Povodom šestog rođendana televizije N1 razgovarali smo sa Milanom Šarićem, producentom i voditeljem informativnih vesti.
Autor: Aleksandra Kolarević
PROČITAJTE JOŠ
30. oktobra 2014, televizija N1 je emitovala prve vesti u tri centra – Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Od tada, principi kojima se ova televizija vodi su tačno, objektivno i istinito informisanje, bez cenzure. Danas, nakon punih šest godina, u tom smislu se ništa nije promenilo. Ovaj nezavisni medij čuven je po objektivnom izveštavanju o aktuelnim dešavanjima u Srbiji, regionu i svetu. Upravo zbog ovoga televizija N1 je stekla renome medija kome se veruje. Povodom šestog rođendana televizije N1 razgovarali smo sa Milanom Šarićem, producentom i voditeljem informativnih vesti.
Sećate li se trenutka kada je program televizije N1 prvi put pušten u etar?
– Vrlo se dobro sećam zato što smo se dugo pripremali za taj početak emitovanja i sećam se da smo dan i po ranije počeli da odbrojavamo. Uveli smo neki tajmer na probnom signalu koji je vrlo upozoravao da se sati pretvaraju u minute, tako da je bilo jako uzbudljivo i nije mi bilo svejedno. Iako radim ovaj posao više desetina godina, u medijima, ali duh koji smo stvorili u tih nekoliko meseci, priprema, velika očekivanja nas samih a i neke šire zajednice koja je šest meseci govorila o tome, doprineli su tome da su prva dva minuta protekla uz jako visoku frekvencu rada srca. Posle se sve to smirilo i dovelo u normalu.
Sada kada se osvrnete šest godina unazad, da li ste zadovoljni onim što ste postigli?
– Apsolutno, prvo što šest godina ne zvuči puno. Kad govorimo o rođendanima, to zvuči kao neki dečiji rođendan. Sa nekoliko kolega sam razgovarao o tome ovih dana i delimo utisak da je prošlo mnogo više.
Da li su ostvarena sva očekivanja sa početka? Ukoliko nisu, koja su to očekivanja ostala neostvarena?
– Ne mogu da se setim da je bilo nešto. Imali smo dosta jasno zacrtan plan. Ono što se menjalo za šest godina to je samo bio povećan obim posla – nove emisije, novi termini, novi izazovi. Mi nismo mnogobrojna redakcija. Malo nas je. Svi smo manje-više obučeni da radimo sve, tako da dosta pomažemo jedni drugima. Tako je postavljeno od početka i nije se ništa menjalo.
Da li ste ponosni na svoje kolege koje već godinama dobijaju brojna priznanja, kao na primer Jelena Zorić i Aleksandar Cvrkotić, koji su od NUNS-a dobili nagradu za hrabrost?
– Jesam, od prvog dana, i bez nagrada. Nagrade me jako vesele zbog toga što su to ljudi koji ih apsolutno zaslužuju.
Koliko je teško da se u potpunom medijskom mraku vodite osnovnim novinarskim načelima?
– Nije teško u ovakvom okruženju, zato što je stvoren tim ljudi koji dosta slično razmišlja. Valjda su nas tako birali, i na to sam ponosan. Mi se osećamo dosta slobodno da radimo onako kako svako od nas pojedinačno, profesionalno i etički pristupa poslu.
Koji je najstresniji trenutak vašeg posla?
– Za ovih šest godina ta prva dva minuta prvih vesti.
A profesije, generalno?
– Ne znam. Mislim da je to individualno pitanje za svakog od nas. Jeste stresno. Svako reaguje drugačije. Ja imam dve hronične bolesti. Neke možda i jesu posledica toga. Ne mogu da tvrdim.
Postoji li u svemu i onaj zabavni deo vašeg posla?
– Opet, to zavisi od ljudi. Znači, to nije toliko stvar posla koliko i ljudi koji ga obavljaju. Među sa mnogima od njih se osećam kao u drugoj kući. I u fizičkom prostoru se osećam kao u drugoj kući. Sa ljiudima je zabavno. Onda i posao zna da bude zabavan.
Da li možete da za ovih šest godina izdvojite šest priča koje su na vas ostavile najsnažniji utisak?
– Ove godine, u svakom slučaju, praćenje protesta početkom jula, zato što je to bio najveći „breaking“ i mislim da smo ga jako dobro izneli, a takvih je bilo i prethodnih šest godina dosta. Uhvatili ste me nespremnog.
Postoji lli neka anegdota ili lapsus koji nećete zaboraviti?
– Neki dan smo pričali o nečemu što je dosta smešno. Nazivi za fajlove koje mi emitujemo su ograničeni karakterima i onda se mora biti jako ekonomičan sa nazivanjem. Ponekad u brzini ne možete da proverite ako nemate vremena za neki „preview“ šta ste uzeli da emitujete. Tako da mi je jedanput jedna vest o vojnoj paradi bila pokrivena sa paradom ponosa. To je jedan od boljih momenata.
Za kraj, šta biste poručili svojim kolegama i gledaocima?
– Nastavite da nas pratite. Budite kritični i prema nama i prema drugima i pokušajte da radite na svom medijskom opismenjavanju.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.