Zašto je Tramp krenuo na Džordža Sorosa? On bi za njega bio "šlag na torti"

Svaka sumnja da je američko Ministarstvo pravde postalo Trampovo privatno sredstvo za osvetu nestala je prošle nedelje, kada je optužen bivši direktor FBI-a Džejms Komi – proces koji je sam Tramp javno zahtevao. Sezona političkih suđenja u Vašingtonu, izgleda, tek počinje, piše Edvard Lus urednik i kolumnista za Fajnenšel tajms , čiji tekst ovde prenosimo u celini.

Za Trampa bi Soros bio šlag na torti. Za razliku od drugih meta, kao što su bivši načelnik združenog generalštaba Mark Mili, Trampov nekadašnji specijalni tužilac Džek Smit, bivši predsednik Džo Bajden i njujorška državna tužiteljka Letiša Džejms, Tramp se sa Sorosem nikada nije direktno sukobio. Ali njegova „tužilačka vrednost“ je veća od toga — Sorosa snažno mrze gotovo sve svetske autokrate i na krajnjoj američkoj desnici ga vide kao nekakvog antihrista.

Među njegovim najvećim neprijateljima nalaze se Vladimir Putin u Rusiji, Viktor Orban u Mađarskoj, Benjamin Netanjahu u Izraelu i indijski ministar spoljnih poslova Subrahmanjam Džajšankar. Desni populizam ima mnogo lokalnih oblika, ali ih povezuje jedno — prezir prema Džordžu Sorosu. On je najbliže što svetski „jaki ljudi“ imaju nekom zajedničkom, nadnacionalnom neprijatelju. Stotine organizacija za ljudska prava, istraživačkih novinara, demokratskih aktivista i drugih „neposlušnih tipova“ primile su donacije iz Sorosevih fondova.

Nijedan svetski filantrop ne može se porediti sa njegovih 32 milijarde dolara uloženih u takve ciljeve. Sam naziv njegove fondacije – Otvoreno društvo (Open Society Foundations) – jasno pokazuje na čijoj je strani. Oni koji preferiraju zatvorena društva, Sorosa ne podnose. Da, on je veliki donator Demokratske partije i podržavao je Hilari Klinton 2016, kao i Bajdenove kampanje 2020. i 2024. godine. Ali to nije neuobičajeno. Kada bi Tramp zaista hteo da progoni milijardere koji finansiraju izbore, imao bi mnogo širi izbor.

Trampov cilj je da sruši jednu od najvećih američkih neprofitnih organizacija, kako bi ućutkao sve ostale. Prošle nedelje naredio je federalnim bezbednosnim agencijama da krenu na „levičarski domaći terorizam“ i proglasio „Antifu“ – antifašistički pokret – terorističkom organizacijom. Da Antifa zaista postoji, verovatno bi u tom trenutku uništavala sopstvena dokumenta. Nažalost (ili na sreću), takva organizacija realno ne postoji, niti ima adresu, članove ili bankovni račun.

Osim što ovakva zloupotreba antiterorističkog aparata troši resurse i šalje opasnu poruku pravim teroristima, sve bi to u pravnoj državi bilo besmisleno. SAD su imale nekoliko napada i zavera pojedinaca sa levog političkog spektra, ali daleko više s desnog. Malo koji je čin nasilja bio povezan sa stvarnim organizovanim grupama. Otuda i izraz „antifa“, koji zapravo predstavlja prazno mesto u glavama Trampovih pristalica — nešto što bi, po njihovom uverenju, trebalo da postoji.

Soroseva fondacija sada izgleda kao Trampova zamena za tu izmišljenu pretnju. Iako Open Society osuđuje svako nasilje i ne finansira radikalne grupe, alati koje Tramp ima u rukama su veliki. Prošle godine Predstavnički dom usvojio je zakon koji daje Ministarstvu finansija pravo da ukine poreske olakšice neprofitnim organizacijama. To bi direktno pogodilo Sorosev fond. Tramp je, osim toga, sebi dao pravo da domaće grupe označava kao terorističke. Na taj način mogao bi Sorosa i njegovu fondaciju da godinama drži u finansijskom i pravnom paklu – pod istragama Poreske uprave (IRS) i Ministarstva pravde.

Politička osveta pod maskom zakona

Moj utisak je da Tramp ipak neće pokušati da Sorosa zaista pošalje u zatvor. Čak i u današnjoj atmosferi brutalnih političkih obračuna, progon devedesetpetogodišnjeg preživelog Holokausta bio bi korak predaleko. Pokrenuti optužnicu protiv njega bilo bi lako – velika porota čuje samo jednu stranu. Ali osuditi ga pred sudom bila bi mnogo teža stvar. Čak bi i „sendvič sa šunkom“, po onoj staroj izreci, verovatno bio oslobođen. Po dosadašnjim optužnicama, slična sudbina možda čeka i Džejmsa Komija. No, Tramp ima moć da uništi ono što je ostalo od Soroševog života i dela koje je gradio decenijama.

Lista organizacija koje su primile podršku iz Sorosevih fondova je duga. Među njima je i mađarski premijer Viktor Orban, čiju je stipendiju za studije na Oksfordu 1989. godine platio upravo Soros. Drugi zanimljiv slučaj je Skot Besent, sadašnji američki sekretar za finansije, koji je godinama vodio Sorosev hedž fond. Soros je 2015. bio glavni investitor (dva milijarde dolara) u Besentovom fondu Key Square Group. Upravo bi njegovo ministarstvo sada imalo ulogu u svakom finansijskom potezu protiv Open Society Foundations.

Nema sumnje da su Trampova ministarka pravde Pam Bondi i direktor FBI-a Kaš Patel spremni da budu njegove lične „udaračke pesnice“. Oboje su već sprovodili unutrašnje čistke u potrazi za nelojalnima. Besent, međutim, još nije prešao tu liniju. Kako se Soroš i drugi filantropi budu trudili da zaštite sebe i svoje organizacije, pitanje Besentove moralnosti i integriteta moglo bi postati ključno.