Evropsko jedinstvo oko rata u Ukrajini ugroženo je, jer se pažnja javnosti sve više prebacuje sa bojnog polja na brige o troškovima života, pokazuju ankete provedene u deset evropskih zemalja, uz produbljivanje podela između birača koji žele brzi završetak sukoba i onih koji žele da vide Rusiju kažnjenu.
Istraživanje u Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu pokazalo je da je podrška Ukrajini i dalje visoka, ali da su se preokupacije premestile na šire posledice sukoba.
„Evropljani su dosad iznenadili Putina – i sebe – svojim jedinstvom, ali sada dolaze veliki stresovi“, rekao je Mark Leonard, koautor izveštaja Evropskog veća za spoljne odnose (ECFR) o promeni stava prema ruskoj invaziji, prenosi Gardijan.
Istraživanje je pokazalo da uprkos snažnoj podršci Ukrajini, mnogi glasači u Evropi žele da rat završi što je pre moguće – čak i ako to znači da Ukrajina izgubi teritoriju.
Taj stav često ne odražava stav nacionalnih vlada, rekli su autori, upozoravajući zvaničnike EU-a na ‘maksimalističke stavove’ o ratu i sugerišući da ostaju strogi prema Rusiji, ali oprezni u pogledu opasnosti od eskalacije.
‘Justice’ for Ukraine overshadowed by cost of living concerns, study shows https://t.co/E52F4cAI24
— The Guardian (@guardian) June 15, 2022
Anketa sprovedena između 28. aprila i 11. maja pokazala je gotovo univerzalnu podršku Ukrajini, a 73 odsto ispitanika u 10 zemalja okrivljuje Rusiju za rat, prenosi Jutarnji list.
Više od 80 odsto u Poljskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji (83 odsto) i Finskoj (90 odsto) reklo je da smatra Rusiju odgovornom, zajedno s velikom većinom u Italiji (56 odsto), Francuskoj (62 odsto) i Nemačkoj (66 odsto).
Ujedno, ispitanici smatraju Rusiju najvećom preprekom miru.
Većina u ovih 10 zemalja smatra da bi vlade trebale prekinuti ekonomske i kulturne odnose sa Moskvom, a većina – koja se popela na 71 odsto u Poljskoj – takođe se zalaže za prekid diplomatskih odnosa.
Slično, 58 odsto u 10 zemalja – što se popelo na 77 odsto u Finskoj – želelo je da EU smanji svoju zavisnost od ruskih energenata, čak i na račun klimatskih ciljeva EU, sugerišući javnu podršku novom krugu sankcija.
No, ankete ECFR-a pokazale su jasnu podelu između Europljana koji žele mir što je pre moguće (35 odsto u 10 zemalja) i onih koji žele pravdu – definisanu kao vraćanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i pozivanje Rusije na odgovornost (22 odsto).
PROČITAJTE JOŠ:
Oni koji dele antiruska osećanja, ali i strahove od eskalacije, čine je oko 20 odsto birača, pokazao je izveštaj – s velikim razlikama među zemljama.
Onih koji se bespogovorno zalažu za mir i veruju da će Ukrajini biti gore nego Rusiji nakon sukoba najviše je u Italiji (52 odsto), pokazalo je istraživanje, dok je u Poljskoj najviše onih koji žele osvetu (41 odsto) .
Zanimljivo, oni koji žele da Rusija ispašta ujedno podržavaju prekid ekonomski, diplomatskih i kulturnih veza, dok većina onih koji su za mir podržavaju samo prekid ekonomskih veza.
Ispitanike u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj najviše brinu troškovi života i cene energije, dok su ispitanici u Švedskoj, Velikoj Britaniji i Poljskoj najviše zabrinuti zbog pretnje nuklearnim ratom.
Kako se sukob odugovlači i troškovi rastu, vlade će sve biti sve više prisiljene ‘uravnotežiti težnju za evropskim jedinstvom sa mišljenjima koja se razilaze i unutar i među državama članicama’, pišu autori istraživanja, ukazujući na ‘sve veći jaz između stajališta mnogih vlada i javnog raspoloženja u njihovim zemljama’.
BONUS VIDEO: Ruska vojska patrolira Severodonjeckom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare