Foto:TANJUG /DUSAN ANICIC

Pre pet, šest godina pod zasadima kupine je bilo više od 6.000 hektara, ove je 1.400, a sledeće, zbog loše ekonomske računice, neće biti ni 100, upozoravaju proizvođači i dodaju da je proizvodnja ovog voća u 2020. godini manja za osamdeset odsto. Zbog toga će, kako najavljuju, mnogi odustati od uzgoja kupine.

„Cena kupine je između trideset i četrdeset dinara, hladnjačari je otkupljuju i za 20, jedino kada su bolji sortimenti u pitanju  plaćaju je 60, i to za izvoz „, navode predstavnici Asocijacije proizvođača malina i kupina, i ističu da proizvodnja po jednom kilogramu ovog voća košta najmanje 65 dinara.

Foto:TANJUG /DUSAN ANICIC

Prema njihovim rečima, proizvodnja kupine je veoma skupa. Treba primeniti sve neophodne agrotehničke mere, platiti radnike, a muku i znoj uzgajivača ovog voća niko i ne računa.

U našim uslovima otpornije sorte, navode uzgajivači, podnose mrazeve  do -15 °C , a ako su zaštićene debljim snežnim pokrivačem do -30 °C.

Izdanci osetljivijih sorti u odsustvu snega mogu da izmrznu na temperaturi  do -10 °C.

Foto:TANJUG /DUSAN ANICIC

Temperaturna kolebanja od + 6 do -7 °C , koja se javljaju krajem zime i početkom proleća mogu naneti štete izdancima kupina sorti koje se odlikuju ranim kretanjem vegetacije.

Što se tiče visokih temperatura u toku vegetacije kupine ne podnose one koje ne utiču direkno na biljku, već na plodove koji zbog smanjene vlažnosti u zemljištu i vazduhu ubrzano sazrevaju plodovi ostaju lošijeg kvaliteta i manje krupnoće što umanjuje prinose, objašnjavaju proizvođači.

Oni navode da „tajkuni-hladnjačari i monopolisti kupinu kupuju po sramno niskim cenama, a prodaju je čak i do 130 dinara po kilogramu“.

Takođe, pitaju da li oni plaćaju ekstra-profit, da li je moguće da su jači od države i šta rade inspekcijske službe po tom pitanju.

„Sa kupinom je slična situacija kao sa malinom . I nju sipaju u cisterne, otprilike količinu od deset do dvadeset tona. U to dodaju šećer i vodu i prave sok. Potom ga izvoze u inostranstvo, a stranci naš proizvod uvoze u Srbiju i prodaju ga po višestruko većim cenama. Zato nemamo nikakvu računicu da je proizvodimo „, zaključuju u Asocijaciji proizvođača malina i kupina.

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare