Jedan se odrekao titule, drugi uz studente, a najmlađi oženio lepu doktorku: Pričalo se da princ Aleksandar nije u dobrim odnosima sa sinovima, a evo čime se oni bave

Naime, Aleksandar i Vesna su građanski brak sklopili na Belom dvoru u Beogradu, dok su crkveni sklopili u Sevilji.

„Kraljevska porodica Srbije sa velikim zadovoljstvom saopštava da su moj najmlađi sin, NjKV Princ Aleksandar, i njegova verenica dr Vesna (rođena Jelić) stupili u brak i otpočeli svoj zajednički životni put. Kao starešina Kraljevskog doma, radostan sam da mojoj snahi poželim dobrodošlicu u porodicu Karađorđević i da joj tim povodom dodelim titulu, a to je: Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Dr Vesna od Srbije.

Ceo Kraljevski dom ispunjen je srećom jer su se moj sin i snaha venčali i započeli jedno od najvažnijih poglavlja u životu, onog u kom „mi“ postaje važnije od „ja“, u kome svi shvatamo da je u životu sve bolje i lakše kad se podeli sa našim životnim saputnikom. Tada je svaka radost mnogo veća, a teskoba lakša.

Želimo im mnogo sreće, napretka, uzajamnog poštovanja i razumevanja, a pre svega ljubavi. Loza Karađorđevića živi, raste i cveta. Nema veće radosti nego da tome svedočim i da tu radost delim sa Vesnom i Aleksandrom, kao i sa našom celokupnom porodicom. Neka im brak bude srećan, radostan i blagosloven od Gospoda“, navodi se na zvaničnom nalogu prestolonaslednika.

Kako je objavljeno, čin crkvenog venčanja, sjedinjenja u Svetoj tajni braka, obavljen je u subotu 20. septembra, u mestu Viljamanrike de la Kondesa u blizini Sevilje u Španiji, a služili su ga Preosvećeni Vladika Toplički Petar, vikar i izaslanik Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija, i otac Dušan Erdelj, protojerej-stavrofor u parohiji Svetih apostola Petra i Pavla u Andaluziji.

„Mesto je pažljivo odabrano, jer je mladoženja za njega duboko vezan: naime, ovde smo se venčali njegova majka, NjCKV Princeza Marija da Glorija od Orleana i Bragance, Vojvotkinja od Segorbe, i ja, a ovde su i on i njegov brat blizanac, moj srednji sin, Princ Naslednik Filip, kršteni. Kumovi na crkvenom venčanju bili su braća mladenaca NjKV Princ Naslednik Filip i g. Aleksandar Jelić.“

Kako je porodica Karađorđević nedvosmisleno uvek podržavala građanske proteste poslednjih godina u Srbiji, nije iznenadila odluka da zbog trenutne situacije ne prave veliko slavlje.

„Kako mladenci nisu želeli veliku proslavu, smatrajući da u svetlu trenutnih veoma složenih okolnosti u Srbiji to ne bi bilo prikladno, svoju ljubav su krunisali u prisustvu najbližih prijatelja i porodice, dok će svečanost u Srbiji biti na odgovaraćujći način organizovana nekom drugom prilkom“, dodali su u saopštenju.

Među prisutnima su bili najbliži članovi porodice, prestolonaslednik Aleksandar sa suprugom princezom Katarinom, njegova bivša supruga Marija de Glorija, princ Filip sa suprugom princezom Danicom i sinom Stefanom, princeza Jelisaveta Karađorđević, princ Mihajlo Karađorđević i drugi.

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđvić, sin poslednjeg srpskog kralja Petra II Karađorđevića i kraljice Aleksandre, se u istoj crkvi u Sevilji davne 1972. godine oženio Mariom de Glorijom, rođakom španskog kralja Huana Karlosa I. U braku su proveli jedanaest godina i u njemu dobili trojicu sinova.

Najstariji Petar rođen je 1980. godine u Londonu, gde i danas provodi najviše vremena. Kako je poznato, on se bavi dizajnom, a pre pet godina doneo je odluku da abdicira u korist brata Filipa.

Blizance, prinčeve Filipa i Aleksandra, dobili su dve godine kasnije. Trenutni princ naslednik Filip studirao je humanističke nauke, a interesovanje za politiku preneo je i na situaciju u Srbiji. Filip aktivno prati sve proteste u Srbiji poslednjih godina, a zajedno sa svojom porodicom prisustvovali su protestima "Srbija protiv nasilja" nakon masakra u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i okolini Mladenovca. Zbog svoje odluke da bude uz građane, živi "običnim" životom i ostane prizeman, zadobili su mnogo simpatija u javnosti. Takođe, njihova podrška nije izostala ni kada je reč o aktuelnim studentskim protestima.

„Glas mladih, i svih građana, mora da se čuje, a država mora da odgovori sa naročitom pažnjom i posvećenošću. Sada, više nego ikada, moramo da se vratimo našim vrednostima, da vratimo izgubljeno poverenje i jedinstvo u našem narodu", poručio je princ početkom godine.

Nakon brutalnih napada policije na građane, princ je izdao saopštenje kojim je naglasio da je zaštita mladih i njihovo pravo na slobodno izražavanje mišljenja temelj demokratskog društva.

„Niko ne sme da bude napadnut zato što mirno brani svoje uverenje. Nasilje nad nenaoružanima, posebno studentima i đacima, nije put stabilnosti“, poručio je princ Filip.

Princ Filip je u svom obraćanju istakao da vlast snosi „najveću odgovornost da čuva mir, a ne da ga ugrožava“, te da niko u Srbiji ne sme biti napadnut zbog toga što „mirno brani svoje uverenje“. On je upozorio da je mržnja među građanima „najveći poraz“ i da Srbija mora ostati zemlja u kojoj se razlike rešavaju „rečima, a ne silom“.

Svoj stav potvrdio je i nedavno kada je odbio je da položi venac u okviru državnog protokola na Oplencu povodom obeležavanja 104 godine od smrti kralja Petra I Karađorđevića, koji je predvodila Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja. Kako saznaje portal Nova.rs, na pomenutom događaju došlo je do nesuglasica kad su predstavnici države odredili da princ Filip Karađorđević tek peti po redu položi venac. Ispred njega bili su ministarka, predstavnici Vojske Srbije i lokalnih samouprava.

Princ Filip se 2017. godine oženio Danicom Marinković, ćerkom Zorice i Cileta Marinkovića, sa kojom je dobio sina Stefana i ćerku Mariju. Važe za par koji podržava tradiciju, patrijahalne vrednosti i čuva sećanje porodičnu istoriju, te često obilaze svetinje, poput Hilandara na kome je skoro boravio, kao i Oplenca, gde često provode vreme sa sinom princa Tomislava, knezom Mihajlom Karađorđevićem i njegovom suprugom Ljubicom.

Najmlađi sin prestolonaslednika Aleksandra, Filipov brat blizanac Aleksandar, završio je u Americi komunikologiju, a poznato je da ljubitelj ekstremnih sportova. Svojevremeno je bio u vezi sa Dunjom Kusturicom, ćerkom Emira Kusturice, a iako se pričalo da su pred brakom, do toga nije došlo.

Njihov otac Aleksandar se 1985. godine oženio Grkinjom Katarinom Batis. Sa drugom suprugom, sinovima i sestrom od strica, princezom Jelisavetom Karađorđević, prvi put je došao u Jugoslaviju 1991. godine, kada ih je na hiljade građana dočekalo u svim krajevima kroz koje su prolazili.

Tokom devedesetih redovno su posećivali Srbiju, Kosovo, Bosnu... Otvoreno je podržavao kampanju protiv režima Slobodana Miloševića, a 2001. godine zvanično su se preselili na Beli dvor. Posle pada komunizma princ Aleksandar je uživao veliku popularnost u narodu, ali je ona s godinama dobijala sve više ceremonijalnu ulogu. Najčešće im zameraju loš srpski jezik, iako je činjenica da je princ gotovo 50 godina proveo u izgnanstvu. Zvanično je rehabilitovan 2015. godine, a na njegovu inicijativu, posmrtni ostaci oca kralja Petra II, majke kraljice Aleksandre, bake kraljice Marije i strica princa Andreja vraćeni su u Srbiju i položeni u porodičnu grobnicu na Oplencu u Topoli 2013. godine.

Sa suprugom Katarinom posvećen je humanitarnom radu, a bili su jedni od najvećih donatora za obnovu i završetak radova na Hramu Svetog Save. Takođe, osnovali su svoju fondaciju kako bi proširili polje rada, posebno kada je reč o opremanju dečijih klinika i prihvatilišta. Poput njihovih predaka, često velike hrišćanske praznike provode sa ugorženim kategorijama stanovništva, pred novogodišnje praznike dele paketiće deci bez roditeljskog staranja, a pred Vaskrs organizuju humanitarne bazare.

Iako se dugo spekulisalo da prestolonaslednik i njegova supruga nisu u dobrim odnosima sa njegovim sinovima, jasno je da su se nesuglasice rešile, o čemu svedoči i odluka naslednika Filipa da se sa porodicom preseli na Beli dvor. Oni su prethodno živeli na Vračaru, a pre nešto više od godinu dana najavili su preseljenje u Slamnatu kuću, koja je nekada služila kao izložbeni prostor njegove prabake kraljice Marije. Zanimljivo je da je ovo prvi put u istoriji da sve tri generacije Karađorđevića žive u otadžbini.