Kruševački trio "Keni nije mrtav" mogli bismo svrstati u korpus modernih alternativnih rok sastava. Njih ipak krasi izrazita energičnost i buntovnost koja jasno koketira sa pankom, pa su tako publika i kritika ovaj bend svrstali u pank rok segment. Takođe, činjenica je i da se "Keniji", kako bend skraćeno nazivaju fanovi, prilično oslanjaju na zvuk srodnih, dobro poznatih američkih sastava kao što su "Green Day" i "Foo Fighters".
PROČITAJTE JOŠ
Izuzetno mladi i enrgični članovi grupe „Keni nije mrtav“ (Mateja Đokić – glavni vokal, gitara; Matija Pešić – prateći vokal, bas i Sava Tomić – bubanj) fan bazu oformili su čestim nastupima širom Srbije i regiona, a potom su se fokusirali na studijski rad, pripremajući prvi album. Njegov izlazak najavio je singl „Venecijaneri“.
Za portal Nova.rs govori Mateja Đokić, frontmen i autor pesma grupe „Keni nije mrtav“.
– Rokenrol sam počeo da slušam negde na početku osnovne škole. Svideo mi se adrenalin koji sam u tim trenucima osećao, pa sam počeo da zamišljam sebe na mestu muzičara. Sredili smo neku staru akustičnu gitaru i tu sam naučio osnove. Drugi deo priče počinje u srednjoj školi, kad sam napisao prvi tekst, ujedno i prvu „Kenijevu“ pesmu „PBR“ (skraćeno od „Par besmislenih reči“). Osetio sam da bih imao o čemu da pišem, i, iako tema nije neka, shvatio sam da forma i nije tako loša, pevajući je uz gitaru drugarima. Onda se rodila želja za nastankom benda, što se ubrzo i desilo.
Pojavom benda „Keni nije mrtav“ ponovo je pokrenuta tema pristupa publici: da li svirati i u kojoj meri, biti aktivan na mrežama ili ne…? Šta je vama od svega toga bilo presudno kada ste počinjali?
– Sve šta se dešavalo do sada je neka vrsta pilota, da naučimo da sviramo, da učimo kako se prave pesme, da uvidimo kako stvari funkcionišu, i ko se u čemu snalazi. Oformili smo neku sopstvenu mikroklimu od nekoliko činilaca, unutar koje se dešavaju stvari. Mi tek počinjemo. Sada manje nego ikada ranije postoji hermetička zatvorenost u bilo kakve celine. Scena je zastareli izraz i više je bitan autorima nego slušaocima muzike. Mislimo da su i autori postali toga svesni i to je sjajno. Naravno, ne govorimo o estradi. To je zasebna delatnost koja tako funkcioniše vekovima.
Kroz rad u bendu uspešno si formirao svoj autorski izraz. Da li si i koga imao za uzora u tom smislu? Opiši nam proces nastanka jedne „Keni nije mrtav“ pesme.
– Na početku smo pravili pesme na probama. Brzo smo shvatili da su to što radimo zapravo interpretacije pesama, i da je potreban drugačiji pristup. Najviše smo naučili kroz rad sa snimateljem Goranom Antovićem i producentom Dejanom Vučkovićem šta želimo da se dešava u našim pesmama, a probe nam služe da postignemo ono šta želimo da se dešava na našim koncertima.
View this post on Instagram
Članovi benda „Keni nije mrtav“ sarađuju sa raznim sastavima. Kako je došlo do kolaboracije sa grupom Dram i sa kantautorom Ivanom Jegdićem?
– Mi smo bili u fazi konstantnog sviranja, Jegdić je imao singlove koje su ljudi već zavoleli, a „Dram“ je završavao svoj odličan album. Tačno pre godinu dana smo otpočeli zajedničku turneju pod nazivom „Rezidentura novih autora“ i ona je prekinuta u martu zbog novonastale situacije.
Imajući u vidu vašu sviračku superiornost koju uspešno demonstrirate na koncertima, aktuelna situacija vas je sigurno malo usporila.
– Ređali su se otkazani datumi i od marta smo ostali nemi posmatrači sopstvenih planova. Kada je bilo jasno da će sve da potraje, prilagodili smo se i shvatili da možemo da funkcionišemo. Usaglasili smo i planove sa izdavačem, sa fokusom na 2021. godinu, koja sad već i nije tako daleko. „Keni“ je vreme trošio na razne stvari, od aranžiranja albuma, preko ličnih usavršavanja u raznim pravcima. Sve vreme smo skupa, samo se ne penjemo na binu. Kao neki vid kompenzacije za koncerte, pokrenuli smo i „live session“, snimili pesmu „Šolja tople kafe“. U ovim prazničnim danima će ih biti još, sa željom da nama, kao i svima naredna godina bude dosta lepša.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare