Anja Mit: Muškarac kakav meni treba ne postoji

Mlada glumica Anja Mit svoj život obojila je optimizmom koji je ni u ovim teškim trenucima ne napušta. Anja je prvu zapaženu ulogu ostvarila 2015. godine u seriji "Komšije", gde je tumačila jednu od glavnih junakinja, a nedugo zatim gledali smo je i u serijama "Istine i laži" i "Senke nad Balkanom."Glumica je u intervjuu za Nova.rs pričala kako provodi vreme u izolaciji, kako informacije o koronavirusu utiču na nju, o karijeri, ali i o svom ljubavnom životu.Kako provodiš vreme u karantinu?- Nije mi dosadno u karantinu. Toliko stvari ima da se uradi. Nekako sam priželjkivala da više vremena budem u kući. Bila sam ušla u jednu ozbiljnu mašineriju, ludnicu. Radila sam između 12 i 18 sati dnevno. Imala sam jedan dan nedeljno koji mi je slobodan i onda taj jedan dan sredim kuću, sebe sredim i opet sam sutra u studiju. Sad stvarno odmaram, ali pada mi teško što ne mogu da izađem i nadam se da će sve ovo jako brzo da prođe i da ćemo ceniti ovo vreme koje smo imali. Sad konačno možemo da se posvetimu svemu za šta nismo imali vremena.Šta ti najviše nedostaje u izolaciji i šta ćeš prvo uraditi kada prođe vanredno stanje?- Prvo ću da se grlim sa svim ljudima. Mislim da ću po ulici da se grlim (smeh). Dešavalo mi se da sretnem nekog u komšiluku ispred prodavnice sa maskama i rukavicama i da kažem 'Jaoj, kako bih te grlila sada, ali ne mogu'. Sve mi deluje kao da smo hladni, kao da smo se udaljili... Mnogo smo nežni mi Balkanci u stvari, iako nas predstavljaju drugačije. Grliću se sa ljudima i jedva čekam da počenem i da snimam, da nastavim da igram predstavu "Raj na zemlji" sa Stefanom Buzurovićem. Sve mi nedostaje.Da li ti nedostaje i mama sad?- S mamom se uglavnom viđam na video poziv, i to nam je sasvim dovoljno. Sve stignemo i da se ispričamo, i da se posvađamo, pa se oept čujemo posle pet minuta. Izbegavam da odlazim kod nje, iako je ona mlada žena, pa nije ugrožena. Ali ja bukvalno izađem samo do prodavnice i prošetam kucu u dozvoljeno vreme, i stvarno neću da se šalim i da se igram. Jako me plaši ta činjenica da možda imate virus, a ni ne znate. Tako da mi mlađi možemo da ni ne osetimo, da idemo i da nekog ugrozimo. S mamom samo na liniji, a nismo se videle tri nedelje.

Koliko ti fali gluma?- Mnogo. Obožavam da radim. Nisam pasivna, kukam kako sam umorna, a posle dva slobodna dana sam prepuna energije. Oribam kuću četiri puta, i kao šta sad, šta ćemo dalje? Tako da jedva čekam da se vratim. Svoj posao ne dožovljavam kao rad, nego kao potrebu, zaista.Da li si od malena negde znala da će gluma biti tvoj poziv u životu?- Znala sam da će biti neki vid umetnosti. Prvo sam krenula na moderan balet, bavila sam se pevanjem kao dete i sa 10 godina krenula na glumu. I u tome uživam.Koja ti je naša glumica bila uzor?- Nisam imala nekog da kažem da bih volela da budem kao ona. Kad sam upoznala Milenu Dravić, pre pet godina, rekla sam joj "Volela bih da budem kao Vi", a ona mi je rekla "Ne, treba da težiš da budeš svoja", i onda mi je to tako odzvonilo u glavi. I stvarno treba da budete svoji.U seriji "Istine i laži" igrala si jednu veoma vrcavu devojku, a kakva si u privatnom životu?- Vrlo sam energična, vesela, iskrena, buntovna, vredna. Je l' treba i mane da kažem (smeh)? Imam mane, i-ha-haj. Nekad se zamaštam i ostanem u toj nekoj mašti, i onda kažem "Ju, da li sam ja to sad lenja". Mnogo sam brzopleta. U poslednje vreme sam naučila da ne budem tako brza sa delima, ali misli mi i dalje idu jako brzo i sad radim na tome, da sredim i misli, da ne puštam mozak toliko da se bavi svačim.Da li si imala nekih neprijatnih situacija otkako si počela da se baviš glumom, što od strane kolega, što ovako?- Ništa mi nije ostalo urezano. Bilo je možda manje prijatnih situacija, neprijatnih baš i ne, ali sve što mi se u životu dešava, apsolutno se ne bunim i kažem "Baš je ovako trebalo, da nešto naučim iz nečeg, i iz lepog i manje lepog". Pa ni livada nije prepuna cveća, ima i trnja. Ali ne žalim se, stvarno.Da li ćemo uskoro da te gledamo u nekom od novih projekata, kad sve ovo prođe?- Gledaćete me u seriji "Urgentni centar". Tu sam dobila jednu drugačiju ulogu od ovoga što sam do sada radila. Nije komična, iako je komedija žanr koji mene najviše ispunjava i žanr u kojem se ja najlepše osećam. Ovo je sad nešto drugačije. Ne mogu da kažem ozbiljnija, jer je komedija za mene teža nego drama. Da odigrate tako da ispadne da je sve lako, treba mnogo rada. Prvi izazov koji sam pobedila bio je da samo izgovorim sve one latinske i medicinske izraze u 7 ujutru kad počne snimanje, a onda da to zvuči uverljivo uverljivo kao da sam lekar.Potpuno si posvećena karijeri i poslu, a imaš li vremena za ljubavni život?- Imam vremena, i to je naravno mnogo važnije od posla, ali sada nemam dečka. Previše eksponiranja poslovno, a kad bi bilo još i privatno, onda je to malo rijaliti, samo kamera mi fali ovde (smeh). Ja sam tako predodređena i ne mogu da se zaštitim, ali volela bih kad budem imala porodicu, partnera koji nije iz ovog posla, da oni ne moraju da se slikaju, da pričaju, da se pravdaju.Da li to znači da bi volela da tvoj partner ne bude glumac ili neko ko se bavi javnim poslom?- Važno je da se dvoje ljudi razumeju dobro. Ako ste iz istog posla, radite oboje po ceo dan, pa kad dođete kući i pričate kako je bilo na snimanjima, onda to zna da bude naporno - "Ajde dosta više o glumi." Ali ne znam kakav me partner očekuje kad prođe ovo zatišje, ova korona, ne znam.Kakav treba da bude muškarac tvojih snova?- Normalan. Da bude duhovit, inteligentan, odgovoran, vredan. Ja sam stvarno vredna i ne bih mogla da budem sa nekim ko sedi kod kuće i kao "Šta ćemo sad", a ja ne znam gde ću pre. I da bude jedno dete u duši, kao ja. Rekla sam sve osobine nepostojeće osobe (smeh).Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.