Zašto je rat sa Evropom sve primamljiviji za Putina

Mnogo se govori o pregovorima između Trampovog tima i Putina, pa se stiče utisak da će Amerikanci ili primorati Ukrajinu da prihvati sporazum koji odgovara Kremlju, ili će – ako to propadne – rat jednostavno nastaviti da tinja. Ali ne sme se zanemariti treća opcija: opasnost da se rat proširi.

„Ne idemo u rat sa Evropom; to sam rekao stotinu puta. Ali ako Evropa iznenada želi da se bori protiv nas i započne, mi smo spremni odmah“, rekao je Putin novinarima uoči sastanka sa Vitkofom i Kušnerom.

Zapadne sankcije pokušavaju da uguše ruski izvoz nafte kako bi se ograničilo finansiranje Putinove ratne mašinerije. Ali ukrajinska obaveštajna služba SBU vodi kampanju sabotaža protiv ruskih brodova daleko izvan Crnog mora. Napadi na rusku „sivu flotu“ tankera u Baltiku, kao i u Crnom moru, mogli bi da izazovu rusku odmazdu protiv obalnih država poput Danske ili Rumunije, koje obe pružaju veliku pomoć Ukrajini, piše Independent.

Ruski dronovi i rakete već su pogodili rumunsku stranu granice sa Ukrajinom, dok Moskva pokušava da prekine trgovinu duž Dunava prema ukrajinskim lukama.

Bez mirovnog sporazuma – i uz to što se Amerika pod Trampom distancira od jasnog podržavanja svojih saveznika – raste rizik da Rusija uoči priliku da zastraši ili čak napadne zemlje poput Rumunije ili Danske. Danska, naravno, kontroliše izlaz iz Baltičkog mora prema svetskim okeanima, što je vitalno za rusku mornaricu i izvoz nafte. Istovremeno, Danska gradi fabriku za raketno gorivo za ukrajinske projektile, što predstavlja potencijalnu metu sabotaže.

Nedavna „pomama“ dronova nad severnom Evropom može biti ratna psihoza – ali, nažalost, može biti i uvod u stvarne ruske sabotaže. Kremlj pažljivo meri reakcije Zapadne Evrope.

On dobro zna da se evropsko odvraćanje oduvek zasnivalo na pretpostavci da će Vašington stati uz svoje saveznike ako se ruske snage pokrenu ka zapadu.

Bez kredibilne američke garancije svim evropskim članicama NATO-a, iskušenje za Rusiju da ispita odbranu brojčano slabih baltičkih država – Estonije, Letonije i Litvanije – moglo bi postati preveliko da bi ga Putin ignorisao.

Rizik da Rusija vidi priliku da zastraši ili čak napadne evropske države sve je veći.

Američki sekretar za finansije, Skot Besent, ozbiljno je uzdrmao evropske članice NATO-a kada je izjavio: „Sada je Putin počeo sa upadima na NATO granice. Jedino što vam mogu reći jeste da se SAD neće uključiti trupama ni u čemu od toga. Mi ćemo Evropljanima prodati oružje.“

Marko Rubio je preskočio NATO samit u Briselu, što je još jedan pokazatelj ravnodušnosti zvaničnog Vašingtona prema svojim saveznicima.

Svako ko veruje da čuveni NATO Član 5 podrazumeva automatski vojni odgovor svih članica na svaki napad na jednu od njih – mora ponovo da razmisli. Ako je američki nuklearni štit usmeren samo na odbranu sopstvene teritorije, zar onda ruski nuklearni arsenal ne postaje upotrebljiv protiv nenuklearnih suseda?

Transatlantska nesigurnost stavlja evropske članice NATO-a u opasnost, ali mnogo njihove ranjivosti potiče i iz pretjeranog oslanjanja na američke bezbednosne garancije i američke isporuke oružja.

Uprkos skoro četiri godine oštrih upozorenja o ruskoj pretnji, zemlje poput Velike Britanije zapravo su smanjile svoju vatrenu moć od 2022. godine. Poslale su veliku količinu vojne opreme Ukrajini, ali je nisu obnovile ni približno istim tempom. Poljska je povećala odbrambeni budžet i broj vojnika, ali njene postkomunističke komšije, poput baltičkih država, su isuviše male da bi same obezbedile ozbiljno odvraćanje.

Druge države, poput Slovačke i Mađarske, imaju vlade koje Kijev vide kao problem, a ne Kremlj. To bi takođe moglo ohrabriti Putina da testira jedinstvo saveza.

Dok se Ukrajina i Rusija bore daleko izvan linije fronta, rizik od šireg evropskog rata je vrlo stvaran. Nikada ne treba zaboraviti: Putin se već jednom strašno preračunao – u februaru 2022. verovao je da može voditi brz i ograničen rat i sam odrediti kada će stati. Ratovi, međutim, razvijaju sopstvenu logiku i ne prate ničiji plan.