Hapšenje sina meksičkog narko bosa Hoakina Guzmana, poznatijeg kao El Čapo, glavna je tema medija u Meksiku. Nakon privođenja Ovidija Guzmana Lopeza u zemlji je izbio haos, a borbe između kartela i policije i vojske ostavile su ulice u plamenu. Ipak, El Čapov sin nije najveća zverka za kojom tragaju meksičke vlasti. Jedan narko bos važi za daleko opasnijeg i već godinama izmiče pravdi, a u pitanju je El Menčo.
Nemesio Oseguera Servantes koji je poznat pod nadimkom El Menčo, meksički je vođa kartela Halisko – nova generacija (CJNG), organizovane kriminalna grupa sa sedištem u Halisku. On je najtraženija osoba u Meksiku i jedna od najtraženijih u SAD. Obe vlade nude do 10 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja.
Za njim se traga zbog trgovine drogom, umešanosti u organizovani kriminal i posedovanja vatrenog oružja bez dokumenata. El Menčo je navodno odgovoran za koordinaciju globalnih operacija trgovine drogom. Pod njegovom komandom, kartel Halisko – nova generacija je postao jedna od vodećih meksičkih kriminalnih organizacija.
Šta znamo o El Menču?
Rođen u siromaštvu u Meksiku, El Menčo je uzgajao avokado i napustio osnovnu školu pre nego što je ilegalno emigrirao u SAD 1980-ih. Nakon što je nekoliko puta hapšen, deportovan je u Meksiko početkom 1990-ih i radio je za kartel Milenio. Na kraju se popeo na vrh kriminalne organizacije i osnovao svoj kartel nakon što je nekoliko njegovih šefova uhapšeno ili ubijeno.
Njegova ozloglašenost je takođe rezultat njegovog agresivnog vođstva i senzacionalističkih akata nasilja protiv rivalskih kriminalnih grupa i meksičkih snaga bezbednosti. Bezbednosne snage sumnjaju da se krije na ruralnim terenima Haliska, Mičoakana, Najarita i/ili Kolime, a čuvaju ga plaćenici koji imaju vojnu obuku.
U februaru 2022. počeli su da se pojavljuju nepotvrđeni izveštaji da je El Menčo umro u privatnoj bolnici u Gvadalahari.
Prema podacima o ulasku na granicu, El Menčo je nekoliko puta prešao granicu između SAD i Meksika tokom kasnih 1980-ih pod drugim pseudonimima. DEA i meksički istražitelji veruju da se u to vreme uključio u proizvodnju i trgovinu metamfetaminom u Redvud Sitiju u Kaliforniji (okrug San Mateo) zajedno sa svojim šurakom Abigaelom Gonzalesom Valensijom (alias „El Cuini“).
Nakon što je u Americi odslužio kratku kaznu zatvora, El Menčo je pušten na uslovnu slobodu i deportovan u Meksiko sa 30 godina. U Meksiku se pridružio lokalnim policijskim snagama Kabo Korijentes i Tomatlan u državi Halisko. Posle nekog vremena napustio je policiju i pridružio se Milenio kartelu. Da bi ojačao svoju vezu sa kartelom Milenio, El Menčo se oženio jednom od sestara vođe klana, Rozalindom Gonzalez Valensijom. U ovoj kriminalnoj grupi El Menčo će postati vodeća figura u organizovanom kriminalu.
Uspon do vođstva
U Kartelu Milenio, El Menčo je počeo kao član odreda ubica koji je štitio narkobosa Armanda Valensija Kornelija (alias „El Maradona“). Meksičke vlasti su 12. avgusta 2003. uhapsile njegovog šefa. Otprilike u isto vreme, rivalska kriminalna grupa poznata kao Los Zetas, uz podršku Zalivskog kartela, izvela je oružanu ofanzivu protiv kartela Milenio u Mičoakanu.
El Menčo se preselio u glavni grad države, Gvadalaharu, sa svojim tastom Hoseom Luisom Gonzalesom Valensijom i Romanom Kabaljerom Valensijom. U oktobru 2009. uhapšen je najviši vođa kartela Milenio, Oskar Orlando Nava Valensija, a potom i njegov brat Huan Karlos. Dva meseca kasnije, Koronel je ubijen u pucnjavi sa meksičkom vojskom. Nakon njihovog pada, Milenio kartel je počeo da se raspada i El Menčo je pokušao da preuzme njegovu lidersku strukturu.
Kartel Milenio se podelio na dva dela. Jedna strana je bila poznata kao La Resistencia (Otpor), druga je bila Los Mata Zetas (Zeta ubice), na čelu sa El Menčom. Da bi legitimisala svoje prisustvo, El Menčova grupa je pokrenula propagandnu kampanju protiv svojih neprijatelja, osuđujući iznude rivalskih bandi protiv civila, biznismena i vladinih vlasti. Los Mata Zetas je na kraju dobio rat i konsolidovao svoj uticaj u zapadnom Meksiku. Grupa je zatim promenila ime u Kartel nove generacije Haliska.
Kao vođa klana Halisko, El Menčo je učvrstio svoju poziciju i razvio svoju organizaciju kroz teritorijalno širenje i korumpirajući vladine zvaničnike. Halisko je od male kriminalne grupe prešla u jednu od vodećih kriminalnih grupa u Meksiku.
Konsolidovao je svoje operacije u Halisku i njegovim susednim državama boreći se protiv upada kriminalnih grupa kao što su Los Zetas i Kartel vitezova templara. Prema vladinim izvorima, on je odgovoran za nadgledanje celokupnih operacija trgovine drogom svog kartela u državama Halisko, Kolima i Gvanahuato, gde je stvorio bastion za proizvodnju i trgovinu metamfetaminom.
Njihovi operativni kapaciteti u Meksiku su koncentrisani u 8 država: Halisko, Kolima, Gvanahuato, Najarit i Verakruz, gde drži čvrstu kontrolu nad operacijama trgovine drogom, i Morelos, Gerero i Mičoakan, gde se bore protiv konkurentskih suparničkih grupa droga. Između 2014. i 2016. godine, jedini region u zemlji gde je kartel Halisko izgubio svoje teritorijalno prisustvo bio je Meksiko Siti. Na međunarodnom planu, Halisko navodno ima veze sa kriminalnim grupama u SAD, Latinskoj Americi, Evropi, Aziji i Africi. Na međunarodnom nivou, Halisko je uglavnom fokusiran na trgovinu kokainom i metamfetaminom.
El Menčo je uspeo da Halisko učini jednom od najprofitabilnijih meksičkih kriminalnih grupa. Vlada procenjuje da El Menčova grupa ima oko 50 milijardi dolara ukupne imovine. Deo El Menčovog uspeha u trgovini drogom bio je povezan sa njegovom sposobnošću da odredi strategiju promena tržišta i potrošača. U početku je Halisko proizvodio metamfetamin, ali je potom prešao na proizvodnju heroina kada se potražnja potrošača promenila.
Lov na El Menča
U avgustu 2012. godine, jedinica meksičke federalne policije sa sedištem u Tonaji, Halisko, odgovorila je na anonimnu dojavu u kojoj se navodi da postoji ćelija organizovanog kriminala prisutna u seoskoj zajednici u blizini. Kada su snage bezbednosti stigle u to područje, došlo je do pucnjave između dve strane.
U vatrenom okršaju poginulo je 6 naoružanih napadača Haliska. Prvi izveštaji su navodili da je El Menčo uhvaćen u operaciji, ali je meksička vlada kasnije potvrdila da on nije bio u pritvoru. Drugi izveštaji navode da su američke vlasti upozorile meksičke vlasti na osnovu njihovog nadzora nad devojkom subjekta koja je uvozila met u Gulfportu u Misisipi.
U nizu visoko koordinisanih taktika da spreči El Menčoovo hapšenje, Halisko je blokirao nekoliko autoputeva i puteva širom gradskog područja Gvadalahare zapalivši najmanje 37 vozila. Svrha zapaljenih vozila bila je da ih postave kao blokade kako bi sprečile bezbednosne snage da putuju preko glavnog grada Haliska i dale El Menču dovoljno vremena da pobegne.
U maju 2015, meksička vlada je pokrenula operaciju Halisko, kampanju pod vođstvom vojske koja je imala za cilj borbu protiv organizovanih kriminalnih grupa u Halisku i hvatanje njihovih vođa. Saopštenje je usledilo nakon serije nasilnih napada kartela Halisko prethodnih nedelja. Na dan kada je operacija počela, u obaveštajnim izveštajima je navedeno da je El Menčo bio u Tonaji. Dok su se snage bezbednosti preselile u oblast gde se navodno skrivao El Menčo, izbila je pucnjava između službenika za sprovođenje zakona i naoružanih pripadnika kartela.
U malom gradu Vila Purificasion El Menčovi ljudi su oborili helikopter meksičke vojske sa raketnog bacača, ubivši 9 vojnika. Bitka se proširila na nekoliko opština u Halisku – El Menčovi ljudi blokirali su nekoliko puteva širom oblasti Gvadalahare kako bi usporili mobilizaciju organa za sprovođenje zakona i olakšali bekstvo svog vođe. Kartel Halisko je zapalio 39 autobusa, 11 banaka i 16 benzinskih pumpi. Napad se proširio na 20 različitih gradova i u tri susedne države.
Prema meksičkoj vladi, El Menčo se možda krije u državi Halisko, uporištu njegovog kartela. Veruju da se ne zadržava dugo na jednom mestu i putuje kroz nekoliko opština u Halisku i u države Mičoakan, Kolima i Najarit. Obično putuje preko planina i seoskih terena u ovim oblastima jer pruža više puteva za bekstvo u slučaju da snage bezbednosti pokušaju da ga opkole. Vlasti sumnjaju da uži krug El Menča čine plaćenici sa prethodnom vojnom obukom.
Veruje se da El Menčo živi skromnim životnim stilom u poređenju sa drugim narko-kraljevima kao što su Hoakin „El Čapo“ Guzman i drugi članovi Haliska, kako bi ostao prikriven i izbegao otkrivanje od strane organa za sprovođenje zakona.
PROČITAJTE JOŠ:
U februaru 2020. godine El Menčova ćerka Džesika Johana (33), poznata kao „La Negra“ uhapšena je u Vašingtonu kada je otišla da vidi svog brata Rubena koji je izručen u SAD zbog trgovine drogom. Optužena je da je učestvovala u transakcijama ili poslovanju nekretninama sa preduzećima koja su stavljena na crnu listu od strane Ministarstva finansija i da je pružala finansijsku podršku kartelu Halisko. Izjasnila se krivom 12. marta 2021, a 11. juna osuđena na 21,5 godine zatvora.
Pre dve godine je Rosalinda, El Menčova žena, uhapšena u Halisku jer je sumnjalo da je ona finansijski šef kartela Halisko.
U decembru 2022. godine, El Menčov brat Antonio Oseguera Servantes, poznat kao „El Toni Montana“, uhapšen je tokom vojne racije u Gvadalahari. Vlasti su navele da je bio logistički operater kartel Halisko snabdevao oružjem, prao novac i koordinirao akcije protiv drugih kartela. Prilikom njegovog hapšenja, vojska je zaplenila više komada oružja.
U februaru 2022. godine, postojali su nepotvrđeni izveštaji da je El Menčo umro od respiratornog zastoja dok je bio na lečenju u privatnoj bolnici u Gvadalahari. Tvrdnja o njegovoj smrti ubrzo je potkrijepljena porukama „narkomanta“ koje su se pojavile oko grada Kolima.
BONUS VIDEO: Život i smrt Pabla Eskobara