Slavni reditelj bio simpatizer nacista, plakao je kad je Hitler umro. To mu uopšte nije ugrozilo karijeru. Naprotiv

Glumac je govorio na Filmskom festivalu u Karlovim Varima u Češkoj, gde je promovisao film „Sentimentalna vrednost“ Joahima Trira, inspirisan delom pokojnog švedskog reditelja. Skarsgard je otvoreno izrazio svoje lično nepoštovanje prema Bergmanu, s kojim je sarađivao 1986. godine na pozorišnoj postavci „San“ Avgusta Strindberga.

„Bergman je bio manipulativan“, rekao je 74-godišnji švedski glumac, kako je prvobitno objavio Varajeti.

„Bio je nacista tokom rata i jedina osoba koju znam da je plakala kada je Hitler umro. Stalno smo ga opravdavali, ali mislim da je imao vrlo čudan pogled na druge ljude. Mislio je da neki ljudi nisu dostojni. To ste mogli da osetite, dok je manipulisao drugima. Nije bio dobar čovek.“

Bergman, koji je preminuo 2007. godine u 89. godini života, otvoreno je govorio o svojim simpatijama prema nacizmu dok je odrastao u desničarskoj porodici u Švedskoj.

Godine 1999. reditelj je u razgovoru sa Marijom-Pijom Beteijus, autorkom knjige koja dovodi u pitanje švedsku neutralnost tokom Drugog svetskog rata, opisao svoja pozitivna osećanja prema Hitleru, nakon što je 1934. godine, sa 16 godina, prisustvovao nacističkom skupu tokom razmene učenika u Nemačkoj.

„Hitler je bio neverovatno harizmatičan. Elektrisao je masu“, rekao je tada.

Dodao je i da su mu roditelji posle toga stavili Hitlerovu fotografiju pored kreveta, jer mu je „nacizam koji je video delovao zabavno i mladalački“. Knjiga takođe beleži kako su Bergmanov brat i prijatelji iscrtavali kuću svog jevrejskog suseda svastikama – a da je Ingmar bio „previše kukavički nastrojen“ da bi im se suprotstavio.

Reditelj je priznao svoje nacističke simpatije i u autobiografiji iz 1987. godine, „The Magic Lantern“:

„Godinama sam bio na Hitlerovoj strani, radovao se njegovim uspesima i tugovao zbog njegovih poraza.“

Bergman je Mariji-Piji Beteijus rekao da je podržavao naciste sve do kraja rata, kada su objavljeni dokazi o zločinima Holokausta, što je promenilo njegovo gledište:

„Kada su vrata koncentracionih logora otvorena,“ rekao je, „odjednom sam bio lišen nevinosti.“

Kasnije je kroz filmove poput „Zimsko svetlo“, „Tišina“ i „Sram“ istraživao ličnu i kolektivnu traumu izazvanu ratom.

Ovo nije prvi put da Skarsgord kritikuje Bergmana javno – u intervjuu iz 2012. godine za britanski Gardijan, novinaru Zanu Bruksu izjavio je:

„Nisam želeo da bude blizu mog života.“

Na ovogodišnjem festivalu u Karlovim Varima dodao je:

„Moj komplikovan odnos sa Bergmanom ima veze s tim što nije bio naročito dobar čovek. Bio je dobar reditelj, ali to ne znači da ne možete da kažete da je bio go*no od čoveka. Karavađo je verovatno takođe bio go*no, ali je pravio sjajne slike.“

Film „Sentimentalna vrednost“, koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Kanskom festivalu i dobio izuzetne kritike, već se smatra jednim od favorita za predstojeću sezonu filmskih nagrada.