Sa najmodernijim naoružanjem na putu, zapadnjačkom podrškom i ukrajinskom vojskom koja nastavlja da nadmašuje i nadmudruje rusku vojsku, obećana „godina pobede“ Ukrajine je dobro počela. Ali, kakve planove za 2023. ima Rusija?
Ako se ova godina nastavi kako je počela, postoji velika šansa da će Ukrajina biti u stanju da ispuni novogodišnje obećanje predsednika Vladimira Zelenskog da će ponovo kontrolisati celu teritoriju do kraja godine — ili barem dovoljno da definitivno okonča pretnju Rusije, istuču zapadni zvaničnici i analitičari.
Dok je Zelenski poručio Ukrajincima da očekuju pobedu ove godine, ruski predsednik Vladimir Putin je iskoristio svoje novogodišnje govore da pripremi Ruse za dugotrajnu borbu. Ruske trupe kopaju po utvrđenim odbrambenim položajima sa najmanje 100.000 novomobilisanih vojnika, i iako se čini malo verovatnim da Rusija može uskoro da zauzme više teritorije, takođe će Ukrajini biti teže da napreduje 2023. godine, uprkos zamahu nedavnih pobeda, kažu vojni stručnjaci.
Ako Kijev ne može da postigne značajne pomake protiv ove ukorenjene, rastuće ruske sile, postoji rizik da će rat postati dugotrajan sukob u korist Putina, rekla je Elizabet Šekelford iz Čikaškog saveta za globalna pitanja. Ona je rekla da će paket pomoći od 45 milijardi dolara koji je odobrio Kongres pomoći Ukrajini tokom ove godine, ali sa američkim predsedničkim izborima 2024. godine, teže je predvideti dugoročnu perspektivu, prenosi Vašington post.
„Ako se to ne završi 2023., Putin će imati veliku prednost. Zelenski još uvek ima šansu jer i dalje ima veoma snažnu podršku. Posle toga sve opklade su isključene“, navela je ona.
Razvoj događaja u prvoj nedelji godine sugeriše da su izgledi za Ukrajinu svetli, rekao je Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi. On je označio prednosti koje će Ukrajina moći da iskoristi, od visokog morala među vojskom koja brani svoju domovinu do superiornog vođstva, kohezije i naizgled nepokolebljive zapadne podrške.
Široko odbacivanje Putinovog poziva na privremeni prekid vatre tokom praznika pravoslavnog Božića od strane Sjedinjenih Država i Evrope dalo je jasan, rani podsetnik da Ukrajina još uvek nije pod pritiskom da uđe u pregovore za koje zapadni zvaničnici kažu da bi ih Moskva verovatno iskoristila kao priliku da se ponovo naoruža i pregrupiše za dalju ofanzivu, uz čvršći stisak na okupiranim teritorijama.
Novogodišnji napad duboko iza ruskih linija na improvizovanu rusku kasarnu u okupiranom istočnom ukrajinskom gradu Makijevka ubio je najmanje 89 ruskih vojnika, prema tvrdnjama Moskve — a možda i mnogo više, prema ukrajinskim i američkim zvaničnicima.
Udar je pokazao ne samo superiorno ukrajinsko oružje, obaveštajne i nadzorne sposobnosti, već i uporne taktičke pogrešne korake Rusije. Moskva je za napad okrivila novopridošle regrute koji su koristili mobilne telefone i tako odali svoju lokaciju. Američki zvaničnici su, međutim, rekli da postoje dokazi da je Rusija takođe skladištila municiju u kasarni, što je povećalo broj žrtava na tom mestu.
Istog dana, Ukrajina je saopštila da je oborila svih 45 bespilotnih letelica iranske proizvodnje, što je znak da ukrajinska protivvazdušna odbrana postaje sve veštija u sprečavanju napada Rusije na infrastrukturu zemlje. Najave Francuske, Sjedinjenih Država i Nemačke da će Ukrajini po prvi put obezbediti borbena vozila bile su značajan podsticaj ukrajinskim ofanzivnim sposobnostima.
Čak je i vreme bilo naklonjeno Ukrajini, sa rekordno toplim zimskim temperaturama u Evropi koje su srušile cene energije i poštedele građane bola za koji su mnogi analitičari predviđali da će narušiti evropsku podršku ukrajinskim ratnim naporima.
U svojoj najavi donacije lakih tenkova, francuski predsednik Emanuel Makron, koji je u Ukrajini naveliko kritikovan zbog naizgled nastojanja da umiri Putina, obećao je da će podržati Ukrajinu „do pobede“, što je njegova najnedvosmislenija izjava podrške do sada.
Sve dok zapadna podrška ostaje jaka, Hodžis je rekao da je uveren da Ukrajina može da povrati svu ili većinu teritorije koju je Rusija okupirala ove godine — uključujući poluostrvo Krim, koje je Rusija okupirala i anektirala 2014. godine.
Putevi snabdevanja poluostrva su potencijalno ranjivi na ukrajinske napade korišćenjem preciznog oružja HIMARS koje je isporučilo SAD, a Ukrajina bi možda mogla da primora Rusiju da se povuče sa Krima čak i pre nego što bude u stanju da ponovo zauzme ceo istočni Donbas region gde je sada fokusirana većina borbi, rekao je on.
„Verujem da je Ukrajina postigla nepovratan zamah i u suštini Rusi ne mogu ništa da urade da to promene, osim ako ne pronađu način da ubede Zapad da izgubi interesovanje“, rekao je Hodžis, koji je sada viši savetnik Vašingtona.
„Vidim mnogo pozitivnih stvari i ne vidim nikakvo slabljenje odlučnosti Zapada“, dodao je on.
Ali sada je na Ukrajini da ostane u ofanzivi, što je teže od odbrane terena, rekao je Rob Li, bivši američki marinac koji sada radi na Institutu za spoljnu politiku.
Uspesi Ukrajine 2022. bili su olakšani ruskim greškama za koje je manje verovatno da će se ponoviti sada kada ruske trupe kopaju na duge staze, rekao je on.
„Lakše je braniti se nego napadati, a Rusi su već postavili duge odbrambene pozicije“, istakao je Li.
Na neki način, rekao je Li, Ukrajina je već pobedila, ne samo zadržavanjem prvobitnog ruskog napada, već i povratkom skoro polovine teritorije koju je Rusija otela u prvim nedeljama rata.
„Posle prve dve nedelje rata bilo je jasno da Rusija nije uspela da postigne svoje ciljeve. Ciljevi Rusije su bili toliko ambiciozni da je Ukrajina pobedila samo time što je ostala suverena zemlja. Ali sada se postavlja pitanje da li Ukrajina može postići ono što želi, a to je da se vrati barem na granice od 24. februara, ako ne i da ponovo preuzme više teritorije od toga“, kaže Li.
Ukrajinski zvaničnici su krajem prošle godine rekli da je stopa ruske artiljerijske vatre duž istočnog fronta sada samo jedna trećina od one koja je bila tokom leta, kada su ruske trupe bile u ofanzivi. I iako je Rusija naručila pojačanu proizvodnju, jasno je da ruska proizvodnja neće biti u stanju da parira potrošnji, rekao je zapadni zvaničnik, koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o osetljivim bezbednosnim pitanjima.
Smanjenje ruskih zaliha municije, posebno za artiljeriju, čini malo verovatnim da će Rusija neko vreme moći da izvede bilo kakvu uspešnu ofanzivnu operaciju, uprkos predviđanjima ukrajinske vojske da Moskva sprema veliku ofanzivu, prema proceni Institut za proučavanje rata.
Ali takođe je daleko od jasnog da će Zapad biti u stanju da prati potrebe Ukrajine za municijom, posebno pošto ofanzivne operacije zahtevaju veće količine materijala, rekao je Dmitrij Alperovič, predsednik Silverado Polici Acelerator, istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu.
Alperovič je predvideo da će Ukrajina moći da ponovo zauzme neke teritorije ove godine, ali nedovoljno da obezbedi konačnu pobedu. Čini se da Putin samo udvostručuje svoju odlučnost da pokori Ukrajinu, i iako Rusiji trenutno nedostaje kapacitet da pokrene uspešne ofanzive.
„Nažalost, mislim da ovo neće biti godina kraja rata“, rekao je Alperovič.
I ruska i ukrajinska ekonomija biće pod teškim pritiskom da izdrže dugi rat. I nejasno je da li svaka zemlja može da obezbedi dovoljno ljudstva za dugotrajnu borbu. Ukrajina je za sada u prednosti, sa rezervom od milion vojno sposobnih muškaraca, dok Rusija izvlači osuđenike iz zatvora da bi održala svoje prisustvo na linijama fronta, rekao je Hodžis.
Dug rat bi na neodređeno vreme odložio oporavak Ukrajine, rekonstrukciju i povratak izbeglica. Vlada bi morala da zadrži stotine hiljada vojnika duž procenjene linije fronta od 600 kilometara, dok njena ekonomija nastavlja da propada, idući donekle ka postizanju Putinovog cilja da uskrati uspeh Ukrajine kao nezavisne zemlje.
PROČITAJTE JOŠ:
Vremenom, ofanzivne sposobnosti Ukrajine će biti iscrpljene zbog osipanja iskusnih i dobro obučenih vojnika, potencijalno narušavajući prednost u ljudstvu koju je imala, rekao je Li. A Rusija bi imala šansu da obnovi svoju ekonomiju, linije snabdevanja i borbene sposobnosti da potencijalno pokrene buduće ofanzive, kao što je to učinila nakon zamrzavanja linija fronta nakon separatističkog rata u Donbasu 2014. do 2015. godine.
U međuvremenu, bogatstvo Ukrajine će sve više zavisiti od varijabli koje su van njene kontrole, kao što su odlučnost Zapada, dostupnost zapadne municije — i događaji u Rusiji.
„Ono što ne znamo je šta će se dešavati u Moskvi do kraja godine. Postoje ozbiljne borbe za vlast“, rekao je Hodžis.
Događaji u Sjedinjenim Državama mogli bi se pokazati jednako značajnim, rekao je Šekelford. Iako je podrška Evrope politički važna, njen vojni doprinos je manji od ogromnih količina oružja koje je isporučio Vašington, čija bi buduća posvećenost mogla biti dovedena u pitanje ako republikanci osvoje Belu kuću 2024.
BONUS VIDEO: Rusi raketirali Kijev u novogodišnjoj noći – pogođen hotel u centru grada
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar