Povodom 100 godina od premijere legendarnog filma Čarlija Čaplina: "Zlatna groznica" ponovo pred beogradskom publikom

Film koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji bioskopa je američki, nemi humoristički film iz 1925. godine, reditelja, scenariste, producenta i glavnog glumca Čarlija Čaplina, a smatra se „Prvom komedijom epskih razmera“, kako je pisao Los Anđeles Tajms, kao i, po ocenama Variety-a: „Čaplinovom istaknutim trijumfom“.

Po nekim istorijskim izvorima i sam Čaplin je izjavio „da je to film po kome bi želeo da bude upamćen“. I ostao je! Nakon što je nedavno premijerno prikazana nova 4K verzija Čaplinovog klasika, kao pretpremijera “Kanskih klasika” pre Filmskog festivala u Kanu, objavljen je i trejler za film, a beogradska publika će ceo film moći da pogleda u mts Dvorani.

U filmu koji je ostavio duboki trag u istoriji bioskopa, takođe su glumili Džordžija Hejl, Mak Svejn, Tom Mari, Henri Bergam i Malkom Vejt. Zlatna groznica ostaće upamćena i kao peti nemi film u istoriji bioskopa sa najvećom zaradom. Čaplin je dobio inspiraciju za film iz „Klondajške zlatne groznice“, kao i iz priče o „Doner grupi“, koji su, kada su se našli snegom zatrpani u planinama, bili prinuđeni da pribegnu kanibalizmu ili jedenju kože sa svojih cipela.

Čaplin, koji je verovao da tragedija i komedija nisu daleko jedno od drugog, odlučio je da spoji ove priče teškoća i užasa u komediju. Odlučio je da njegov slavni lik Skitnice, postane tragač za zlatom koji će se pridruži hrabrom optimisti odlučnom u suočavanju sa svim zamkama povezanim sa potragom za zlatom, poput bolesti, gladi, usamljenosti...

Za uvod u film, sniman u snežnom kraju Siere Nevade, Čaplin je ponovo stvorio istorijsku sliku kopača koji se bore da se popnu na Čilkot. Šest stotina statista, mnogi od njih regrutovani među beskućnicima Sakramenta, dovedeni su vozom da se penju na prolaz visine 2.300 metara, iskopan kroz snežne planine. U filmu su se mogle videti i scene Čaplina kako kuva cipele i sanja o njima, ili kako ga izgladneli prijatelj Veliki Džim vidi kao kokošku.

Nakon reizdanja 1942. godine, Zlatna groznica je bila nominovana za Oskara u kategoriji za najbolju muziku i najbolje snimanje zvuka, da bi do danas dobio status jednog od najpoznatijih Čaplinovih dela.