2
Gradonačelnik Zagreba Milan Bandić nastoji da proda niz velikih javnih nekretnina i to pravda potreboma budžeta. Ali, neke od nekretnina već su bile namenjene za javne svrhe, a prihodi od prodaje su upitni.
Grad Zagreb otvara veliku rasprodaju gradske imovine – tako glase prve interpretacije vesti koja je prošle sedmice odjeknula iz Ćirilometodske ulice. Na sastanku jednog odbora Gradske skupštine Tomislav Stojak (HNS) postavio je pitanje o predlogu budžeta za 2021. kao i projekcija za naredne dve godine: Zar će se zaista privatnim investitorima krišom i naglo prodati najvredniji prostori od kojih su neki već bili namenjeni za konkretne javne svrhe?
Reč je o zemljištima velikih kompleksa bivših proizvodnih pogona Gredelja, Paromlina, Zagrepčanke, itd. Nekoliko sedmica ranije u javnost je zahvaljujući Radiju Student dospela i informacija o mahinacijama oko Badela. Sve su to lokacije na rubu šireg gradskog centra, vredne preko 1,2 milijarde kuna, ali samo po proceni sadašnjeg vlasnika.
Pročitajte još:
Obnova propalog modela
A takav potez gradske uprave – smatraju u građanskoj udruzi Pravo na grad – svedoči o istrajnosti ideologije po kojoj se prodaja javnog dobra opravdava pukom finansijskom koristi. „No, kao što se pokazalo i u prošlim nasrtajima na javna dobra, prosperitet se ne ostvaruje privatizacijom“, poručila je arhiteka Iva Marčetić iz Prava na grad.
„Naime, ne samo da gradonačelnik Milan Bandić i njegova ekipa pokreću izradu urbanističkih planova, odnosno pripreme uslova za gradnju na sada navedenim lokacijama, već se pokreće i model koji je Bandić patentirao u propalom projektu Zagrebačkog Menhtna“, dodala je za DW.
Ona ističe da nije jasno kako to da model koji gradonačelnik stavlja na sto, predstavlja financijsku injekciju u gradski budžet, jer, prihod se očekuje tek kada privatni investitor ostvari profit.
„Sve i ako Gradska uprava, odnosno Bandić i njegovi saveznici u HDZ-u veruju da je rasprodaja zemljišta lek za posrnuli budžet grada, predlogom javno-privatnog partnerstva koji zagovaraju čak se ni to ne može dogoditi“, rekla je Marčetić.
U takvoj kombinaciji izuzetno je opasno donošenje dalekosežnih odluka samo šest meseci pre lokalnih izbora na kojima bi, dosta izvesno, pomenuti akteri mogli izgubiti funkcije, a jedini koji sad mogu spasiti gradske resurse su poslanici HDZ-a u Gradskoj skupštini, dodala je ona.
Pročitajte i:
Zagreb kao Beograd
„Iako u HDZ-ove poteze s razlogom nemamo poverenja, situacija oko Zagrebačkog Mehetena pokazala je da je HDZ može izmaknuti Bandićevim hirovima ako oseti da je pritisak na njih supstancijalan, pa se nadajmo da će pouka tog projekta odigrati ulogu i u ovom slučaju“, rekla je Marčetić.
Zagrebački Menheten bio je gradonačelnikov plan izgradnje poslovnog i stambenog kompleksa na mestu današnjeg Hipodroma, tik uz reku Savu. Propao je zbog dubioza u prostornom planiranju, i evidentno za Grad štetnih odnosa s investitorom u javno-privatnom partnerstvu.
Sociološkinja Saša Poljanec Borić pri Institutu za društvena istraživanja „Ivo Pilar“ smatra da je plan prodaje Badela, Paromlina, Zagrepčanke i Gredelja ustvari gradonačelnikov pokušaj da sanira neuspeh realizacije projekta „Zagreba na Savi“.
„Beograd na vodi“, kontroverzni megaprojekt u glavnom gradu Srbije, već realizovan, sa zagrebačkom otkazanom gradnjom povezuju isti poznati preduzetnici iz Dubaija, firma Eagle Hills.
„U procesu pripreme realizacije projekta ‘Beograd na vodi’ u Zagrebu, projekt je, iz marketinških razloga, transvaluiran u ‘Zagrebački Menheten’. No, manevar nije uspeo zbog mobilizacije građana te je njegovo otvaranje odgođeno do daljnjeg. Stoga su poslovi duboke države, kojoj u srži ‘sedi’ gradonačelnik Grada Zagreba – propali. Zbog toga se sada otvara niz projekata koji su bolje utemeljeni u postojećim zakonima, jer investicijska klima nije baš bajna, a novac treba brzo, pa se ne sme gubiti puno vremena na procedure menjanja GUP-a“, rekla je Poljanec Borić.
Dodajmo još i da nam je na pitanje o ovom problemu, upućeno Gradu Zagrebu, odgovorio Zlatko Makar, pročelnik Gradskog ureda za upravljanje imovinom.
Naglasio je da je posredi imovina „koja nije od strateškog interesa“ za Grad, te uputio na „opravdanost aktiviranja“ tih vrednosti zbog štete od potresa i epidemijske krize.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
