Foto: BACKGRID / Backgrid UK / Profimedia

Objavjen uz gotovo nikakvu najavu i na potpuno iznenađenje, ne samo njenih fanova već i čitavog sveta, album "Folklore", osmo studijsko izdanje pop princeze Tejlor Svift, dokaz je da umetnica može da dominira muzičkim svetom i da objavi uspešan i kvalitetan album bez imalo selebriti drame i pompeznog spektakla.

PROČITAJTE JOŠ

Tejlor Svift je pre samo dva dana „srušila“ internet objavivši nekoliko postova na društvenim mrežama u kojima je otkrila da za manje od sedamanest sati objavljuje svoj novi studijski album koji će biti dostupan na svim striming platformama. Zbog pandemije koronavirusa, kako je kantautorka sama rekla, propali su mnogobrojni planovi – među kojima je bio i hedlajn Glastonberija, ali je umesto toga odlučila da iskoči iz izolacije i publici se predstavi u novo – starom ruhu, vraćajući se svojim korenima i kantri / folk / rok muzici koja ju je i učinila popularnom pre više od deset godina.

Iako je prošlo samo godinu dana od poslednjeg albuma „Lover“ koji je dominirao svetskim top listama, a više od tri godine otkako je ušla u svoju gotik – pop fazu sa osvetničkim albumom „Reputation“, američka miljenica i žena koja je nagrađena titulom umetnice decenije odlučila je da se smiri i prepusti se svojim tekstovima i vokalima koji, čini se, umesto nje ovoga puta diktiraju ritam njenog uspeha i slave.

„Dugo sam razmišljala kada je pravo vreme da objavim album. Onda se dogodila pandemija i shvatila sam da pravo vreme zapravo ne postoji. Sada je pravo vreme, jer drugo vreme možda nećemo ni dobiti“, napisala je ona na društvenim mrežama.

Fanovi koji su još od 2010. godine čekali da se Svift vrati životu u Našvilu i da iz ugla odrasle i stabilne žene koja čvrsto stoji na nogama preispita svoja devojačka sećanja i predstavi ih novom vizuelnom i umetničkom paradigmom – biće razočarani, jer ovo nije taj album. Umesto toga, Svift sa „Floklorom“ nudi note zagrljaja, utehe i preispitivanja nekih novijih sećanja, ali i posmatranja budućnosti. Gradeći novi album oko melodija klavira i akustične gitare, kanaturoka se potpuno oslanja na svoje vokale.

U trenutku kada su svi koncerti, festivali i nastupi otkazani ili odloženi do daljenjeg, Svift se odlučila za stripdown verziju albuma koja zalazi u najdublju svest čoveka i preispituje život kao takav, u isto vreme držeći se rodno zasnovane politike kojom je krenula da eksperimentiše još od momenta kada je prekinula svoju političku tišinu i oštro krenula da kritikuje aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa, ali i da govori o statusu žena u muzičkoj industriji, boreći se za autorska prava i slobodu da sama upravlja tokovima svoje umetnosti.

„Folklore“ se međutim ipak razlikuje od svega što je Svift do sada radila.

Tokom proteklih godina, kantautorka je bila pionirka „odrolavanja“ albuma i kreiranja misterije u vezi svojih novih projekata. Umela je i da mesecima drži fanove u iskušenju, davajući im tek male ili nikakve znakove u vezi onoga što mogu da očekuju. To je bila pametna strategija za umetnicu koja je tokom proteklih pet godina dala svega nekoliko intervjua, želeći da se drži dalje od, kako je rekla, zlog narativa koji su joj mediji lepili na čelo samo zbog toga što je žena koja nije želela da saginje glavu ispred „moćnih muškaraca“ i koja je htela potpunu kontrolu nad svojim autorskim radom.

Album pre sedmog studijskog izdanja „Lover“, takođe je bio propraćen velikom selebriti dramom i medijskom pompom u kome se o Tejlor Svift govorilo kao o „zmiji koja glumi žrtvu“ i o „najomraženijoj autorki u pop svetu“, a sve je krenulo zbog njene zapaljive prepirke sa reperkom Kanje Vestom i njegovom suprugom Kim Kardašijan. Srećom, „Folklore“ nema ni mrvicu osvetničke note u sebi.

Balade koje možemo čuti na albumu dokazuju da Svift može da dominira i bez drame. Ukoliko interpretiramo stihove „classmates“, ili „drugare iz razreda“ kao njene pop rivale u muzičkoj industriji, o kojima govori u pesmi „This Is Me Trying“, Svift se više ne takmiči ni sa kim – ona je nekoliko koraka ispred, i to samo zahvaljujući svom neverovatnom talentu za pisanje kojim je omogućila sebi još jednu titulu – najbolji tekstopisac dvadeset prvog veka.

Samoprihvatanje i samosvest koju je ranije pokazivala, u albumu „Folklore“ penju se za lestvicu iznad. Ovoga puta suptilno briše liniju između jednostavnosti i komplikovanosti, menjajući uloge koje joj je javnost dodeljivala ranije i potpuno brišući potrebu da se bilo kome dokazuje.

Na albumu je sarađivala sa muzičkim herojima, pa je tako frontmen benda The National – Aaron Desner – sa njom radio na 11 pesama, dok je karantin provodio sa porodicom. Ostatak pesama napisali su Džak Antonof, Viliam Boveri i Bon Iver.

Album „Folklore“ dostupan je na svim striming servisima i muzičkim platformama.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.