Život u Gazi pod opsadom: Bombe neprestano padaju, Palestinci nemaju gde da pobegnu, nema struje i vode, a strahuje se da sledi još veći pakao

Kao odgovor na Hamasov napad na Izrael 7. oktobra, Izrael je uspostavio „potpunu opsadu“ Gaze, pri čemu je izraelski ministar odbrane izjavio: „Neće biti struje, hrane, goriva“.Taj potez je odmah pogoršao tešku humanitarnu situaciju u Gazi, gde je 80 odsto stanovništva već imalo potrebu za međunarodnom pomoći.Agencija UN koja pruža sklonište i humanitarnu pomoć u Gazi upozorila je da bi mogla biti prinuđena da obustavi svoje operacije ako ne bude daljih isporuka goriva i drugih zaliha, prenosi BBC.

Izraelski vazdušni udari

Izraelski vojni odgovor na napade Hamasa 7. oktobra naneo je veliku štetu zgradama i infrastrukturi.

Zvaničnici u Gazi kažu da je oko 45 odsto stambenih jedinica u Gazi ostavljeno uništeno, nesposobno za stanovanje ili oštećeno od početka sukoba.Sudeći po mapama koje su mogu naći u mediji, vidi se da su brojna područja pretrpela koncentrisano oštećenje.Mapa pokazuje kako se šteta širila od početka sukoba.Stanovnici Beit Hanuna, u blizini severoistočne granice, bili su među prvima kojima je Izrael izdao upozorenja da napuste svoje domove. Izraelski avioni su potom izvršili talase vazdušnih napada na to područje – koje je ID opisao kao središte Hamasa i „iz kojeg su pokrenute mnoge operacije protiv Izraela“.Nedavno je Izrael gađao područja istočno od grada Gaze, najbliže granici, kao i nastavak napada na zapadna priobalna naselja u blizini Rimala.

Uprkos tome što je naredio Palestincima da krenu južno od Vadi Gaze radi sopstvene bezbednosti, Izrael je nastavio sa udarima protiv, kako kaže, mete Hamasa u južnoj Gazi. Zgrade su pogođene i uništene u Bureiju, Deir al-Balahu, Kan Junisu i Rafahu, ponekad u blizini škola i skloništa u koja su se sklonili evakuisani.Unosat kaže da je identifikovao više od 270 deonica puta koje izgledaju kao da su zahvaćene kraterima ili ruševinama, što usporava pristup za pomoć i hitne službe.Analiza štete izvan urbanih područja ukazuje na to da je desetine poljoprivrednih staklenika oštećeno ili uništeno, a polja zatrpana vidljivim kraterima od udara, što utiče na sposobnost Gaze da uzgaja sopstvenu hranu.

Pomoć zadržana na granici

Iako je Izrael počeo da dozvoljava humanitarnu pomoć u Gazi, humanitarne agencije kažu da to nije ni blizu dovoljno.UN procenjuju da je oko 100 kamiona koji prevoze pomoć potrebno svakog dana samo za zadovoljavanje osnovnih potreba onih u Gazi. Međutim, nakon što su dozvolile da se isporuke nastave 21. oktobra, izraelske vlasti su dozvolile da ukupno 54 kamiona pređu granicu za tri dana.

Pre sadašnjeg sukoba, humanitarne agencije su očekivale oko 500 kamiona koji ulaze u Gazu svakog radnog dana.

Rizik od gladovanja

Kao rezultat toga, postoji zabrinutost da su rezerve hrane pri kraju i rizik od gladovanja.Svetski program za hranu (VFP) procenjuje da su osnovne namirnice u Gazi dovoljne za oko 12 dana, ali pretpostavlja se da su ravnomerno raspoređene.Osim toga, neke osnovne namirnice, kao što su pirinač i sočivo, ne mogu da se kuvaju zbog nedostatka goriva i vode.Nestašica goriva sprečava pekare da zadovolje lokalnu potražnju za hlebom, a UN upozoravaju da bi mnoge mogle da se zatvore u roku od nekoliko dana ako ne budu ponovo snabdevene.U nekim oblastima, pekare su uništene vazdušnim udarima, povećavajući pritisak na one koje ostaju otvorene.

Ponestaje vode

S obzirom na to da je Izrael prekinuo veliki deo svoje isporuke čiste vode za Gazu, sve je veća zabrinutost zbog dehidracije i bolesti koje se prenose vodom iz zagađenih izvora i nedostatka sanitarnih usluga.Palestinska agencija UN za izbeglice, UNRVA, upozorila je da će „ljudi početi da umiru bez vode“.SZO postavlja minimalni zahtev za dnevne potrebe vode na 100 litara po osobi - da pokrije piće, pranje, kuvanje i kupanje. Pre sukoba, prosečna potrošnja u Gazi bila je oko 84 litara, od čega se samo 27 litara smatralo pogodnim za ljudsku upotrebu.Trenutno, SZO procenjuje da je prosečna potrošnja vode u Gazi samo tri litra po osobi.Svi bunari za vodu, pumpne stanice i postrojenja za desalinizaciju koja obezbeđuju vodu za piće, oštećeni su vazdušnim udarima ili zatvoreni zbog nestanka struje.Smatra se da je otvoren samo jedan od tri vodovoda iz Izraela - koji obezbeđuje ograničenu vodu za piće Kan Junisu na jugu.

Nestanak struje

Električna mreža u Gazi je bez struje nakon što je zatvorena njena jedina elektrana i obustavljeno snabdevanje iz Izraela.Od 21. oktobra, oko 80 odsto zgrada, škola i zdravstvenih ustanova u Gazi je verovatno bilo bez struje. Jedine zgrade sa strujom su one sa generatorima, kao što su bolnice i skloništa UN, a gorivo za njih će uskoro nestati.Satelitski snimci pokazuju razliku - sa oko 90 odsto noćnog gubitka svetlosti u nekim oblastima. Većina svetlih tačaka koje su još uvek vidljive 21. oktobra su bolnice.Elektrana u Gazi, u Deir al-Balahu, južno od oblasti evakuacije, zatvorena je 11. oktobra nakon što je nestalo goriva.

Izbeglički kampovi

Prema podacima UN, nešto više od 75 odsto stanovništva Gaze - oko 1,7 miliona ljudi - već su bili registrovane izbeglice pre nego što je Izrael naredio evakuaciju severne Gaze.Palestinske izbeglice UN definišu kao ljude čije je „mesto stanovanja bila Palestina u periodu od 1. juna 1946. do 15. maja 1948. i koji su izgubili i dom i sredstva za život kao rezultat rata 1948. godine“. Deca palestinskih izbeglica takođe mogu da podnesu zahtev za izbeglički status.

Više od 500.000 tih izbeglica već je bilo u osam prepunih kampova smeštenih preko Pojasa Gaze.Pošto su dva od tih kampa, Džabalija i Šati, u zoni evakuacije, to je dovelo do povećanog pritiska na ostalih šest.Nakon naredbe za evakuaciju, broj raseljenih je naglo porastao i sada ima 1,4 miliona onih koji su napustili svoje domove od 7. oktobra, prema Ujedinjenim nacijama.

Više od polovine stanovništva Gaze raseljeno

UN upozorava da je prenaseljenost postala glavna briga u njihovim skloništima za hitne slučajeve u centralnoj i južnoj Gazi, sa nekim stambenim objektima koji su primili četiri puta više ljudi nego što imaju kapaciteta.Mnoga od ovih skloništa za hitne slučajeve su škole, au nekima ima i do 70 ljudi koji žive u jednoj učionici.Muškarci i stariji dečaci moraju noću da spavaju napolju.

Prenaseljene kuće

Ponovljeni sukobi između palestinskih militanata i Izraela ostavili su mnoge ljude u Gazi bez adekvatnog smeštaja.Proširene porodice žive u pretrpanim, nekvalitetnim, nesigurnim zgradama, a Norveški savet za izbeglice procenjuje da više od 120.000 živi u kućama koje nemaju prozore, sigurne krovove ili vrata.Palestinski zvaničnici kažu da su trenutni izraelski vazdušni udari uništili više od 16.000 domova - dodajući da je još 2.200 obnovljeno iz prethodnih sukoba od 2014.

Još 72.000 koji su oštećeni, ali nisu uništeni 2014. godine, nisu dobili nikakvu finansijsku pomoć za popravke.Gubitak tih domova pogoršava tekući nedostatak stambenog prostora u Gazi. Globalni klaster skloništa procenio je da, čak i pre trenutnog uništenja, u Gazi treba izgraditi 120.000 jedinica kako bi se svima pružilo sklonište.

Bolnice u krizi

Glavne institucije, poput bolnica, imaju rezervne generatore, ali blokada znači da nema goriva za njihovo pokretanje kada postojeće zalihe ponestanu.Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) saopštio je da bez električne energije bolnice u Gazi „rizikuju da se pretvore u mrtvačnice“.Međutim, mnoge medicinske ustanove na severu nalaze se u zoni evakuacije i oštećene su u izraelskim vazdušnim napadima.Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je više od 30 zdravstvenih ustanova oštećenih širom Gaze, trećina bolnica i dve trećine drugih ustanova primarne zdravstvene zaštite sada je zatvoreno zbog oštećenja od bombe ili nedostatka goriva.Javne zdravstvene ustanove u Gazi već su bile preopterećene nedostatkom medicinskog materijala i opreme, a mnogi specijalistički tretmani nisu bili dostupni.

Evakuacija severne Gaze

Izrael je 13. oktobra upozorio civile da evakuišu područje Gaze severno od korita reke Vadi Gaze, uoči očekivane invazije izraelske vojske.Područje evakuacije uključuje grad Gaza - najgušće naseljeno područje pojasa Gaze.Granični prelaz Erez u Izraelu je zatvoren, tako da oni koji žive u zoni evakuacije nisu imali drugog izbora nego da krenu prema južnim okruzima.

Sa 2,2 miliona ljudi na relativno malom pojasu zemlje, Gaza ima jednu od najvećih gustina naseljenosti na svetu.Najveće urbano područje na jugu je Kan Junis, ali sa populacijom upola manjom od grada Gaze, teško će se nositi sa milion Palestinaca koji beže sa severa.U proseku, u Gazi ima više od 5.700 ljudi po kvadratnom kilometru – što je veoma slično prosečnoj gustini u Londonu – ali ta brojka je bila više od 9.000 u gradu Gaza, u najnaseljenijem području.

Zatvaranje granica

Civili imaju malo nade da će moći da napuste Gazu kako bi izbegli sukob.Pre napada Hamasa, postojala su samo dva prelaza koja su dozvoljavala ulazak i izlazak iz Gaze - pri čemu je većina bivših graničnih prelaza bila zatvorena godinama.Palestincima je zabranjeno da napuštaju Gazu preko Izraela osim ako ne dobiju dozvolu za izlazak koju izdaju Izraelci. Dozvole su bile ograničene na nadničare, poslovne ljude, medicinske pacijente i njihove pratioce i humanitarne radnike.Cela granica sa Izraelom duga 60 kilometara je zaštićena ogradom po obodu sa "zabranjenim" zonama koje se protežu do 100 metara od same ograde i samo radnicima na farmama je dozvoljeno da se nalaze u krugu od 300 metara.Oni koji su želeli da napuste Gazu u Egipat preko prelaza Rafa morali su da se registruju kod palestinskih vlasti nekoliko nedelja unapred i da se prijave Egiptu, što nameće ograničenja u broju i stroge bezbednosne kontrole.Sada je Izrael na neodređeno vreme zatvorio prelaz Erez, dok je granični prelaz Rafa na jugu, koji kontroliše Egipat, zatvoren zbog izraelskih vazdušnih udara u blizini kapije na palestinskoj strani.Potonji su sprečili da humanitarna pomoć, uključujući hranu, vodu i lekove, pređe iz Egipta u Gazu.Tokom poslednje dve decenije, da bi pokušao da zaobiđe blokadu, Hamas je izgradio mrežu tunela koje koristi za dovođenje robe u pojas iz Egipta, kao i kao podzemni komandni centar.Izrael je rekao da tunele koriste i za krijumčarenje oružja i kretanje van vidokruga. Često ih gađa vazdušnim napadima.Tokom sukoba 2021. godine, ID je rekao da je uništio više od 100 km tunela u vazdušnim napadima. Kao odgovor, Hamas je tvrdio da se sistem tunela proteže na 500 km i da je pogođeno samo 5 odsto.BONUS VIDEO: Potresno svedočenje jedne od dve izraelke koje je oteo pa oslobodio Hamas