Brza reakcija sa vrha države, veliki broj testova, kroz koje je prošlo na hiljade ljudi dnevno, odgovornost građana i pre svega poverenje koje imaju u svoju vladu, neke su od ključnih stavki za uspešnu borbu protiv pandemije koronavirusa (COVID-19), u kojoj se od decembra do danas pokazala tek nekolicina zemalja sveta.
Južna Koreja, Finska, Norveška, Nemačka, Tajvan, Australija, Novi Zeland, pa i nama bliska Hrvatska, neke su od država, koje mogu poslužiti kao uzor, onima poput Italije, SAD-a, Španije, Velike Britanije i ostalih, koje su pandemiju virusa korona preskupo platile ljudskim životima.
Pojedine zemlje, koje se još uvek bore sa pandemijom, kao i čitav svet uostalom, pokazale su spremnost na odgovornu borbu i ozbiljnost u kriznim situacijama kakva su nas snašla. A ovo su neke od njih:
Ova azijska zemlja uspela je u veoma kratkom roku da u velikoj meri suzbije koronu, a da pritom nije uvodila karantine ili oštre izolacije, poput mnogih drugih država, koje su čak imale slabije rezultate. Južna Koreja je zapravo jedinstven slučaj u svetu. Korejski „recept“ glasi: treba brzo intervenisati, pre nego što kriza eskalira.
Naime, korejske vlasti naložile su farmaceutskim kompanijama, samo nedelju dana nakon što je potvrđen prvi slučaj, da počnu da izrađuju setove testova na virus, obećavši im punu podršku. Koreja danas proizvodi oko 100.000 testova dnevno i u pregovoru je sa 17 zemalja da ih izveze.
U Južnoj Koreji testiranja su rađena rano, često i sigurno. Testirali su više stanovnika od bilo koje druge zemlje na svetu, čime su došli u situaciju da mogu na vreme da izoluju sve sumnjive slučajeve i da im daju brzu pomoć nakon što se otkrije da su zaraženi. Prema pisanju „Njujork tajmsa“, Južna Koreja sprovela je oko 300.000 testova, što je 40 puta više nego SAD, gledano po broju stanovnika.
U vreme kada je Svetska zdravstvena organizacija, sredinom marta, izjavila da zemlje treba da „testiraju, testiraju, testiraju“, Južna Koreja je već nedeljama radila upravo na tome, brzo razvijajući sposobnost testiranja prosečno 12.000 ljudi, a ponekad i 20.000 dnevno u stotinama kontrolnih centara. Mobilni centri su besplatno sprovodili testove u roku od 10 minuta, a rezultati su poslati na telefone ljudi u roku od 24 sata. Do sredine marta testirano je više od 270.000 ljudi, piše Gardijan.
Ostrvska grad-država Singapur mogla bi da pruži nekoliko korisnih saveta svetskim zvaničnicima „kako da obuzdaju epidemiju, a da pritomne parališu celu zemlju“.
Veliki broj stanovništva Singapura čine Kinezi, a ovo je jedna od prvih zemalja u koju je stigao novi korona virus. U poređenju sa Singapurom, daleko je teža situacija u Kini, Japanu, Italiji, Iranu i Južnoj Koreji. Sve zaražene osobe u ovoj zelji bile su izolovane u vrlo kratkom roku, kontakti obolelih su identifikovani i stavljeni u karantin pomoću „Contact-Tracing-Management“ sistema razvijenog posle epidemije virusom SARS-a pre 17 godina.
„Situacija u Singapuru je pod kontrolom“, rekao je na početku epidemije predsednik vlade „Grad neće biti zatvoren, kao što je to slučaj u Kini, Južnoj Koreji ili Italiji“.
Život u ovoj metropoli odvija se normalno. Deca idu u škole i vrtiće, restorani i prodavnice su otvorene. Ljudi nose respiratorne maske, ali ih nema više nego obično. Kada neko u Aziji ima prehladu, uvek nosi masku na licu, ne zbog sebe, već da bi zaštitio druge.
Ove dve zemlje do sada su bile uspešne u velikoj meri u suzbijanju širenja virusa korona, unutar svojih granica, a posebno u održavanju niske stope smrtnosti.
Australija sa 25 miliona stanovnika, imala je nešto više od 6.500 infekcija i 65 smrtnih slučajeva. Novi Zeland, zemlja od pet miliona ljudi, koja je zatvorila svoje granice dan pre Australije, zabeležila je oko 1.400 infekcija, a do sada samo 11 smrtnih ishoda.
Obe zemlje uvele su stroge režime fizičkog distanciranja, koje policija nadgleda i kažnjava. Avioni su prizemljeni, radnicima je rečeno da ostanu kod kuće, škole su na nekim mestima zatvorene, a čitave industrije su u stanju hibernacije.
U ovim zeljama, rana odluka i sposobnost da se sprovede totalno zatvaranje granica pokazali su se presudnim. Tako su kupili dragoceno vreme za pripremu i omogućili državama da poravnaju putanju svoje krive zaraze virusa korona.
U ovoj zemlji, na početku epidemije, očekivao se crni scenario zbog povezanosti sa kontinentalnom krizom, ali ova ostrvska država postala je ubrzo primer kako društvo može brzo da reaguje na krizu i zaštiti interese građana.
Hvaljena predsednica Cai Ing-ven je u decembru, čim se proširila vest o nepoznatom virusu, naredila pregled putnika iz Vuhana, ograničila je letove iz Kine, Hongkonga i Makaoa i podigla je proizvodnju zaštitne opreme, koja se sada izvozi u Evropsku uniju.
Tokom pet nedelja u januaru i februaru, Tajvan je sastavio oko 124 zakona koji se odnose na sprečavanje širenja virusa. U celom procesu borbe protiv virusa, borili su se i za svoju poziciju u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji gde ih blokira Kina, koja i dalje vodi Tajvan kao svoju teritoriju.
U intervjuu za CNN, norveška premijerka Erna Solberg, nedavno je izjavila da relativni uspeh uborbi sa koronavirusom duguje ranom zatvaranju i opsežnom praćenju. Rekla je da prepušta naučnicima da preuzmu vodeću ulogu u medicinskom odgovoru. Zemlja je skoro počela i sa otvaranjem, a isti put sledile su i finska premijerka Sana Marin i danska premijerka Mete Frederiksen.
Island predvođen premijerkom Katrin Jakobsdotir postigao je nešto što nije uspela nijedna zemlja. Uz saradnju sa biotehnološkom kompanijom „deCODE Genetics“ testirao je 10 odsto stanovništva, što je daleko veća brojka nego bilo gde drugo na svetu. Ova velika nasumična studija dokazala je da je polovina pozitivnih na virus asimptomatska, odnosno to je podatak koji se može primeniti i na dalja istraživanja.
Pročitajte još:
Zemlja je zabranila okupljanja više od 20 ljudi, ali nije uvela potpuni nacionalni karantin, upravo zbog široko rasprostranjenog testiranja i brzog traženja i izolovanja kontakata zaraženih. Od 1.739 zaraza koronavirusom na Islandu, osam je umrlo.
Široko testiranje sprovodila je i Finska a njihova najmlađa premijerka na svetu, 34-godišnja Sana Marin uživa 85-postotnu podršku Finaca u rešavanju krize. U komunikaciji sa građanima iskoristila je svoje influenserske veštine na društvenim medijima. Zemlja je zabeležila samo 59 smrtnih slučajeva u populaciji od 5,5 miliona.
Ova evropska, ekonomska sila, postala je lider u programu testiranja i sprovodi gotovo 350.000 testova svake nedelje kako bi uspela brzo da deaktivira virus korona i izoluje kontakte. Od samog početka kancelarka Angela Merkel racionalno se vodila savetima stručnjaka.
Nemačka na 83 miliona građana ima preko 145.000 slučajeva zaraze, ali vrlo mali broj smrtnih slučajeva za razliku od ostatak Evrope (oko 4,642). Merkel, koja je i sama doktorirala kvantnu hemiju, uživa visoko poverenje i u ranoj fazi naredila je zatvaranje Nemačke. Stručnjaci za političke komunikacije sada tvrde da je stil njenog obraćanja, ”saosećajan i ličan”, označio prekretnicu za 14 godina njenog mandata.
”Svaka smrt, otac ili deda, majka ili baka, partner. To su ljudi. A mi smo zajednica u kojoj živi svaki život i svaka osoba”, izjavila je Merkel.
Naša komšinica Hrvatska, jedna je od zemalja koje su imale odličan odgovor na pandemiju virusa COVID-19.
Borbu Hrvatske protiv epidemije, najbolje je opisao profesor Igora Rudana:
„Ovo sam čekao već neko vreme: dakle, nakon šest nedelja otkad je virus prvi put potvrđen u Hrvatskoj, nalazimo se prema rezultatima odbrane u ‘društvu’ najuspešnijih zemalja sveta. Drago mi je da ljudi vide da mi, Hrvati, možemo ne samo biti u finalu svetskog prvenstva u fudbalu, već i među najboljima u zdravstvenoj zaštiti svog stanovništva. Ipak, preduslov je, naravno, da se stvari daju u ruke ljudima koji nešto ipak i znaju“ napisao je Rudan.
Zahvaljujući brzoj i ozbiljnoj reakciji na pandemiju, Hrvatska u maju otvara svoje škole, ugostiteljske objekte, salone, prodavnice…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare