Tramp i njegovi saradnici ne odustaju od namere da ospore rezultate izbora, a Bajden se priprema da se useli u Belu kuću. Posle inauguracije u januaru, kada konačno sedne u Ovalnu sobu, Bajdena će sačekati mnogo posla, a još uvek niko sa sigurnošću ne možda da zna da li je sva šteta koju je napravio Tramp nadoknadiva.
Koronavirus
U svom pobedničkom govoru Bajden je najavio da će imenovati kriznu radnu grupu za borbu protiv epidemije koronavirusa, koja će se sastojati od 12 naučnika. Upravo je epidemiju Bajden u svom pobedničkom govoru označio kao ključan problem kojim će se pozabaviti njegova administracija.
Ta grupa stručnjaka i naučnika već počinje da priprema plan koji će stupiti na snagu na dan Bajdenove inauguracije.
Bajden zauzima posve suprotan stav od svog rivala Donalda Trampa koji je umanjivao važnost pandemije te je i sam naočigled svih kršio propisane higijensko-zaštitne mere koje su na snazi svuda u svetu kao što je nošenje maske i održavanje fizičke distance.
Bajden je takođe kritikovao pokušaje republikanaca da skroz ukinu zakon o dostupnosti zdravstva svim građanima i nada se da će ponovo oživeti Obamaker kada stupi na dužnost 20. januara.
Ekonomija
Do aprila je u Americi bez posla ostao rekordan broj ljudi – čak 20 miliona.
Pročitajte još:
Novi talas pandemije preti da poremeti poboljšanje situacije na američkom tržištu rada proteklih meseci. Stopa nezaposlenosti je u oktobru pala za jedan odsto, na 6,9 procenata, dok su poslodavci otvorili solidnih 600.000 radnih mesta.
Broj nedeljnih prijava za pomoć za nezaposlene i dalje je na istorijski visokom nivou, a tržište rada teško pogođeno. I dalje je oko 10 miliona manje poslova nego pre pandemije – što je više od ukupnog broja radnih mesta izgubljenih tokom recesije 2008. i 2009. godine.
Ukoliko Kongres ne donese odluku o produženju pomoći, milioni nezaposlenih će ostati bez novca do kraja godine.
Bajden je već obećao da će biti pomoći za najteže pogođene Amerikance i da će naknade za nezaposlene koje je Trampova administracija smanjila ponovo niti povećane. Ipak, očekuje se da republikanci iz Kongresa blokiraju ove planove za dodatno trošenje.
Rasna pitanja
Mnogi nisu zaboravili da je Bajden podržao 1994. godine krivični zakon koji je doveo do masovnog hapšenja crnih Amerikanaca i produbio rasnu nejednakost u Americi i za naredne generacije. On je ovaj svoj potez nazvao „greškom“ i rekao da će se boriti da pravosuđe ide u novom pravcu, a rekao je i da će, za razliku od Trampa, raditi na ukidanju smrtne kazne.
Ipak, njegova administracija biće pod lupom kao nijedna druga posle ovogodišnjih protesta protiv policijske brutalnosti i sistemskog rasizma, masovnijih nego ikada u istoriji. Progresivne grupe tražiće agresivniji pristup reformama, ali ne samo da je odbio ukidanje sredstava policiji, već je obećao dodatna ulaganja u vidu kamera i nekih inicijativa.
Aktivisti, međutim, ističu da se na taj način ne mogu sprečiti zloupotreba položaja i nasilje.
Bajden je takođe rekao i da će obnoviti regulativu o zaštiti od diskriminacije koju je Tramp ugušio.
Spoljna politika
Američka politika 21. veka, prema oceni svih relevantnih analitičara i medija, počiva na podelama.
Kolumnisti Njujork tajmsa Rodžer Koen i Pol Krugman nedavno su pisali o vrlo važnom aspektu Trampovog mandata – potpunom ruiniranju američke diplomatije i njenog uticaja u svetu. Tramp je predsednik koji je ubio Pax americanu i to će za Bajdena definitivno biti “vruć krompir”, ali će najteže posledice ostaviti upravo po američku naciju.
Zanimljivo je da će Bajden, čim preuzme Belu kuću, izdati više izvršnih uredbi kojima planira brzo da poništi neke od najkontroverznijih odluka Donalda Trampa, prema pisanju američkih medija.
Svet su posebno šokirale dve odluke Donalda Trampa u protekle četiri godine – ona o povlačenju SAD-a iz Pariskog sporazuma, kojem je cilj smanjenje štetne emisije kako bi se klimatske promene stavile pod kakvu-takvu kontrolu, kao i odluka o povlačenju SAD-a iz Svetske zdravstvene organizacije, koju je doneo usred pandemije koronavirusa.
Pravosuđe
Pre izbora, pitanje je bilo – šta će Bajden učiniti u vezi sa Vrhovnim sudom SAD?
Mesto sudije Vrhovnoga suda SAD ostalo je upražnjeno posle smrti Rut Bejder Ginsberg. Tramp je iskoristio priliku da se u Sudu poveća konzervativna većina i imenovao u sud Ejmi Koni Beret.
Za razliku od Ginsberg koja je poznata kao deo liberalnog krila, Baret je konzervativna i s razlogom se strahuje da bi mogla da ima važnog uticaja na ključna pitanja poput abortusa.
Levica i sada vrši pritisak na Bajdena, kako pišu američki mediji, da proširi Vrhovni sud, ali bi to u teoriji moglo da se dogodi jedino ako Demokratska stranka osvoji većinu u gornjem domu Kongresa SAD, za šta su šanse sve manje.
Bajden je najavio da će se svakako pozabaviti određenim aspektima Vrhovnog suda poput doživotnog mandata sudija i sličnih pitanja.
Tramp je uspeo da uz republikansku većinu u Senatu predvođenu Mičom Mekonelom popuni dobar deo mesta u apelacionim sudovima, tako da je Bajdenova moć na ovom nivou ograničena.
Ipak, zaista će biti klučno da se Bajdenova administracija bavi krizom legitimiteta u sudovima nastalom imenovanjem Ejmi Koni Beret pošto se osnovano sumnja da su republikanci iskoristili moć u Senatu da uspostave kontrolu i nad najvišim sudom koji ima ogromnu moć u oblikovanju savkodnevnog života američkih građana.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar