Šepetkovski: Možda shvatimo da je naša najveća nesreća netrpljenje drugačijeg

U intervjuu za Nova.rs, glumac je otkrio šta su mu bili najveći izazovi sa kojima se suočio tokom rada na ovom projektu, zbog čega je "potonuo od blama" tokom snimanja, kao i koje paralele je uspeo da napravi između "Vremena zla" i sveta u kojem danas živimo.Šta vam je bio najveći izazov u tumačenju lika Adama Katića?- Možda to što sam smatrao sebe nedostojnim da uverljivo odigram junaka. Iako mu nije u romanu dat veliki prostor, Adam je plemenita, svetla tačka u porodici Katić. Nekada hrabar vojnik u Prvom svetskom ratu, topao čovek, zaštitnički nastrojen, pravdoljubiv i čovekoljubiv. Privržen i odan porodici. Naslednik čuvenog prerovskog imanja Katića gazduje na dobrobit svih. Takvog sam ga u romanima doživeo, a takvog smo pokušali i da napravimo. No, teško i smutno vreme u kom nije jasno ko je prijatelj, a ko neprijatelj, koji komšija može da te spasi, a koji da zabije nož, može da slomi strahom i najmoralniju i najhrabriju osobu. Svakodnevne dileme tog perioda razdiru. A mir je jedino moguće očuvati kada se odluke donose uz spremnost na žrtvu i rukovodeći se samo onim što je dobro za zajednicu.Koliko ste bili upoznati sa delom Dobrice Ćosića pre rada na ovoj seriji?- “Korene” i “Vreme smrti” sam pročitao još u osnovnoj školi. “Vreme smrti" sam “progutao" jer me je uzbudljiva priča lako vinula u prošlost, kao da sam i sam u jurišu na Mačkov kamen Ili u valjevskoj bolnici. Onda sam odmah pročitao roman “Vernik” i “Grešnik”, a čim je izašao iz štampe, i roman "Otpadnik", jer sam bio nestrpljiv da saznam šta se zbivalo sa porodicom Katić. Tada sam to smatrao vrhunskom književnošću i pomoglo mi je da rano sagledam kroz kakve drame je prošao i narod i pojedinci, pogotovo oni koji su iz plemenitih pobuda verovali u promene. Kako sam sazrevao, to se štivo prelamalo na sopstvenom iskustvu i dobilo, normalno, drugu boju. Bez obzira na istinitost i zanimljiv stil napisanog, danas bi me neke stranice odbile zbog nedostatka svetlosti i nade.

Kakva je bila atmosfera na snimaju, da li postoji neka anegdota koju biste podelili sa čitaocima?- Bilo je jako hladno. Zemljana, inače fantastična kuća u udolini je zadržala hladnoću jer se nije grejala, pa smo se u pauzama skupljali oko ognjišta, baš kao preci. Ali atmosfera je bila topla i sve je teklo glatko. Prvi dan snimanja sam došao sa nekog drugog seta, gde sam dosta improvizovao, a i čitav period pre toga mi je prošao u komedijama, pa sam u prvom dublu poprilično prilagodio rečenice sebi, a onda je cela ekipa čula glas sa motorole sjajnog reditelja Ivana Živkovića, sa kojim sam ranije odlično saradjivao: “Šepet, šta ti je? Ajd' malo Ćosića pričaj!" Potonuo sam od blama.Da li vidite neku paralelu u tome kako se danas obračunavamo sa "nepodobnima" i tokom vremena koje je prikazano u seriji?- Teško je praviti paralele jer je to ipak bio rat i upad okupatora, a uz to i krvavi, tragični građanski rat. Naravno, ti romani ne bi opstali da nisu svevremeni u prikazu ljudskih i društvenih slabosti i grešaka. Napisani su verovatno sa željom da se greške ne ponove. No, koliko ljudi čita romane? Dobro, pogledaće mnogi ovu značajnu seriju i možda ćemo shvatiti da je naša najveća nesreća, nezavisno od političkog i istorijskog trenutka, pre svega sujetna isključivost, netrpljenje drugačijeg, nepristupanje svakom čoveku kao bratu, nepoštovanje drugačijeg stava. Ili jednostavno: nedostatak ljubavi.Koliko je, po Vašem mišljenju, moguće održati dobre porodične odnose u današnjem politički polarizovanom svetu?- Možda je danas lakše održati dobre odnose u porodici nego onda kada se verovalo da većina stranaka ima uzvišene ciljeve, kad se verovalo u ideale, te kada su izgovorena reč i obećanje imale težinu. Danas se nikome više ne veruje u toj meri, te mislim da i u porodicima oko toga postoji koncenzus. Iako mislim da ima ljudi koji iz čistih pobuda ulaze u politiku, čitav politički sistem i politička borba u celom svetu koja se zasniva na stalnom blaćenju protivnika i uzdizanju sopstvenih vrlina je toliko nakaradna, da mi je besmisleno da progovaram o tome.U istom trenutku ste snimali "Tate" i "Švindlere". Koliko je teško bilo "prebaciti" se u potpuno drugi žanr?- Kad se zaređa više snimajućih dana u različitim žanrovima, a na sve to i predstave, zaista može da se pobrljavi i pomeša sve... Zato je neophodan oprez i priprema. Bitno je podsećanje ne samo na žanr, već i ideju projekta koja, ako je jasna, dosipa gorivo glumcu… Stilovi su drugačiji, način igre… Zato treba biti odmoran, oslušnuti partnere, reditelja, ući tačno u zadatu atmosferu.BONUS VIDEO: Nova.rs na prvom snimajućem danu serije “Vreme zla”

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vremezlapokds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2585816"]