Zemlje koje se najbolje nose sa krizom vode - žene

Neki bi rekli da se ove zemlje uspešno bore sa pandemijom zato što su mahom male ili ostrvske, i da su zato izuzeci, ali Nemačka je velika zemlja i Velika Britanija je ostrvo, pa nije baš briljirala. Forbs piše da nas ove liderke uče mnogočemu sada kada su čitavom svetu potrebni inovativnost, snalažljivost, odlučnost i, najvažnije, humanost.Nemačka kancelarka Angela Merkel još na samom početku je svojim sugrađanima saopštila da je stvar ozbiljna i da će se koronavirusom verovatno zaraziti čak 70 odsto stanovništva."Ovo je ozbiljno", rekla je Merkel. "Shvatite ovo ozbiljno."I tako je i bilo; ona je shvatila ozbiljno borbu protiv epidemije, a onda su isto učinili i građani Nemačka. Upravo je Nemačka jedna od retkih zemalja koje su maltene preskočile početne faze poricanja i konfuzije. Broj zaraženih i preminulih i dalje je značajno niži nego u susednim evropskim zemljama, a postoji mogućnost i da Nemačka uskoro počne sa relaksiranjem uvedenih mera.U Nemačkoj je zaraženo preko 125.000 ljudi, a umrlo je više od 3.100. Ozdravilo je preko 68.000. Celoj "ohrabrujućoj" situaciji doprinelo je nekoliko faktora: rano i masovno testiranje, ali i veliki broj kreveta u jedinicama intenzivne nege.

Među prvima je, upadljivo brzo, reagovala i predsednica Tajvana Cai Ing Ven. Ona je u januaru, kada su počeli da se pojavljuju prvi znaci širenja koronavirusa u ovoj zemlji, uvela 124 vanredne mere sa ciljem sprečavanja širenja epidemije, a da pritom nije bilo neophodno i da proglasi karantin koji u nekim zemljama još uvek traje. Ing Ven je uspela da izvede ono što je CNN nazvao "jednim od najboljih pristupa na svetu"; epidemiju drži pod kontrolom, a Tajvan dosad beleži svega šest smrtnih slučajeva od koronavirusa.

Premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern takođe je odlučila da veoma brzo proglasi karantin; veoma je eksplicitno objasnila građanima da će mere morati da budu maksimalne i zašto je to neophodno. Ljudi koji su prelazili granicu Novog Zelanda i ulazili u zemlju morali su u samoizolaciju još u trenutku kada je zemlja beležila tek šest slučajeva. Ubrzo je stranim državljanima ulazak bio potpuno zabranjen.Novi Zeland su od oluje koja je zahvatila svet spasle odlučnost i hirurška preciznost premijerke Ardern. Od sredine aprila u ovoj zemlji su zabeležena samo četiri smrtna slučaja od koronavirusa, a dok neke zemlje razmatraju relaksiranje mera, Ardern ih dodatno pojačava. Svi Novozelanđani koji se vraćaju kući odlaze u 14-dnevni karantin.

Island pod vođstvom premijerke Katrin Jakobsdotir nudi besplatno testiranje na koronavirus svim svojim građanima i po svoj prilici će postati ključna studija slučaja kada je reč o istinskim razmerama i stopi smrtnosti od koronavirusa. Većina zemalja ograničila je testiranja na ljude koji pokazuju simptome, a Island ne želi da rizikuje. U odnosu na broj stanovnika, Island je već testirao pet puta više pacijenata nego Južna Koreja, a uveden je i sistem za praćenje što znači da nije bilo neophodno da se proglasi karantin ili zatvore škole.

Sana Marin je u decembru postala najmlađa šedica države kada je Finska izabrala za premijerku. Ona je više milenijalski lider; iskoristila je i uticaj influensera na društvenim mrežama u borbi protiv koronavirusa. Finska vlada shvata da nisu svi ljudi - naročito ne oni mlađi - ljubitelji novina, te je pozvala influensere svih uzrasta i zanimanja da šire proverene informacije o upravljanju pandemijom.

Ovu zemlju vodi premijerka Mete Frederiksen i ovo je prva država u Evropi koja je najavila da će od 15. aprila "olabaviti" određene mere restrikcije. Tako u Danskoj već za nekoliko dana, uprkos upozorenjima SZO, možemo da očekujemo delimično otvaranje vrtića i škola.U Danskoj je zaraženo preko 6.000 ljudi i umrlo je 285, ali je situacija, kako se čini, pod kontrolom jer broj novih slučajeva ne skače drastično. Od ove brojke već je ozdravilo preko 2.200 osoba.Premijerka Norveške Erna Solberg je imala invovativnu ideju; iskoristila je televiziju da se direktno obrati norveškoj deci. Održala je posvećenu i temeljnu konferenciju za javnost na kojoj odraslima nije bio dozvoljen pristup. Odgovarala je na pitanja dece iz čitave zemlje, a natenane im je objasnila i zašto je potpuno u redu da se plaše. Orginalnost - i logičnost - njene ideje je kupila Norvežane.

Empatija i briga sa kojom žene na liderskim pozicijama komuniciraju kao da, piše novinar Forbsa, dolaze iz paralelnog univerzuma, naročito u poređenju sa strongmenima koji krizu koriste da učvrste svoje diktature i autoritarne vladavine, i to uglavnom istim ili sličnim taktikama: pronađi krivca u drugom, zarobi sudstvo, demonizuj novinare i postavi se kao da nikada nećeš otići s vlasti. Primera je na svim krajevima sveta - od Trampa, preko Bolsonara, Obradora, Modija i Dutertea, do Orbana, Putina i Netanjahua.Godinama unazad sprovode se istraživanja koja ukazuju da je stil koji neguju žene kao liderke i šefice država ne samo drugačiji od onog koji imaju muškarci, već i pozitivniji. Ipak, još uvek je previše organizacija i kompanija koje od žena traže da se, ako žele da uspeju ili vode, ponašaju kao muškarci. Možda je ova kriza dokaz da je došao trenutak da za lidere izaberemo žene koje se ponašaju kao žene, odlučne i hrabre.