0
Neuspeh zemalja bivše Jugoslavije da se pozabave svojom nasilnom prošlošću imao je razarajuće posledice po ljudska prava i, kako je navedeno u novom izveštaju Saveta Evrope, na kraju bi mogao da dovede do povratka sukoba u regionu. Kao glavni remetioci mira u ovom izveštaju navedeni su predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
U izveštaju koji je objavila poverenica Saveta za ljudska prava Dunja Mijatović navodi se da je region godinama nazadovao u traženju pravde i odgovornosti za stravične ratove 1990-ih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, u kojima je stradalo više od 130.000 ljudi.
Uticaj pravnih pomaka nakon tih ratova, kao što je osnivanje suda za ratne zločine u Hagu, hapšenje i osude mnogih političkih i vojnih lidera odgovornih za masovna ubistva, počinju da slabe i nekažnjeni se vraćaju, navedeno je.
Postojala je nada da će nacionalni sudovi nastaviti da gone hiljade drugih počinilaca, ali taj napor je dramatično usporen. Etnonacionalisti su politički dominantni širom regiona, promovišući govor mržnje i negiranje genocida i drugih zločina protiv čovečnosti, smatra Savet Evrope.
„Nakon suđenja u Hagu, većina ljudi koji su izdržali kaznu i koji su priznati kao ratni zločinci vraćaju se u svoje zajednice kao heroji, što smatram da je poražavajuće“, rekla je Dunja Mijatović.
U izveštaju „Suočavanje s prošlošću za bolju budućnost“, zaključuje da „vreme ističe, a žrtve su čekale jako dugo“.
„Što je još gore, narativi koji izazivaju podele i mržnju koji su predvodili ratove 1990-ih, vratili su se i ponovo dobijaju snagu. Ovo ne ugrožava samo pomirenje, već i sam mir. Neuspeh da se region u potpunosti suoči sa nasilnom prošlošću ima razorne posledice po poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava“, navodi se u izveštaju.
Prema izveštaju, pretežno srpske oblasti na severu Kosova nedavno su se pokazale kao žarište. U blizini pravoslavnog manastira u selu Banjska 24. septembra došlo je do pucnjave između teško naoružane grupe Srba i kosovske policije. U sukobu, za koji je vlada u Prištini okrivila srpsko rukovodstvo u Beogradu, ubijena su trojica naoružanih Srba i policajac iz većinske etničke albanske zajednice.
U Federaciji Bosni i Hercegovini, entitet Republiku Srpsku vodi „militantni separatista“ Milorad Dodik koji opisuje genocid u Srebrenici 1995. godine kao „izmišljeni mit“.
Dodik, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić imaju bliske veze sa Moskvom. U svom izveštaju Dunja Mijatović navela je da je ruska podrška srpskim desničarskim aktivistima i organizacijama „višestruka“ i da obuhvata od podrške onlajn aktivnostima do vojne obuke.
Prošle nedelje ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je upozorio da ruski lider Vladimir Putin planira da podstakne ponovni sukob u zemljama koje su nekada činile zajedničku državu Jugoslaviju.
„Danas svi pričaju o krizi na Bliskom istoku. Ali, kako sam rekao iskreno, taj problem nije od juče. Nije ni od prekjuče. Svi znaju o ovom dugotrajnom konfliktu i ratu, ali niko ne želi da ga okonča. Na Bliskom istoku Rusija stoji iza rata, sigurni smo, sa svojim saveznikom Iranom“, rekao je Zelenski.
Prema njegovim rečima, svet treba da obrati pažnju na dešavanja na Zapadnom Balkanu.
„Obratite pažnju na Balkan. Verujte mi, dobijamo informacije. Rusija ima plan: Bliski istok, druga distrakcija će biti Balkan. Ukoliko zemlje sveta sada ništa ne preduzmu, ponovo će doći do eksplozije“, rekao je Zelenski.
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije protiv Milorada Dodika 5. januara 2022. godine, ali i 17. jula 2017. godine zbog opstruiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Portparol Stejt Departmena Metju Miler kazao je da je Dodik vodeći glas negiranja genocida i secesionističke politike.
U oktobru, SAD su sankcionisale i Dodikovu decu – Igora i Goricu zbog umešanosti u korupciju, kao i retorike i delovanja koji su suprotni Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
4
Dodik je kazao da ga takva odluka ne čudi, jer američki ambasador u Bosni i Hercegovini Majkl Marfi, „besni po Sarajevu“ i da je „običan smutljivac, lažov i manipulant“.
Pored SAD, Dodiku je uvela sankcije i Velika Britanija.
Pred Sudom BiH protiv Dodika se vodi proces zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita, za šta je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina zatvora, kao i mogućnost smenjivanja s dužnosti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare