0
Desničarski blok Nacionalno okupljanje (RN) osvojio je oko 33 odsto glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj. Ovo je desnici dalo veliku prednost pred drugi krug koji je zakazan ja 7. jul. Kako se na drugom mestu nalazi koalicija levice Novi narodni front sa oko 28 odsto glasova, a centristički savez Zajedno predsednika Emanuela Makron tek na trećem sa oko 20 odsto glasova, postoji mogućnost da će desnica odneti pobedu. Ipak, lider RN Marin Le Pen i Žordan Bardela žele apsolutnu većinu za formiranje vlasti, a centristi i levičari imaju manje od nedelju dana da osujete te planove.
Svaki kandidat u prvom krugu mora da dobije više od 50 odsto glasova, kako bi stekao pravo na jedno od 577 mesta u nacionalnoj skupštini. Ovo predstavlja najmanje 25 odsto registrovanih birača.
To se, pak, jako retko dešava. Ako nijedan kandidat u izbornoj jedinici to ne postigne, u drugi krug prolaze dva najbolja, plus bilo ko drugi koji je sakupio najmanje 12,5 odsto glasova od ukupno registrovanih birača. U drugom krugu se onda bira onaj kandidat koji dobije najviše glasova.
Dvokružni sistem je veoma nesrazmeran i veštački podstiče veće partije. Na primer, sa izlaznošću od 65 odsto, prepreka od 12,5 odsto znači da bi stranke morale da obezbede podršku skoro 20 odsto birača sa pravom glasa da bi se plasirale u drugi krug.
Francuski predsednik Emanuel Makron je odmah po objavljivanju preliminarnih rezultata vanrednih parlamentarnih izbora, pozvao birače da blokiraju krajnju desnicu u odlučujućem drugom krugu izbora koji će se održati 7. jula.
„Suočeni sa Nacionalnim okupljanjem, došlo je vreme za širok, jasno demokratski i republikanski savez za drugi krug“, poručio je Makron u saopštenju. On je istakao i da velika izlaznost u prvom krugu govori o „važnosti ovog glasanja za sve naše sunarodnike i želji da se razjasni politička situacija“.
Ovo je samo jedna od opcija koje mogu da se dogode u nedelju u Francuskoj, odnosno da levičari i centristi prave ustupke i zajednički se bore protiv desnice.
Međutim, čak i pod uslovom da ova taktika da rezultate, i oni osvoje većinu u drugom krugu parlamentarnih izbora, nejasno je kako bi mogla da izgleda saradnja Makrona sa levičarskim savezom, imajući u vidu da je pred izbore on pozvao građane da glasaju za centriste, a ne za „ekstreme desnice i levice“.
Sa druge strane, liderka ekstremne desnice u Francuskoj Marin Le Pen izjavila je posle prvih rezultata izlaznih anketa prvog kruga parlamentarnih izbora da je blok predsednika Emanuela Makrona „praktično izbrisan“.
Le Penova je pozvala Francuze da Nacionalnom okupljanju daju „apsolutnu većinu“ u parlamentu od 577 mesta.
Žordan Bardela, predsednik RN i kandidat tog bloka za premijera, rekao je da će biti premijer samo u slučaju da desnica osvoji apsolutnu većinu. On je istakao da ne želi da pravi koalicije, niti da formira manjinsku vladu.
On je objasnio da, u slučaju da RN ne osvoji apsolutnu većinu, ni on neće imati slobodu da doprinosi „svakodnevnom životu francuskih građana“, a smatra da je to potrebno.
U slučaju da desnica ne osvoji apsolutnu većinu, Le Penova i Bardela navode da neće učestvovati u bilo kakvim koalicionim sporazumima sa Makronovim centristima, niti sa levicom.
Stoga je zasad ne moguće predvideti kako bi mogao da izgleda francuski parlament nakon izbora 7. jula. Izvesno je samo da će, u slučaju apsolutne pobede Nacionalnog okupljanja (RN), Žordan Bardela biti kandidat tog bloka za premijera.
Marin Le Pen neće biti u opticaju za funkciju premijera, jer želi da izazove Makrona na predsedničkim izborima, koji su planirani za 2027. godinu. Sam Makron je više puta isticao da neće podneti ostavku na funkciju predsednika u slučaju da njegova stranka izgubi na parlamentarnim izborima. U tom slučaju bi u Francuskoj moglo da dođe do podele vlasti između Makrona i potencijalnog novog premijera Bardele.
Još jedna opcija koja je moguća nakon izbora u nedelju jeste ona u kojoj nijedna koalicija nema apsolutnu većinu za formiranje vlasti. Ovo bi Francusku uvelo u veliku institucionalnu krizu.
Kao što je već navedeno, desnica neće pristati da formira vlast bez apsolutne većine. Sada je već izvesno da apsolutnu većinu neće imati Makronovi centristi, a malo je verovatno da će je imati levičarski savez.
Tada bi moralo da dođe do formiranja koalicije, koja bi uspostavila vlast. Le Penova je naglasila da do saradnje sa centristima i levičarima neće doći, a iste poruke stižu i iz ta dva tabora.
Ukoliko levičari i centristi takođe ne budu uspeli da formiraju vlast, tada nastaje institucionalna kriza od koje analitičari strahuju. Naime, u situaciji gde ne postoji formalna vlast i gde vladaju sukobi između političkih lidera, nastaje prostor za masovne demonstracije koje mogu biti i nasilne. U Francuskoj to nije retkost.
Sam predsednik Makron rekao je da u njegovoj zemlji može da dođe do „građanskog rata u slučaju pobede krajnje desnice ili levice“.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
9
9
Dokaz da je kriza moguća pokazala je i sama izborna noć. Naime, nakon proglašenja pobede desnice u prvom krugu, počele su demonstracije na ulicama Francusle.
Demonstracije protiv francuske stranke krajnje desnice Nacionalnog okupljanja, na koje je pozvala krajnja levica, prerasli su brzo u sukobe sa policijom i nerede u centru Liona, javili su francuski mediji.
Na demonstracije je pozvala krajnja levica nakon što su stigli rezultati da Nacionalno okupljanje vodi u prvom krugu parlamentarnih izbora, a pretpostavlja se da će do još masovnijih demonstracija dođi nakon objavljivanja rezultata 7. jula.
BONUS VIDEO TV Nova u Parizu: Kako je protekao prvi krug izbora
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare