Godinama unazad, hvali se vlast da je Beograd grad kranova, raste BDP, zida se na sve strane, niče na hiljade novih stambenih kvadrata. Doduše, dogodi se i da poneki radnik izgubi život ili da se, zbog izgradnje nove, uruši stara zgrada, ali je važno samo jedno – da se zida.

Ostavljeni na milost i nemilost investitorima, njihovim privatnim batinašima, građani su primorani da se bore protiv uzurpacije javnih površina i da štite svoje pravo na slobodan i zdrav život.

Stanovnici iz Bloka 37 na Novom Beogradu ne žele da budu zazidani i da im se uz zgradu u kojoj žive sagradi objekat koji bi im oduzeo pogled, zelene površine i parking prostor.

Borbu za svoj parkić vodili su i stanari na uglu Požeške i Valjevske na Banovom brdu. 

Beograd se sve više betonizuje, postojeća komunalna infrastruktura ne može da izdrži teret nadolazećih kvadrata. Vlast stalno ističe kandidaturu Beograda za zelenu prestonicu Evrope, a sama je zrela – za crveni karton.