0
U aprilu Francuzi izlaze na birališta gde će izabrati novog predsednika zemlje. Zvanično, izborna trka još nije počela, ali napetost se već sada oseća koa da je u punom jeku. Emanuel Makron, aktuelni predsednik, tek treba da se izjasni o svojoj kandidaturi, ali se očekuje da će se ponovo kandidovati. Ukoliko to učini, ima najveće šanse za pobedu, sudeći prema sadašnjim anketama.
PROČITAJTE JOŠ:
Njegova protivnica u drugom krugu 2017. godine bila je desničara Marin Le Pen, koja je već pokrenula svoju kampanju. Pored njih, kandidat na predstojećim izborima je Valeri Pekres, kandidatkinja Republikanaca za koju se već ranije pisalo da bi mogla ozbiljno da uzdrma Makronove šanse za pobedu.
Na glasačkom listiću će se verovatno naći i An Igalgo, kandidatkinja socijalista. Potencijalni kandidat o kojem se dosta priča – desničar koji se služi retorikom Marin Le Pen – jeste Erik Zemur, tv stručnjak koji je promoviše kontroverzne stavove, prenosi Gardijan.
Potencijalni kandidati imaju rok do 4. marta da prilože 500 potpisa izabranih zvaničnika koji podržavaju njihovu kandidaturu, što zakon nalaže. Na zvaničnom glasanju 2017. godine na glasačkom listiću je bilo 11 kandidata.
Prvi krug glasanja biće održan 10. aprila, a u slučaju da nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, drugi će biti održan dve nedelje kasnije, u kojem će učestvati dvoje kandidata koji su osvojili najviše glasova u prvom krugu.
Prema trenutnim anketama, najverovatniji kandidati za ulazak u drugi krug su Makron i Marin Le Pen, isto kao i 2017. godine.
Aktuelni predsednik trenutno ima podršku od 24,3 odsto u poslednjih sedam dana.
On je uzdrmao političku scenu 2017. godine kada se kandidovao bez podrške velike stranke i pobedio. Njegova na brzinu okupljena centristička partija „Republika u pokretu“, takođe je pobedila na parlamentarnim izborima te godine. Birači smatraju da je Makron, bivši ministar ekonomije u vreme predsednika Fransoa Olanda, naginjao je desnom centru na funkciji.
Le Pen ima podršku od 17,2 odsto u poslednjih sedam dana. Le Pen već nekoliko godina pokušava da promeni imidž „Nacionalnog fronta“, stranke poznate po antiimigrantskim ekstremnim desničarskim stavovima, koji je preuzela od oca 2011. godine. U sklopu toga, preimenovala je partiju u „Nacionalni savez“ 2018. godine.
Rezultat stranke na regionalnim izborima bio je niži nego što se očekivalo, jer su njeni tradicionalni glasači bili uzdržanni. Ovi izbori će biti njen treći pokušaj da dobije predsedničku funkciju. Vodi kampanju u kojoj ističe suzbijanje imigracije i „da želi da održi Francusku za Francuze“.
Ova političarka ima podršku od 16,8 odsto u poslednjih nedelju dana, što je veoma blizu drugom mestu koje trenutno zauzima Marin Le Pen.
Pekres je bila ministarka za budžet za vreme vladavine Nikole Sarkozija, a trenutno je predsednica regiona koji obuhvata glavni grad Francuske i okolinu. Ona tvrdi da je pravo vreme za snažnog ženskog kandidata i opisuje sebe kao „dve trećine Angele Merkel i jednu trećinu Margaret Tačer“, što kako kaže znači da je čvrsta i fokusirana na ekonomiju dok gradi konsenzus. Ona je 4. decembra izabrana da predstavlja Republikance.
Ovaj ekstremni desničar ima podršku od 13 odsto u poslednjih nedelju dana. Ranije bio osuđivan za podsticanje rasne mržnje i promoviše kontroverzne stavove kao što je teorija „velike zamene“ – da će muslimanski migranti „zameniti“ stanovništvo evropskih zemalja. On nema političku stranku, ali namerava da se kandiduje kao nezavisni kandidat.
Ovaj bivši socijalista ima podršku od 9,3 odsto u poslednjih sedam dana. Učestvovao je i na prethodna dva izbora za predsednika i svaki put je osvojio više od deset odsto.
Ona je prva žena gradonačelnica Pariza. U poslednjih nedelju dana njena podrška među biračkim telom iznosi 3 odsto. Najpoznatija je po kampanji smanjivanja broja automobila u francuskoj prestonici. Kao predsednički kandidat socijalista, istakla je svoje imigrantske korene iz radničke klase, obećavajući da će poboljšati plate, posebno za nastavnike.
BONUS VIDEO: Makrona gađali jajima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
