali, kako su rekli – pripremala sam ih na to. Četvrto dete će sigurno biti mezimče svih nas.
Iako ste dugo zajedno i četvrto dete je na putu, planirate li konačno venčanje?
– Zaprošena sam već u 20. godini. Svadba je, po redosledu, trebala naredne godine da se desi, ali smo ušli u taj proces trudnoćâ. Opet kažem, tada sam imala 20 godina i bila sam mnogo opterećenija nekim nebitnim sitnicama – od dekoracija salveta i tako dalje, ali sam s vremenom i iskustvom shvatila da je manje – više. Shvatila sam da čovek nikako ne treba da bude otperećen tim danom, već da se opusti i uživa samo sa najbližim ljudima, da bude neka zdrava i čista atmosfera, jer je to ono što nas čini bogatijim. Od takvih događaja se prave uspomene, a od uspomena se živi. Tako da sam u ja ustvari ta koja je kočila ceo taj proces, jer sam bila opterećena nekim nebitnim stvarima, a onda i trudnoćom. Želela sam da, kao i svaka mlada, imam savršenu liniju za venčanicu. Vujadin baš voli naše običaje, tako da ćemo svadbu sigurno napraviti, nadam se što pre.
U glumački svet si ušla još kao dete. Šta ti je to donelo?
– U svakoj ulozi sam nešto novo naučila i nešto mi je dobro donela. Moram priznati da je 90 odsto mog funkcinosanja na snimanju zasnovano na savetima koje su mi davali Nikola Kojo, Nikola Simić, Seka Sablić i mnogi drugi značajni glumci i reditelji sa kojima sam sarađivala. U glumački svet sam ušla poprilično nezrela i detinjasta, jer sam imala samo 13 godina, a opet sam morala da budem i profesionalac da bih opstala. U tom periodu sam imala i školskih obaveza, tako da sam još tada naučila da budem ozbiljan vojnik – tačna i odgovorna.
Pomenula si naša najznačajnija glumačka imena. Čiji savet ti je posebno ostao urezan u sećanju?
– Svi saveti koje sam dobila od mojih dragih kolega i danas mi vrlo znače, a to su – da je bitan kvalitet, a ne kvantitet, da u medijima moram biti prisutna isključivo zbog posla, a ne privatnog života, ali naravno, sa svešću da je privatan život neophodan da se provuče. Sećam se i da sam često dobijala pecke po rukama od Nikole Simića, koji me je savetovao da se ne glumi rukama, već iznutra – veštinom, osećanjem, verovanjem, istinom i svešću onoga što govoriš. Kad god se razmašem u kadru, ja se setim njega. Od Seke Sablić sam dosta naučila, a od nje i danas može dosta toga da se nauči. Ljubiša Samardžić me je naučio da ne moram da vičem na setu da bih dočarala neku ljutnju, već da se sve to može lepo i na miran način dočarati, bez histerije. I danas slušam starije kolege i uvek uvažavam savet. I dalje me doživljavaju kao dete, iako sam majka, uskoro četvoro dece.
Nisi odrastala kao prosečno dete. Koliko je to uticalo na tvoj privatni život i ličnost?
– Sigurno da mi je takav vid odrastanja, koji nije baš tipičan za svu decu, pomogao da shvatim surovost života i šta znače obaveze i odgovornost. Baš se trudim da u stresnim situacijama ne budem uplašena, jer to još više utiče na to da posao ne uradim kako treba. Definitivno mi je taj period iz tinejdžerskih dana pomogao i da se ranije odlučim na to da postanem majka. Jako je lepo biti uspešan u poslu, ali smatram da ako nemam s kim bližnjim da te uspehe podelim, ta sreća i zadovoljstvo na kraju nemaju poentu.
Šta se dešava s čuvenom predstavom „Pazi s kime spavaš“?
– Uvek s ponosom volim da istaknem moju pozorišnu ekipu. Njih zovem „spa centar“, zato što su to ljudi koji vrlo kreativni, radni i vredni. Mi smo još pre šest godina, kad je moj najmlađi sin bio u stomaku, napravili prvu predstavu „Pazi s kime spavaš“, i dan-danas je izvodimo u Akademiji 28. Kasnije smo zbog popularnosti napravili i drugi deo. Tekst smo pisali mi, a sastavljen je od stihova narodne i zabavne muzike. Predstave uvek igram, jer je pozorište nekako mojoj karijeri falilo. Moja karijera je nekako naopako krenula. Nije kao kod svih ostalih glumaca koji su prvo poželeli da bugu glumci, upisali Akademiju, a onda počeli da rade. Ja sam prvo počela da radim i gluma je prosto ušla u moj krvotok. Krenula sam sa serijama i filmovima, pa mi je uvek falilo pozorište. Volim da kažem da sam imala više sreće nego pameti i da sam radila s ozbiljnim glumcima i rediteljima, jer svi oni su 70 odsto moje uloge, a ostalih 30 su moj talenat i rad.
Bonus video:
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.