"Imam troje dece, pa je moj pogled na društvo više u fazonu šta njima ostavljamo. Zato ih teram da uče strane jezike. Jer u ovakvom stanju u državi, ako se ovo može nazvati državom, ne želim da skončaju. Imaju talente, imaju pameti, imaju vaspitanja. Sve ono što ovakvoj državi ne treba. Ovi naši više brinu o svom džepu i guzici, nego o potrebama naroda. A lažu bestidno", objašnjava u razgovoru za Nova.rs glumac Milan Čučilović.
Glumca Milana Čučilovića uskoro ćemo imati prilike da gledamo u novom filmu „Jedini izlaz“ reditelja Darka Nikolića. U glavnoj ulozi je, između ostalih, i glumica Anđelkom Prpić. Film svoju premijeru treba da ima 3. decembra u bioskopima širom Srbije.
Tim povodom, glumac je za Nova.rs pričao o svojoj ulozi, pozorištu, koroni, ali i dnevnoj politici.
Kako biste nam objasnili svoju ulogu u filmu „Jedini izlaz“?
„Bivši policijski komandant. Čovek koji je zbog ljubavi prema ženi spreman da uradi sve što je potrebno da zaštiti nju i njenu porodicu. Čak i kada je za to potrebno više od same ljubavi.“
Kakvo je bilo Vaše iskustvo na snimanju filma i kakve uspomene nosite sa seta?
„Snimanje je bilo stvarno pravo uživanje. Fantastična ekipa, odlični glumci, genijalna priča i talentovan reditelj, a sve u besprekornoj produkciji. Radovao sam se svakom danu koji sam proveo na snimanju. Najlepši deo snimanja je bio teren na Povlenu. Mislim da smo tu snimili legendarne kadrove.“
Film je svrstan u psihotriler. Kako ste se Vi snašli u tom žanru?
„U suštini, za glumca, lik je lik, i radnja je radnja. Režijom se postiže stil i žanr. Mi smo vođeni preciznim indikacijama, tako da je nama ostalo samo da uživamo.“
S obzirom na to da živimo u nepredvidivom vremenu, osećate li određeni pritisak da bi premijera filma mogla da bude odložena zbog pandemije virusa?
„Toga se jedino bojim. Čekamo od proleća tu premijeru. Nadam se da će okolnosti dozvoliti da film ima svoj život u bioskopima i da će ga što više ljudi videti. “
Šta Vam najviše nedostaje u vezi sa pozorištem?
„Nedostaje mi nesputana radost susreta sa publikom. Pod ovim okolnostima, čini mi se niko nije dovoljno opušten da bi uživao do kraja u igri. Ni mi na sceni, a ni publika.“
Nekad ste odlazili na koncerte EKV u Domu Omladine, a na kakve svirke idete danas? Kad nema korone, naravno.
„Retko imam vremena da odem na svirke. A i u poslednje vreme nije bilo svirki koje bi me zanimale. Sve se nekako pretvorilo u nekakav san, ružan san, koji jedva čekamo da prođe.“
U navijačkom srcu nosite Partizan. Da li vam nedostaje stadion sada kada držimo distancu?
„Hahahah. Volim Partizan, to je tačno. Ali nisam neki navijač. Ne odlazim na utakmice.“
Jednom ste rekli da narod „mora da zna da nismo mi krivi, čak i ako si ih izglasao, nisi kriv, jer nisu oni tebi pre izbora rekli da će ovo ovako“. Šta kad izglasamo isto i drugi put? Ko je onda kriv?
„Krivi su uvek oni koji traže naš glas. Jednostavno je. Ako želiš da se kandiduješ, to znači da misliš da imaš dovoljno pameti, energije da predstavljaš neki deo naroda. To znači da moraš više da radiš, više da misliš, više da brineš. Ovi naši više brinu o svom džepu i guzici, nego o potrebama naroda. A lažu bestidno.“
Kakav je Vaš stav o društvu u kojem živimo danas?
„Imam troje dece, pa je moj pogled na društvo više u fazonu šta njima ostavljamo. Zato ih teram da uče strane jezike. Jer u ovakvom stanju u državi, ako se ovo može nazvati državom, ne želim da skončaju. Imaju talente, imaju pameti, imaju vaspitanja. Sve ono što ovakvoj državi ne treba.“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare