11
Teško da se može naći bolja ilustracija stanja demokratije i institucija u Srbiji nakon deset godina vlasti Srpske napredne stranke (SNS) od činjenice da je sinoć prvi rezultate izbora za predsednika Srbije objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Naravno, na njima je pobedio Vučić.
Republička izborna komisija (RIK) je ipak objavila da oni sve do danas uveče neće objavljivati preliminarne rezultate, iako su prethodnih godina to uvek činili u noći izbora.
Drugim rečima, RIK je svoj posao prepustio Vučiću, koji je u sinoćnjem obraćanju objavio da je „SNS obradio 85 odsto biračkih mesta“ te dodao da su to „brojevi koji se ne mogu promeniti“. RIK sada još samo treba doći do službenih rezultata koji će biti usklađeni sa prognozama SNS-a. U Vučićevoj Srbiji Vučić objavljuje izborne rezultate.
Bio je to vrhunac uzurpacije izbornog procesa i nadležnih institucija, zbog čega se jučerašnji izbori u Srbiji teško mogu smatrati normalnim, slobodnim i demokratskim. Izbore u Srbiji su obeležili nasilje, agresivno ponašanje aktivista vladajuće stranke i muljanje na biračkim mestima, što je Vučić u svojem pobedničkom govoru mrtav-hladan opravdavao, rekavši da nema nikakvih problema u tome što su aktivisti SNS-a hodali sa paralelnim izbornim spiskovima i proveravali ko za koga glasa, prenosi Index.hr.
Kada je reč o konkretnim rezultatima izbora, oni pokazuju da je Srbija danas verovatno najdesnija država u celoj Evropi. Zeleno-leva koalicija Moramo, inspirisana zagrebačkim Možemo, prešla je izborni prag od 3 odsto s oko 4 odsto glasova te je zapravo jedina leva politička snaga u ovom sazivu Narodne skupštine. SPS Ivice Dačića to sigurno nije, iako se nominalno zove socijalističkom partijom.
Sve ostale stranke i koalicije koje su ušle u Skupštinu su politički pozicionirane od desnog centra (Ujedinjeni za Srbiju) pa do ekstremne desnice (Zavetnici, Dveri). I sam je Vučić sinoć izjavio da se „Srbija dramatično pomerila u desno“, pokušavši se pozicionirati kao umerenija alternativa ultradesnoj opoziciji.
Nema sumnje da je uspeh za dosad marginalne političke pojave poput Zavetnika i Dveri što ulaze u Narodnu skupštinu, ovi izbori u Srbiji su bili i trijumf ekstremne desnice. Ovakve podele mesta i odnosa snaga između desnice, centra i levice nema drugde u Evropi, čak ni u Orbanovoj Mađarskoj.
Vučić za pomeranje udesno u Srbiji krivi rat u Ukrajini, no prvenstveno bi zasluge trebao dati sebi jer je on u deset godina u javnom prostoru normalizovao niz suludih desničarskih narativa i agresivnog ponašanja.
Nažalost, Vučićeve pobede na predsedničkim izborima u prvom krugu sa nešto manje od 60 odsto glasova (prema trenutnim rezultatima) pokazuje da aktualni predsednik i dalje ima značajnu i čvrstu podršku biračkog tela Srbije, kao i da je i dalje popularniji od SNS-a, koji je na parlamentarnim izborima dobio oko 43 odsto glasova.
Uz standardne koalicione partnere iz manjina SNS može formirati vladu i bez Dačićevog SPS-a ako želi, što znači da se nastavlja dominacija ove stranke nad Srbijom.
Vučić je u izbornoj noći najavio da će konačno dati ostavku na mesto predsednika SNS-a jer predsednik države ne bi istovremeno trebao biti i predsednik stranke, ali u to treba poverovati tek kad se dogodi.
Sinoć smo videli Vučića koji je bio pun sebe, videli smo čoveka kojemu je vlast očigledno udarila u glavu, pa je u jednom trenutku čak izjavio da nema razloga za brigu jer građane Srbije „sigurna ruka vodi kroz istoriju“. Njegova ruka.
Čak se upoređivao s poznatim srpskim političarem Nikolom Pašićem, a i nastavio je sa svojim standardnim obmanama, poručivši da SNS nikad nije bio bahat i arogantan, iako su to dve svima dobro poznate karakteristike ove stranke.
Sve to sugeriše da ubuduće možemo očekivati još raspojasanijeg Vučića, koji sebe već vidi kao važnu istorijsku figuru.
Kada je reč o izborima u Beogradu, na njima je opozicija pokazala veću snagu nego u ostatku Srbije, ali nije došlo do jasne promene raspoloženja građana koja bi ukazivala na to da Beograđani žele maknuti SNS s vlasti u glavnom gradu, već su rezultati tesni.
Postoji više koalicionih opcija za preuzimanje vlasti, no da bi to učinila opozicija, potreban je savez sa DSS-om Miloša Jovanovića, koji ima ultradesne stavove u vezi nekih tema i smatra Kosovo glavnim pitanjem cele srpske politike.
Miloševićev kraj se počeo nazirati kada je izgubio izbore u Beogradu, no sinoć se isto nije dogodilo Vučiću. Ne može se reći ni da je SNS trijumfovao u glavnom gradu, iako je pojedinačno dobio najviše glasova, ali se ne treba čuditi ako u postizbornim kombinacijama naprednjaci ipak zadrže Beograd.
Kada je pak reč o ulasku predstavnika hrvatske nacionalne manjine u Narodnu skupštinu, Vučić je to sam spomenuo i pozdravio tokom obraćanja u izbornoj noći. Nije mogao izdržati da opet ne spomene hrvatske medije, koji su mu postali opsesija, prenosi Index.hr.
Ipak, dobra je stvar što je Srbija opet dobila koliko-toliko legitimnu Narodnu skupštinu i što se opozicija vratila parlamentarnom radu nakon bojkota prethodnih izbora jer bi to deo političke borbe mogao vratiti u institucije.
PROČITAJTE JOŠ:
Dan izbora pun nasilja još jednom je podsetio da je Srbija pod Vučićem postala duboko zatrovano društvo, u kojem među pripadnicima političkih lagera vlada iskrena mržnja. Sve što dovodi do deaktiviranja napetosti je dobro.
U svakom slučaju, Aleksandar Vučić se još jednom potvrdio kao jedan od najmoćnijih političara u regiji. Glavni opozicioni kandidat Zdravko Ponoš dobio je manje od 20 odsto glasova, to je debakl.
Srpska opozicija zasad nema osobu koja bi se bila u stanju uverljivo nositi s Vučićevom mešavinom harizme, manipulacije, beskrupuloznosti i sposobnosti.
I za kraj, ne treba zaboraviti da je na ovim izborima Vučić dobio i većinsku podršku srpskih glasača za svoju politiku prema Rusiji. To nije dobra vest ni za Srbiju ni za region.
BONUS VIDEO: Vučić, karo, RIK, pik: Papiri s kojih je predsednik čitao izborne rezultate
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
