Reditelj i scenarista akcionog trilera "Južni vetar" Miloš Avramović u razgovoru za Novu podelio je prve utiske nakon svetske premijere drugog dela filma, koja je održana na 68. Pulskom filmskom festivalu. Skromno govori da sebe vidi kao rediteljsku ciglu, a ne dragulj, te da trenutno ima i previše posla, pa ne zna šta će pre.
PROČITAJTE JOŠ
Ko je bio Miloš Avramović pre Južnog vetra? Gde se krio taj rediteljski dragulj?
„Baš, baš davno, pre faksa i Južnog vetra, krio sam se u hladovini mirijevskih kafića i parkića. I sebe viševidim kao nekavu rediteljsku ciglu, a ne dragulj, ali hajde, ta zapažanja vama prepuštam.“
„Miloš Avramović je pre Južnog vetra bio prilično zaposlen, i slobodno mogu da kažem, dobar filmski radnik.“
„Posle završenog fakulteta, počeo sam da radim na poziciji pomoćnika reditelja, posle toga i izvršnog producenta, a kolege sa kojima sam sarađivao i koje su me angažovale su uglavnom bile zadovoljne, tako da sam bio prilično zaposlen, ali ono što sam strpljivo čekao i sanjao skoro 10 godina bio je baš Južni vetar.“
Kako je došlo do saradnje između vas i Miloša Bikovića?
„Mi smo upoznali na kastingu za Južni vetar. Pre toga se nikada nismo videli, čuli, pričali. Miloš je, kao i svi ostali, regularno došao na kasting, spremio se, i bio ubedljivo najbolji za tu ulogu. Posle toga je bilo prirodno da se naš odnos razvija kroz rad na filmu, ali mislim da smo se brzo prepoznali i kao ljudi.
„Vremenom je to postalo pravo prijateljstvo, a na kraju i poslovni odnos kroz partnerstvo na raznim projektima.“
Koliko je Južni vetar i film i serija vama, kao producentu, otvorila vrata za nove saradnje?
„Mislim da sam dobre odnose sa finansijerima, emiterima i ostalim partnerima razvio i pre Južnog vetra, kroz rad na drugim projektima. To iskustvo mi je mnogo značilo i na Južnom vetru, a vremenom sam mnogo naučio i od moje saradnice i producentkinje Tatjane Žeželj Gojković, koja je uz mene od samog početka.
Jednostavno, kako to inače ide, vremenom se pročulo da je naša “ekipa” ozbiljna, pouzdana, da nema problema u saradnji i odnosu, da se uvek dajemo 110% za projekat,
i da uvek isporučimo svena vreme i zadatim okvirima.“
Jednom prilikom ste rekli da volite kada se produkcija izmesti i van granica Srbije
„Sviđa mi se svako izmeštanje iz Beograda zato sto manjim mestima svako snimanje donosi najiskreniju radost. Ljudi tami nemaju priliku da tako često posmatraju sam proces snimanja, da imaju kontakt sa glumcima ili da učestvuju kroz neku saradnju ili statiranje.
I to je nešto što mi mnogo prija, i što me raduje. Beograd je previše “iskusan” i zatrovan “kombinacijama” za moj ukus.
A ono sto je neki moj filmadžijski cilj, da ne zvucim patetično i kažem san, je širenje tržista na ceo region.“
Sa kakvim utiscima se vraćaš sa Pulskog festivala nakon tamošnje premijere?
„Utisci su odlični. Stvarno smo se fenomenalno proveli. To veče je bilo predivno i za pamćenje. Publika je od otvaranja filma, pa sve do kraja regaovala, bila potpuno u priči, a posle se ta super atmosfera prenela na ulice Pule gde smo se “jurili” sa fanovima do kasno u noć.“
„Ljudi su dolazili iz Londona, Berlina, Niša. Iz Niša su došli otac i majka koji su vozili ceo dan i dovezli ćerku da gleda film, oni nisu imali kartu.“
„Mi smo ih primetili i uveli, smestili ih u ložu, pored nas i ljudi su bukvalno zaplakali od sreće. Takve situacije za mene nemaju cenu i ne postoji veća nagrada i zadovoljstvo. Meni je kao reditelju publika najvažnija. Za publiku stvaram i boljeg prijatelja i kritičara od njih nemam.“
Bonus video:
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar