Život na točkovima: Nova vrsta američkih nomada

Ako pažljivo pogledate ulice gradova u SAD, kamp parkove i autoputeve kroz pustinju videćete sve više Amerikanaca koji žive u svojim kolima. Tužno je što većina njih nije nameravala tako da živi."Nisam bila spremna kada sam se preselila mu moj SUV. Nisam imala nikakvu ušteđevinu i strašno sam se plašila", rekla je Ejpril Kararen, 52, dok sedi umotana u ćebad u svom novom minivanu, tojoti sijeni iz 2003. i pokazuje fotografije kuhinjice u kamp prikolici gde je kuvala kafu gledajući zoru iznad reke Kolorado. Nije imala toalet, tuš ni frižider.Nakon što se rastala od supruga, Ejpril je u junu 2020. ostala bes doma što je pogoršalo njenu depresiju zbog koje mesečno dobija 1.100 dolara pomoći. "Mogla sam da nađem stan u nekom nebezbednom kraju i ne bih imala dinara da uradim bilo šta", rekla je ona Gardijanu.Prošle godine, Ejpril je živela u Niksi, Misuriju gde najam prosečnog stana iznosi 762 dolara, malo manje od nacionalnog proseka. Da je ostala u stanu, od mesečnih prihoda ne bi mogla da živi.Zbog toga ne iznenađuje što su gubitak posla, razvod ili finansijska kriza naterali mnoge preko ivice."Ako je Velika recesija bila pukotina u sistemu, kovid i klimatske promene će izazvati pravi pravcati jaz", kaže Bob Vels, 65-godišnji nomad koji sa Frensis Mekdormand glumi u "Zemlji nomada", filmu nominovanom za Oskara. Bob je pomogao Ejpril da se prilagodi nomadskom načinu života i promeni svoj život.https://www.youtube.com/watch?v=6sxCFZ8_d84Danas, on živi na javnom zemljištu u svojoj GMC savana prikolici koja je opremljena frižiderom i ima solarno napajanje. Njegova životna misija je da promoviše nomadski život u kolima, kamionetu, kamp-prikolici kako bi sprečio skok broja beskućnika.Pre nego što je postao nomad 1995. godine Bob je živeo u Enkoridžu, na Aljasci sa suprugom i dva sina. Radio je kao činovnik u istoj firmi gde je i njegov otac radio. Dve godine po penzionisanju, Bobov otac je preminuo. Bob nije želeo da završi isto ali je vreme prolazilo, svakog dana je odlazio na posao koji je mrzeo i radio sa ljudima koji mu se nisu sviđali da bi mogao da kupuje stvari koje nije želeo.Znao je da nije srećan ali mu nikada nije palo na pamet da živi drugačije. Na kraju krajeva, živeo je američki san.Onda se, kada je imao 40 godina, razveo. Pošto bi platio alimentaciju, kući je donosio 1200 dolara mesečno od čega je 800 odlazilo na rentu stana.Jednog dana, pošto je bezuspešno pokušavao da sastavi kraj sa krajem, video je da je zeleni kamionet koji je bio na prodaju. "Pomislio sam, zašto ga ne bih kupio i živeo u njemu?" Ideja mu se učinila suludom ali je bio svestan da će uskoro postati beskućnik. Zbog toga je podigao poslednjih 1500 dolara sa računa i kupio kamionet koji je bio previše "seljoberski" za prethodnog vlasnika. Otkazao je stan, ubacio dušek u kamionet i plačući zaspao.

Kada je došao prvi, shvatio je da ne mora da plaća kiriju. Kako mu se finansijska situacija poboljšavala, poboljšavao se i njegov dom na točkovima: izolovao ga je, ubacio pravi krevet, čak i Plej stejšn za dečake. Radio je samo 32 sata nedeljno i svaki vikend mu je bio produžen na tri dana kako bi provodio više vremena kampujući sa decom što mu je, ispričao je, mnogo pomoglo mentalno.Konačno je bio srećan.https://twitter.com/onesunchasers/status/1083399630082043904Shvativši da ima nešto vredno da podeli sa drugima, 2005. je kupio domen Cheap RV Living gde je postovao savete i trikove kako da život na točkovima bude bolji i udobniji. Zapravo je, piše Gardijan, pratiocima nudio mapu ka boljem životu.Četiri godine kasnije, kada je gotovo 10 miliona Amerikanaca ostalo bez posla i doma zbog Velike recesije, saobraćaj na njegovom sajtu je eksplodirao. Odjednom se našao u centru sve veće onlajn zajednice zbog čega je organizovao okupljanje u Kvarcsajtu u Arizoni gde se 2011. pojavilo 45 vozila. Osam godina kasnije, 10.000 vozila okupilo se na najvećem nomadskom okupljanju na svetu.Ovoliki rast broja okupljenih je bez sumnje odraz sve većeg interesovanja Amerikanaca za život na točkovima, u trenutku sve dublje finansijske i krize nekretnina. Bob je svoju ideju nomadskog života sada preselio i na JuTjub gde ima kanal Cheap RV Living koji je pokrenuo 2015.Bez obzira da li je reč o filozofskom razmišljanju o životu u kamp prikolici ili objašnjavanju mehanike. Bobovi snimci su dragocen izvor saveta za one koji se odluče da tradicionalne kuće i stanove zamene životom u prikolici. Sa 460.000 pretplatnika, snimci ga čine poznatom ličnošću u nomadskoj zajednici ali mu i donose prihode. Njegov najpopularniji snimak Život u automobilu sa 800 dolara mesečno ima više od četiri miliona pregleda.https://youtu.be/b0EoyTzcFOISlava ipak nije ono što Bob želi. Ne dopada mu se termin "sledbenik" i definitivno ne želi da ga posmatraju kao gurua. Život na putu i ljudi koji ga poštuju dao mu je snagu da preživi strašan gubitak - smrt najstarijeg sina 2011. godine.Tada je, kaže, prvi put razmišljao da se ubije. "Zašto sam ja živ a moj sin nije", pitao se stalno. Volju za životom ulili su mu ljudi iz njegove nomadske zajednice."Ako već živim, onda bi mi bilo bolje da imam neki razlog, a ovo je razlog. Vi ste razlog", rekao je on okupljenima u Arizoni 2020.https://twitter.com/JasonsMEVA/status/954097637535367168Kulminacija njegovog nomadskog "posla" je humanitarna, neprofitna oganizacija Alijansa kuća na točkovima (Home on Wheels Alliance Howa) koju je osnovao 2018. Uz pomoć svog tima i volontera. Bob savetuje klijente koji su iz raznih razloga svoje morali da zamene pokretnim. Do danas je Hova poklonila sedam minivanova, dve kamprikolice, jedan stari školski autobus i gomilu šatora, kočnica i guma.Ejpril je Boba godinama pratila kada joj je jedan prijatelj nomad predložio da od Hove zatraži pomoć."To je za one kojima pomoć stvarno treba", rekla je ona u trenutku kada je živela u kolima koja su se stalno kvarila. "Pa, ne znam Ejpril, ti mi deluješ kao neko kome je pomoć potrebna", dogovorio joj je taj prijatelj.Ejpril se prijavila za pomoć. "Kada sam saznala da sam dobila minivan, ceo život mi se promenilo", rekla je ona.

Da bi pristupila Hova programu, Ejpril je potpisala trogodišnji ugovor kao dokaz da ima dovoljno prihoda da servisira minivan i mesečno plaća 200 dolara rate za minivan koji će kada ga isplati biti njen."Većina članova Hove su starije žene koje su invaliti ili penzionerke ili razvedene i nemaju dovoljno prihoda jer su bile domaćice ili jednostavno ne zarađuju dovoljno za kiriju", kaže Bob.Život u vozilima za koja ne plaćaju kiriju i štednja koju uspeju da sakupe daje Hovinim klijentima mogućnost da sačuvaju svoju nezavisnost i dostojanstvo a istovremeno im omogućavaju da se sprijatelje sa drugim nomadima.Ejpril sada kampuje sa Klifom, nomadom veteranom i volonterom Hove. Zajedno odlaze da operu odeću u obližnju perionicu, odlaze do bakalnice i teretane gde vežbaju i tuširaju se. Ejpril je izgubila devet kilograma i oseća se zdravije zahvaljujući svežoj hrani i boravku napolju.Kada padnemija kovida prođe, kaže da bi volela da postane volonter i pridruži se karavanu, popularnom Hovinom programu koji je osmišljen da pomogne nomadima da ostanu bezbedni i da ne budu usamljeni. Hova veterani dogovaraju lokacije za kampovanje gde se nomadi sastaju, žive i druže. "Čujem da je kao neka velika zabava", kaže Ejpril.Budući da će broj beskućnika rasti zbog finansijske krize izazvane pandemijom korone i klimatskim promenama, Bobova želja je da se mesta za kampovanje sada prošire i na neke delove u nacionalnim šumama SAD. Na većini javnih zemljišta, nomadi mogu da ostanu dve nedelje, dok dugoročni kamperi, takozvani LTVA, mogu da ostanu sedam meseci. U ovim parkovima nema struje - većina nomada ionako koristi solarnu energiju - iako ima nekoliko koji imaju septičke jame i tekuću vodu."Hiljade nomada može da prezimi na jugu i provede leto u šumama", kaže on.Iako Bob priznaje da njegovo rešenje ima svoja ograničenja - ne bavi se posttraumatskim stresom, mentalnim bolestima ili narkomanijom što su tri glavna uzročnika beskućništva - smatra da je ovo način da se smanji zagađenje i da ljudi budu pripremljeniji za burna vremena koja su pred nama."Želim da ostavim svet u kome može da se živi", rekao je Bob.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram