Vladimiru Matijaniću u bolnici rečeno da nema leka za kovid, tražio ga sam

Poslednjih dana se oboleli od kovida-19 u Hrvatskoj žale da u bolnicama dobijaju informacije da nema lekova za lečenje težih slučajeva. Isto su u KBC-u Split rekli i Vladimiru Matijaniću kada je došao u Hitnu.Njegova partnerka Andrea Topić u statusu na Fejsbuku detaljno je predstavila strašnu priču o njihovoj borbi s neučinkovitim zdravstvenim sistemom koja je, nažalost, završila smrću Vladimira Matijanića.Između ostalog Topić je napisala da su Matijaniću u KBC-u Split rekli da je trenutno nestašica leka koji daju teškim bolesnicima da izbegnu teške komplikacije kovida.

"Da taj lek nema KBC Split, ni Klinika za infektivne bolesti Fran Mihaljević, ali da ga imaju da bi ga možda dali njemu jer je imunološki bolesnik i ima kovid, i da je bila nedavno onkološka pacijentkinja i da ga ni njoj nisu mogli dati jer ga nema. Tražio je da kažu kako se lek zove da ga sami potražimo, rekli su da nije važno jer ga nigde nema. Zvao je neke ljude koje zna i saznao da ga možda ima u OB Dubrovnik, preslab je bio za put do dole, predložila sam mu da ja nazovem direktora bolnice, rekao mi je da nipošto to ne činim, da nema šanse, da neće tako. Nismo uspeli da dođemo do tog leka", napisala je u statusu Topić.Resorni ministar Vili Beroš najavio je istragu tog slučaja koji je na mnogo načina i na mnogo nivoa ozbiljno dubiozan - od činjenice da je Matijaniću savetovano da se ne cepi zbog toga što je bolovao od autoimunih bolesti, što je protivno preporukama zdravstvenih organizacija, do toga da ga nisu hospitalozovali kada mu je bilo ozbiljno loše.

U Indexu su još pre smrti Matijanića pokušali da saznaju koliko je istine u pritužbama oko nestašice lekova za koronu koje su stizale do redakcije.Od lekara koji ima kontakte s brojnim infektolozima novinari portala Index saznali su da u Hrvatskoj vlada nestašica lekova, kao i da u Hrvatskoj nema niti je ikad bilo Paxlovida.U Hrvatskoj, piše Index, već neko vreme nema remdesivira, jednog od lekova koji se uobičajeno intravenski daju teže obolelima u bolnici.Konvalescentna plazma takođe nije dostupna, ali njeno delovanje u slučaju varijante omikron ionako je upitno.Nema ni odgovarajućih monoklonskih antitela, iako je jedno veliko istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Experimental Medicine, koje je proveo pariški Institut Pasteur, pokazalo da su vrste pod nazivom Cv2.1169 i Cv2.3194 delotvorne protiv varijanti omikrona BA.1 i BA.2.Iako poznati lekovi slabije deluju na varijante BA.1. i BA.2., a posebno BA.4. i BA.5., jedna studija objavljena u uglednom časopisu NEJM pokazala je da kombinacija casirivimaba i imdevimaba inhibira i te podvarijante, iako s nešto slabijim učinkom.Što je najvažnije, nema ni Paxlovida, niti ga je ikad bilo, iako ga je, kako piše stranica Yale Medicine, američka FDA odobrila još u decembru 2021. za teško obolele jer je pokazao odlične rezultate smanjenja hospitalizacije i smrtnosti od čak 89%.Evropska agencija za lekove (EMA) dala je odobrenje za upotrebu Paxlovida još u januaru 2022. To je i lek koji je primao američki predsednik Džozef Bajden.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram