Geopolitička slika sveta znatno se promenila u 2021. godini. Sukobi Izraela i Palestine obeležili su jedan deo godine, talibani su preuzeli vlast u Avganistanu, EU se suočava sa krizom identiteta. Mir će nam izmicati sve dok postoje države koje podstiču huškanje, a potrebno je mnogo dubljeg traganja da odredimo putanju kojom će se svet kretati, ocenio je u intervjuu za "Novu" Arsen Ostrovsky, međunarodni advokat za ljudska prava i predsednik i izvršni direktor Međunarodnog pravnog foruma iz Tel Aviva.
Pročitajte još:
Sada kada je konačno došlo do promene vlasti u Izraelu, šta možemo da očekujemo od novih rotirajućih premijera Naftalija Beneta i Jaira Lapida, kada su u pitanju odnosi sa Evropom i Amerikom? Koji su najveći izazovi sa kojima se Izrael suočava?
Mislim da neće biti suštinskih promena u politici po pitanjima diplomatije i nacionalne bezbednost. Možda samo razlika u stilu. Glavni spoljnopolitički prioritet Izraela će ostati suprotstavljanje iranskoj nuklearnoj pretnji, dok je fokus na domaćem planu nesumnjivo upravljanje pandemijom koronavirusa.
Nedavno ste rekli da ste zabrinuti zbog iranskih izveštaja o napretku u oblasti nuklearnih pregovora. Zašto je to tako?
Verujem da Zapad po svaku cenu žuri da obnovi duboko pogrešan nuklearni sporazum sa Iranom iz 2015. godine, koji je omogućio ublažavanje sankcija iranskom režimu i otvorio put za nababavku nuklearnog oružja. Kao što smo videli u godinama od 2015., umesto da novac od sankcija koristi za dobrobit građana, Iran ga je iskoristio za nastavak finansiranja terorističkih operacija širom sveta, kao i za skrivanje nezakonitih nuklearnih ambicija. Samo u poslednjih nekoliko dana, Iran je ponovio namere da uništi jevrejsku državu, tako da za Izrael ovo ostaje primarna bezbednosna briga, koja bi trebalo da brine i region u celini, ali i Evropu.
Premijer Naftali Benet posetio je nedavno Ujedinjene Arapske Emirate, što je označeno kao istorijska poseta. Šta za budućnost odnosa dve države znači bliži odnos njenih lidera?
U godini mnogih globalnih izazova, Abrahamov sporazum (sporazum o normalizaciji koji SAD i Izrael sklapaju sa islamskim zemljama prim. aut.) bio je svetionik nade, donoseći promenu paradigme na Bliskom istoku i prihvatanjem jevrejske države u regionu. Moglo bi se pomisliti da posle decenija odsustva diplomatskih odnosa, promene moraju da se kreću sporo. Ispostavilo se da to nikako nije tačno. Umesto toga, naši odnosi su se unapredili izuzetnom brzinom. Od direktnih letova i otvaranja ambasada, do potpisivanja novih sporazuma, bilateralne trgovine i saradnje na odgovorima na pandemiju, zdravstvo i obrazovanje, nebo je zaista granica. Što je najvažnije, ovo nije samo sporazum između lidera, već zaista „topli mir“ između naših ljudi.
Kada je reč o odnosu Izraela i SAD, da li mislite da je došlo do promene nakon odlaska Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua? Kakva iskustva imate sa administracijom aktuelnog američkog predsednika Džozefa Bajdena?
Verujem da odnos Izraela i SAD prevazilazi ko je u Beloj kući ili u vladi u Jerusalimu. Mada individualni lideri imaju različite lične karakteristike, odnos je zaista svetinja, definisana našim zajedničkim vrednostima i strateškim interesima. Čak i u okolnostima, kao danas, gde mogu postojati razlike u mišljenjima o određenim pitanjima, dijalog je među prijateljima i saveznicima.
“Projekat EU je tu da ostane, ali…”
Geopolitička mapa sveta ove godine se značajno promenila. Amerika ima novog predsednika, Nemačka kancelarku, Austrija je pretrpela političku krizu. Po vašem mišljenju, kakva je budućnost Evrope pod novim liderima?
Evropska unija se suočava sa izazovom bez presedana za sam svoj identitet. Od upravljanja kovidom do migracije, i od brze promene demografije do vladavine prava, ekonomskih izgleda i spoljne politike, sve je veći sukob između želje za jedinstvom i neizbežnog zahteva za individualnim suverenitetom. Projekat EU je tu da ostane, ali će biti potrebno mnogo dubljeg traganja da bi se odredila njegova buduća putanja.
Sukob između Izraela i Palestine nekoliko puta je eskalirao do oružanih borbi. Ima li nade za sporazum koji će okončati sukobe u kojima je bilo i žrtva?
Sve dok Palestinci odbijaju da priznaju pravo Izraela da postoji kao jevrejska država i nastave da podstiču isplatu plata teroristima i huškanje u školama, mir će nažalost i dalje izmicati. Izrael je učinio mnoge ustupke od strane raznih premijera, međutim jedina konstanta je palestinsko odbacivanje i nepopustljivost. Tek kada postoji pravi palestinski partner posvećen miru, biće nade da se sukob reši.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da odnos Izraela i Turske zavisi od „palestinskog pitanja“. Kako vidite odnose dve zemlje, kada će doći do pomaka?
Izraelci veoma žele da odnosi sa Turskom budu topli i prijateljski, kao nekada. Međutim, to će se desiti tek kada predsednik Erdogan prestane sa svojim zapaljivim i antisemitskim izjavama i prekine podršku Turske Hamasu i savezu sa Iranom.
Izrael je jedna od zemalja sa najnaprednijom tehnologijom, od koje mnoge zemlje strahuju. U koje svrhe će Izrael koristiti svoje mogućnosti?
Tokom svog postojanja, Država Izrael je upotrebila silu samo u samoodbrani. Danas, od Hamasa na jugu, Hezbolaha na severu, sveprisutne pretnje Irana i sajber rata 2.0, imperativ je da Izrael zadrži svoj vojni kvalitet. Samo oni koji žele štetu jevrejskoj državi treba da se plaše naših mogućnosti.
Šta svet može da uradi za Avganistan?
Prošlo je nekoliko meseci otkako su talibani zvanično proglasili vlast u Avganistanu. Od tada, mnogi zvaničnici i organizacije poput UN upozoravaju na glad i bedu u kojoj se stanovništvo nalazi. Može li međunarodna zajednica doći do Talibana i pomoći narodu Avganistana?
Talibani su brutalna, nepokolebljiva, teroristička organizacija. Ne može se dopreti do grupe koja je još uvek zaglavljena u srednjem veku, niti ih treba na bilo koji način legitimisati. Međutim, međunarodna zajednica može mnogo da učini da pomogne narodu Avganistana, uključujući pozivanje talibana na odgovornost, pružanje humanitarne pomoći i omogućavanje kretanja avganistanskih izbeglica, koje žele da pobegnu iz zemlje.
Bliski istok je područje velikih političkih previranja i sukoba. Kako se ovi izazovi mogu prevazići u budućnosti?
Bliski istok je danas podeljen na dva dela: one nacije koje gledaju u budućnost koje žude za mirom i nastoje da doprinesu poboljšanju društva, kao što su oni deo Abrahamovog sporazuma, i oni koji traže sukob, nasilje i seju seme podela, koje vodi Islamska Republika Iran. Na kraju krajeva, u smislu prevazilaženja ovih izazova, čvrsto verujem u učenja pokojnog rabina lorda Džonatana Saksa, jednog od velikih misaonih vođa našeg vremena, koji je rekao: „Sutrašnji svet se rađa u onome što danas učimo našu decu.“
BONUS VIDEO Izrael napao Gazu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare