Milan Šarić: Medijski mrak neće sprečiti da radimo slobodno

Autor: Aleksandra Kolarevićhttps://www.youtube.com/watch?v=4T93gZ6uIfE&feature=youtu.be30. oktobra 2014, televizija N1 je emitovala prve vesti u tri centra - Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Od tada, principi kojima se ova televizija vodi su tačno, objektivno i istinito informisanje, bez cenzure. Danas, nakon punih šest godina, u tom smislu se ništa nije promenilo. Ovaj nezavisni medij čuven je po objektivnom izveštavanju o aktuelnim dešavanjima u Srbiji, regionu i svetu. Upravo zbog ovoga televizija N1 je stekla renome medija kome se veruje. Povodom šestog rođendana televizije N1 razgovarali smo sa Milanom Šarićem, producentom i voditeljem informativnih vesti.Sećate li se trenutka kada je program televizije N1 prvi put pušten u etar?– Vrlo se dobro sećam zato što smo se dugo pripremali za taj početak emitovanja i sećam se da smo dan i po ranije počeli da odbrojavamo. Uveli smo neki tajmer na probnom signalu koji je vrlo upozoravao da se sati pretvaraju u minute, tako da je bilo jako uzbudljivo i nije mi bilo svejedno. Iako radim ovaj posao više desetina godina, u medijima, ali duh koji smo stvorili u tih nekoliko meseci, priprema, velika očekivanja nas samih a i neke šire zajednice koja je šest meseci govorila o tome, doprineli su tome da su prva dva minuta protekla uz jako visoku frekvencu rada srca. Posle se sve to smirilo i dovelo u normalu.

Sada kada se osvrnete šest godina unazad, da li ste zadovoljni onim što ste postigli?– Apsolutno, prvo što šest godina ne zvuči puno. Kad govorimo o rođendanima, to zvuči kao neki dečiji rođendan. Sa nekoliko kolega sam razgovarao o tome ovih dana i delimo utisak da je prošlo mnogo više.Da li su ostvarena sva očekivanja sa početka? Ukoliko nisu, koja su to očekivanja ostala neostvarena?– Ne mogu da se setim da je bilo nešto. Imali smo dosta jasno zacrtan plan. Ono što se menjalo za šest godina to je samo bio povećan obim posla – nove emisije, novi termini, novi izazovi. Mi nismo mnogobrojna redakcija. Malo nas je. Svi smo manje-više obučeni da radimo sve, tako da dosta pomažemo jedni drugima. Tako je postavljeno od početka i nije se ništa menjalo.

Da li ste ponosni na svoje kolege koje već godinama dobijaju brojna priznanja, kao na primer Jelena Zorić i Aleksandar Cvrkotić, koji su od NUNS-a dobili nagradu za hrabrost? – Jesam, od prvog dana, i bez nagrada. Nagrade me jako vesele zbog toga što su to ljudi koji ih apsolutno zaslužuju.Koliko je teško da se u potpunom medijskom mraku vodite osnovnim novinarskim načelima?– Nije teško u ovakvom okruženju, zato što je stvoren tim ljudi koji dosta slično razmišlja. Valjda su nas tako birali, i na to sam ponosan. Mi se osećamo dosta slobodno da radimo onako kako svako od nas pojedinačno, profesionalno i etički pristupa poslu.

Koji je najstresniji trenutak vašeg posla?– Za ovih šest godina ta prva dva minuta prvih vesti.A profesije, generalno?– Ne znam. Mislim da je to individualno pitanje za svakog od nas. Jeste stresno. Svako reaguje drugačije. Ja imam dve hronične bolesti. Neke možda i jesu posledica toga. Ne mogu da tvrdim.

Postoji li u svemu i onaj zabavni deo vašeg posla?– Opet, to zavisi od ljudi. Znači, to nije toliko stvar posla koliko i ljudi koji ga obavljaju. Među sa mnogima od njih se osećam kao u drugoj kući. I u fizičkom prostoru se osećam kao u drugoj kući. Sa ljiudima je zabavno. Onda i posao zna da bude zabavan.Da li možete da za ovih šest godina izdvojite šest priča koje su na vas ostavile najsnažniji utisak?– Ove godine, u svakom slučaju, praćenje protesta početkom jula, zato što je to bio najveći "breaking" i mislim da smo ga jako dobro izneli, a takvih je bilo i prethodnih šest godina dosta. Uhvatili ste me nespremnog.

Postoji lli neka anegdota ili lapsus koji nećete zaboraviti?– Neki dan smo pričali o nečemu što je dosta smešno. Nazivi za fajlove koje mi emitujemo su ograničeni karakterima i onda se mora biti jako ekonomičan sa nazivanjem. Ponekad u brzini ne možete da proverite ako nemate vremena za neki "preview" šta ste uzeli da emitujete. Tako da mi je jedanput jedna vest o vojnoj paradi bila pokrivena sa paradom ponosa. To je jedan od boljih momenata.Za kraj, šta biste poručili svojim kolegama i gledaocima?– Nastavite da nas pratite. Budite kritični i prema nama i prema drugima i pokušajte da radite na svom medijskom opismenjavanju.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.