Branislav Bojović, frontmen grupe Sanšajn pre nekoliko dana nastupio je na Beer festu, a u razgoovru za dnevni list Nova otkrio je koliko i kako se promenio njegov život nakon hapšenja 2014. godine zbog posedovanja narkotika.
Kako vam se čini današnja rep scena. Da li slušate mlađe izvođače?
– Ja to ne mogu da prihvatim i da slušam kod kuće kao da je to moja muzika, kad to nije moja muzika. Da sam ’99. godiše, a ne ’69, sigurno bih voleo taj trep, ali ja sam ipak odrastao uz muziku koja je „old school hip-hop“. Koliko god da drugi pljuju tu muziku sada, samo se setim kako su naši roditelji isto tako govorili o muzici koju smo mi tada slušali – to je to – razdor generacija. Opet, draže mi je da slušam taj trep, nego neke narodnjake, seljaniju i brlju.
PROČITAJTE JOŠ
Koji od mlađih, a trenutno popularnih repera je vama interesantan?
– Nedavno sam imao prilike da vidim nastup dečka koji repuje, a zove se Foks. Ne sudim o njegovim pesmama jer ne znam, ne slušam, to meni je to strano. No, čovek me je oduševio svojim nastupom. Kao da sam prvi put video nekog sebe posle 25 godina. Repovao je sam sve vreme, hajpovao je sve vreme i ta njegova energija me je prosto oduševila.
Pre tačno sedam godina imali si problema sa zakonom kada ste bili uhapšeni zbog posedovanja narkotika. Kako je sve to uticalo na vas i vaš život? Šta se promenilo od tada?
– Kad padneš – oklizneš se, ali je nekako uvek bitno da kad padeš uz pomoć Boga, to što kraće traje i nastaviš dalje. Život je neka neprestana borba, ali je veoma bitan taj momenat samoosvešćenja. Svako ima neku svoju borbu u životu. Olakšava mi to što sam krenuo da pišem za list „Borba“. Borba ka samoosvešćenju, ka pozitivi i lepim stvarima. Čitam samo takve knjige. Tako i učim da treba praštati, treba razumeti ljude, pratiti svoj glas u samoobraćanju. To su ti glasovi o kojima su nam roditelji pričali, kao neka traka koja ti ide kroz glavu što stvara neki bes u tebi, u svima nama. Opet kažem, poenta je da se okrenemo nekom svom putu i ljudima koji zrače pozitivom, a ne negativom. Opet, treba praštati i samom sebi. Važno je i sačuvati to dete koje je trpelo sve vreme taj teror, što dovodi do toga da se ljudi okreću toj destrukciji – narkoticima.
Znači li to da vas je život konačno smirio?
– Mnogo znači da u takvim, teškim trenucima, imaš pravog prijatelja koji će te saslušati. Nažalost, ovaj svet pokreće koristoljublje i uglavnom se sve vrti oko takvh stvari. Imam samo jednog prijatelja za koga sam siguran. Trgne te takva stvar. Ja sam tri i po godine imao „flaster pratnju“ (prim. aut. diskretna policijska pratnja). Godinu dana mi je trebalo da se oporavim od svega. Obično neki tako jaki udarci te spuste na zemlju, a mene je baš dosta spustilo na zemlju. Nakon tih stvari sam se oženio i okrenuo nekim stvarima koje imaju pravu vrednost. Bolje se smiri nego da te život smiri, jer život nema baš najlepše metode. Opet moram da dodam – mene život nije baš skroz smirio.
Hoće li grupa Sanšajn uskoro možda objaviti neki singl? Za dve godine proslavljate i tri decenije postojanja. Kako planirate da to proslavite?
– Imamo dosta novih pesama, ali je opet bez veze da ih objavljujemo, a nemamo koncerata. Nekada sedim u studiju i besnim jer imam pet dobrih smiksanih stvari, ali ću početkom sledeće godine sigurno objaviti nešto, pa kakva god situacija bila. Samo da prođe ova pošast, pa ćemo videti šta i kako. Sad već ni sam ne znam kako ćemo obeležiti te tri decenije postojanja.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare